Sansa za nas

[8]

《Katinina perspektiva》

Moja kcerka je zaspala danas mnogo ranije nego inace,umorila se od potrage za vrticem i ocigledno vise nece da spava sa medama jer kaze da ima tatu koji je veoma jak i branice je od svega. Sjedela sam na stepenicama treceg sprata vile i citala knjigu cesto bacajuci pogled ka Katji koja mirno spava kad zacujem glasan zenski smijeh koji cak dopire i do mene koja sam na drugoj strani.

-" Gospodjice Katina pozvali su vas na veceru, gospodin je upravo stigao"

Klimam glavom te hemijskom zamotam kosu u pundju i krenem prema velikom stolu za rucavanje. Zastala sam ispred starijeg bracnog para i visoke brinete poprilicno nasminkane i dotjerane.

-"Dobro vece"

Kultura im nije na najboljem nivou, kao ni pogledi koje mi upucuju

-"Dobro vece sine"

Tama hodnika otkrije razvijena ramena i tamnu kosu mog supruga. Priblizio se i prvo pogleda svoju majku potom u goste ciji se osmijeh rasiri od uva do uva i postane ljubazan.

-"Dobro vece Aleksej"

Brineta pridje Alekseju i postavlja ruku na njegov desni obraz dok lijevi njezno ljubi.

-" Teodora..."

Rekao je i sklonio njenu ruku ali ne kako bi to Aleksej inace uradio kad bi ga neka zenska ispred mene tako njezno dotakla. Sjeo je na svoje mjesto, priguseno svjetlo pravo obasjava njegovo lice i izgleda jebeno privlacan sa tim nervoznim izrazom lica.

-" Teodorice moja draga..."

Njegova majka sa toliko paznje i ljubavi gleda u Teodoru, a ja nista ne shvatam vec zauzimam prazno mjesto sa druge strane stola.

-" Cula sam Aleksej za dijete koje ti je bivsa zena sakrila"

Teodora ne okolisa vec krece polako da uvodi pricu kao da mene nema za stolom. Drzim se po strani shvatajuci zasto sam pozvana na veceru

-" Sada su obje tu"

Ne porice ovu rijec bivsa i to me natjera da stegnem viljusku u svojoj ruci.

-" Kakva je to zena koja moze tako da te odvoji od tvog djeteta sine moj"

-" Gospodjo Petrov rijesio sam to"

Rekao je smireno,te ispije gutljaj vina. Petrov? Polako vracem film kada mi je rekao da ce njegova majka dobiti nervni kad cuje da nece biti nista od upoznavanja kcerke porodice Petrov jer je on nasao svoju zenu. Teodora Petriv upravo prilazi i hvata mog muza za ruku ispred mene bez imalo obzira. Kad bi znao sta je ta mala uradila ne bi vise sedela ovde, ali ona... Pa ona je kucni prijatelj, drugarica njegove sestre i naravno od malena obecana devojka.

-" Znas da cu uvijek biti tu za tebe kao sto jesam vec dve godine. Prihvaticu i upoznati tvoju kcerku"

Naglasila je sa osmijehom,na sta Aleksej pogleda u mene i ostanem hladna.

-" Jesi li ti u opste provjerio je li mala tvoja?"

Podizem glavu i sad vec gubim razum.

-" Gospodjo Sofija da li ste me vi i Vas sin pozvali na veceru da vredjate mene i moje dijete pred tamo nekim komsijama?"

Izmaknem stolicu te ona sokirano stavi ruku na svoje srce dok drugom pokriva svoja usta u nevjerici.

-" Ja nijesam i nikad ne bih dosla ovde da zivim to je zasluzan vas sin! Imam prag strpljenja da predjem preko vasih uvreda koje svakog dana upucujete ali moju kceru u svoja usta vise ne uzimajte ni vi ni vasi gosti."

Lupim rukom i tanjir ispred sebe bacim na pod.

-" Katina!"

Aleksej lupi rukom od sto, a Teodora ga dodatno podrzi tim sto stavi ruku preko njegove.

-" Ti si trazio da moje dijete dovedes u Rusiju nisam ja! Objasni to svojoj mami! I ti pridji mom djetetu odrubicu ti glavu!"

Ni tren ne smanjim svoj ton vec sutnem stolicu i odem pravo u svoju sobu pre nego nekog ubijem na sred ove vecere. Drhte mi ruke i hvatam se za glavu pokusavajuci da se smirim ali uzalud ne uspjevam.

♡♡♡♡♡♡