Iskusniji🔚

Prolog

"Želim da se zaposlim." Izgovorila je kada je spustila viljušku i nož. Zveckanje za stolom je zamrlo, svi pogledi su bili usmereni na nju.

„Zašto?" Otac je postavio jednostavno pitanje. Prošlog leta je započela ovakav razgovor ali odgovor je bio ne. Tu se završila svaka priča, ali ova godina je drugačija. Znala je ona to odlično. Ovog puta će stati iza svoje odluke. Ovog puta će ispuniti svoj naum i označiće to svojim novim početkom.

„Prošlog leta sam uživala, sada želim da radim. Već imam nešto u planu." Samouvereno je izgovorila uverena u svoje reči.

„Dobro." Bio je jedini odgovor koji je dobila i shvatila je i sama. Više nije malena devojčica, to su i njeni roditelji shvatili konačno. Bila je iznenađena, nije očekivala njihov pristanak ovako brzo ali brzo je sakrila svoje iznenađenje. Nastavila je svoj doručak, nesvesna da će svoj život promeniti. Nesvesna da promene tek slede, život će joj pružiti lekcije kojima se nije ni nadala.

„Mama, danas idem na razgovor."

„Sigurna si da možeš sve da postigneš? Nisi završila maturski rad, pripreme za fakultet počinju uskoro. Previše je sve to." Dobronamerno joj je govorila majka koja ju je uvek štitila.

„Znam, ali sigurna sam da mogu sve da postignem."

„Kako god želiš ali svesna si da je to tvoja odluka."

Uzbuđeno se spremala i u svojoj glavi zamišljala kako će sve na kraju ispasti. Da li će konačno biti samostalna? Da li će uopšte dobiti posao?

Sve sumnje je sklonila dok je koračala ka dobro poznatom lokalu brze hrane. Bila je čest kupac, kada je ugledala oglas u kom je pisalo da im je potrebna radnica bez ikakve dileme, znala je. To je njen privremeni posao, bar dok ne upiše fakultet.

„Dobar dan, videla sam oglas za posao. Da li Vam je još uvek potrebna radnica?" Ljubazno je upitala stariju gospođu koja je već par godina radila u ovom lokalu.

„Samo trenutak. Ana!" Primetila je poglede radnica ali odlučila je da iskulira.

Na vratima se pojavila žena, crne kratke kose izuzetno visoka.

„Ćao, ja sam Ana." Pružila je svoju mršavu ruku i nasmejala se prijateljski.

„Anđela, drago mi je."

Dvadesetak minuta kasnije Anđela je izašla iz radnje. Dogovor je pao, radiće u toku letnje sezone. Kada krene na fakultet, završiće sa poslom.

Sve je tako delovalo idealno. Dobila je posao, moći će sama da ispuni svoje ciljeve bez ičije pomoći a ujedno će dobiti i iskustvo.

Nedelje su prolazile, sve je bilo savršeno. Kolektiv je bio idiličan, posao nije bio prezahtev i može se reći da je uživala. Pored toga uspela je da završi maturski rad a onda su počele i pripreme za fakultet. Nekada bi spavala dva sata, nekada tri ali svakog jutra cilj je bio ispred nje. Radiće, kupiće sebi laptop i kurs o digitalnom marketingu a onda jednog dana ispuniće sve svoje želje.

„Sledeće nedelje radimo zajedno." Mina je ushićeno obavestila Anđelu.

„Super." Anđela je kratko odgovorila, nikada nije pravila problem kada će raditi. Bilo joj je svejedno.

Nedelju dana kasnije

„Jedno pileće belo u lepinji. Naručeno." Mina je obavestila Anđelu dok je pravila pljeskavice.

Iako je napočetku posao bio lak, vremenom su gužve bile sve veće i veće.

„Ćao." Dubok muški glas ih je pozdravio, Anđela ga nije ni pogledala dok je Mina nasmejano počela da flertuje.

„Imam naručeno pileće belo." Muškarac je izgovorio.

„Stiglo je." Mina je odgovorila i odmah upitala za prilog. Posao je bio podeljen na dva dela. Pola smene bi jedna spremala porudžbine, dok bi druga bila na prilogu i istovremeno naplaćivala.

„Jebote. Zaboravio je telefon." Mina je uzviknula i tek tada dobila Anđelinu pažnju. Trudila se da što pre završi sa ostalim porudžbinama, tako da nije ni obratila pažnju na muškarca.

„Moram da ga pronađem." Mina je nasmejano pričala dok je verovatno u sebi letele od sreće.

Vrata lokala su se otvorila i unutra je ušao izuzetno razvijen muškarac, nabildovan, crne kose i prelepih crta lica.

„Ovo si ostavio meni?" Mina je mahala ispred njega njegovim telefonom.

Muškarac se glasno nasmejao, nešto polušapatom izgovorio i izašao iz radnje.

„Vidi kakav je!" Mina je uzdahnula dok je gledala kako odlazi. Anđela nije pridavala previše pažnje, kratko ga je pogledala kada je ušao pre par minuta i sasvim je očigledno da je izuzetno lep i zgodan.

„Idemo na pauzu." Mina je brzo napravila 3in1 i izašle su ispred lokala kako bi popile kafu na miru pre nego što ponovo mušterije dođu. 

_________________________

Čekam  vaše utiske nestrpljivo. Ova priča će ići paralelno sa pričom "30 sekundi".

P.S. Priča je rađena po istinitom događaju.