Iskusniji🔚

XIV

Meetup je završen. Toliko sam pod utiskom, zbog svih priča koje sam čula. Toliko inspiracije sam dobila tokom ovih nekoliko sati da jedva čekam povratak i realizaciju svih ideja.

"Zamišljena si." Gabrijela konstantuje dok idemo liftom ka sobi.

"Samo sam pod utiskom. Oduševljena sam kako su predstavili svoj put, kako su opisali sve problem koji su nastajali do vrha. Svi nekada pomislimo kako je nekome lako sada kada je na vrhu a zapravo nismo ni pogledali koliko je njegov put bio dug i naporan."

"Tačno tako. Priče su zaista divne."

"Kada se vraćaš kući?"

"Sutra, imam let."

"Onda očekujem te u mom kraju prvom prilikom."

"Naravno, čućemo se." Mahnem joj dok ulazim u svoju sobu. Skinem šminku, istuširam se i smestim se u krevet. Sa njim nisam imala više susreta osim par pogleda koje smo razmenili. Zahvalna sam jer ipak nije održao svoje obećanje. Već je ponor, dok ja kao luda razmišljam o njemu.

Kucanje na vratima me prekine u sanjarenju. Ko je ovako kasno? On sigurno nije jer ne zna broj moje sobe i nemoguće je da sazna, nije ovo Srbija. Ustanem iz kreveta kada se tiho kucanje pretvori u malo jače lupanje.

Otvorim vrata i uzdahnem kada ugledam njega.

„Šta radiš ovde?" Upitam ga dok u glavi smišljam kako da što pre završim ovaj razgovor.

"Obećao sam izlazak. Ja svoja obećanja ispunjavam uvek." Nasmeje mi se što u meni probudi leptiriće. To je taj osmeh koji sam sanjala noćima.

"Ne sećam se das am ti obećala izlazak." Drsko mu odgovorim dok stojim na vratima u svojoj crvenoj spavaćici. Pogled mu luta mojim telom, gledam kako se zadovoljno nasmeje pre nego što mi priđe bliže.

"Izaći ćeš sa mnom večeras." Šapućee mi svojim autoritativnim glasom. Drhtim u sebi. Jedini spas je beg, ovog puta nisam klinka koje se on seća. Ovog puta ja vodim ovu igru.

"Okej, sačekaj par minuta." Zatvorim mu vrata ispred nosa. Otvorim ormar u kom sam okačila haljinice koje sam ponela. Sve su okej ali želim ovog puta što provokativniju.

Dohvatim ipak haljinicu koju sam kupila pre par meseci, iznad kolena je i ramena su otkrivena. Ističe moju liniju, obujem crne štikle jer se one najbolje uklapaju sa ovom haljinicom, malo parfema i maskare, dodam pre izlaska i ruž i spremna sam.

Otvorim vrata i progutam knedlu kada ga ugledam kako me čeka ispred sobe naslonjen na zid. Tako je seksi.

"Izgledaš savršeno." Opčinjeno mi govori dok me grli oko struka. Ostavlja poljubac na moj obraz i polako krećemo ka liftu. Ponovo upijam kao sunđer njegov parfem, tako mu savršeno stoji i tako ga savršeno opisuje. Moćan u svakom pogledu.

"Iznenadio sam se kada sam te ugledao." Iskreno mi govori dok klizi pogledom po mom licu. Kao da proučava moju reakciju.

"Ni malo me ne iznenađuje ta činjenica." Odgovorim mu jer me je potcenio.

"Drago mi je da si uspela."

"Je l da?" Ironično ga upitam dok sedimo u kafiću preko puta našeg hotela.

"Poslao sam ti poruku."

"I ja sam je izbrisala." Drsko mu odgovorim. Odlično pamtim njegove reči.

„Ja nisam princ koji će ti obećati brak, vernost i ostale gluposti. Ni slučajno to ne očekuj."

"Pobegla si bez pozdrava?" Šta je uopšte očekivao? Još tada sam se pitala dok sam čitala poruku ali odlično sam znala da ne mogu to nastaviti. Kraj je bio zapisan i pre nego što sam spavala sa njim. Znala sam kakav je on i ne naša priča tačnije kratkotrajna, jednonoćna avantura nije mogla da ima srećan kraj. Izgubila sam sa njim nevinost jer sam sama tako htela, on nije "princ na belom konju" koji će me zavoleti nakon jedne noći. I definitivno nije niti će biti čovek koji će ostaviti sve svoje avanturice za noć jer sam se sasvim "slučajno" ja uvukla u njegovo srce. Ne, naša avantura nema takav kraj, jer ovo nije bajka.