TAMNA POŽUDA ✔️

6.

×××
'Dobro veće gospođice.'- rekao je vozač koji je stajao pored zadnja vrata i usput ih otvorio.

'Dobro veće.'- uzvatila sam pozdrav i smestila se u auto.
Pogled sam bacila na telefon i pogledala sat.  Mislim da ću stići na vreme.

'Hm ovde sam mogla doći i sama.'- promrmljala sam kada mi je vožač otvorio vrata, zato što je restoran bio blizu moga stana.

'Rekli ste nešto gospođice?'

'Ne, ne. U redu je.'- rekla sam i izašla iz kola, te se uputila prema ulaz restorana.

'Izvolite, da li imate rezervirano?'

'Da, ja sam gost Dimitrija Ivanova.' - rekla sam i sačekala, ali me je on brzo odmerila od glave i pete i rekla "Pratite me."
Ugledala sam njega koji je sedeo i pijuckao piće sam.

'Odavde mogu sama.'- staloženo sam rekla, a devojka je samo nevoljno klimnula glavom i otišla. Zašto se ova ovako ponaša?

'Dobro veće gospodine Dimitri.'- kratko sam rekla, a on je podigao pogled i odmerio me, te je pogled fiksirao na moje oči.

'Девушка, savršeno izgledaš.'- rekao je, prišao meni i povukao stolicu.

'Hvala vam. Ako ćeš da mi se obraćaš sa "девушка", neću dugo biti tvoj građevinski inženjer.'- rekla sam, a on se nasmešio.

'Primljeno k' znanju gospođice Ava.'

'Drago mi je da smo se razumeli.'- uzvatila sam, a on je oblizao usne.

'Klijenti još nisu stigli?'- pitala sam, kako bih razbila njegov pogled koji mi je pržio lice.

'Nisu, javili su mi da im je avion kasnio.'

'Mm, šteta. Moramo da čekamo.' - promrmljala sam.

'Izvolite gospođo Polina?'- pogledala sam konobara pravo u oči i namrštila se.

'Ovo nije Polina, gospođica Ava je moj novi građevinski inženjer.' - besno je govorio Dimitri, dok sam ja i dalje zbunjeno stajala.

'Izvinjavam se gospođice.'- dobacio je konobar.

'Nikakav problem. Čaša belog vina.'- kratko sam rekla, a on je klimnuo glavom i otišao.

Samo što sam htela da pitam ko je Polina, Dimitri je ustao uz reći da su stigli. Ustala sam i rukovala sam se sa svima. Mladi gospodin je usmerio svu svoju pažnju meni i gledao me je nekoliko sekundi bez prestanka. Mogu reći oduševljeno.

'Jakov Agapov.'- rekao je ruskim naglaskom.

'Ava Lazarević, рад встрече.( Drago mi je što sam vas upoznala.)

'а ты говоришь по русски?' ( Govoriš ruski?) - iznenađeno je pitao.

'Маленький сэр.'( malo gospodine.)- uzvratila sam, a on se nasmešio.

×××××
Kad smo se konačno dogovorili sve oko projekta, Dimitri je naručio jelo.

'I gospodine Dimitri zašto niste poveli Polinu?' - pitala je žena našeg klijenta.

Ko je Polina dođavola?

'Nije bila slobodna.'- kratko je rekao.

'Njegova supruga je tako divna dama.'- obratila se meni, a meni je vino stalo u grlo.

'Da li ste imali šansu da je upoznate?' - pitala je, a ja nisam mogla da progovorim.

'Ne, nisam. Izvinite.'- rekla sam i ustala sa stola. Ošinula sam njega pogledom i uputila se prema toletu.
Pogledala sam se u ogledalo i videla ljubavnicu.
Ja sam nečija ljubavnica.
JA!
Telo mi je drhtilo od besa.
Postala sam ono što najviše mrzim.
U glavi su mi prolazile scene u vikendicu, u njehovu vilu, još reći da se udam za njega i sigurno sam nosila njenu odeću! Dođavola!
O Bože, oprosti mi ovaj greh!

Umila sam lice i došla sebi.
Shvatila sam da je previše čudno to što sam naglo ustala sa stola, te sam skupila emocije i krenula da hodam nazad.

'Gospođice Ava, dobro ste?'- na pola puta do stola sam srela Jakova.

'Da gospodine Jakov, malo mi je došla muka.'

'Nadam se da je sve okej?'- pitao je sumnjičavo.

'Da,da. Tipične ženske muke.'- bela laž.

'Mmm. Okej.'- namešio se i stavio ruku oko mog struka.

'Izvolite, ja sam krenuo da vidim da li je sve okej, bili ste bledi.'

'Hvala vam.'- uzvatila sam učtivo, te je on sklonio ruku i vratili smo se nazad.

Izbegavala sam kontakt očima sa Dimitri i bila uspešna u tome, sve dok oni nisu krenuli da odlaze.

'Gospođice Ava, da vas odvezem kući?'- upitao je Jakov sa blagim osmehom.

'Ne, hvala vam. Blizu sam.'- uzvratila sam, a on je klimnuo glavom i ubrzo su otišli. Uzela sam torbu i besno ustala sa stola.

'Ava moramo da pričamo.'- rekao je Dimitri.

'Ne. Od sad kumuniciramo isključivo poslovno, uradiću ovaj projekat onda nek' me đavoli odvedu što dalje od tebe, jasno gospodine Dimitri?'- rekla sam mu oštro gledajući ga u oči i nakon dve-tri sekundi krenula da izlazim iz restorana.

'Prijatno gospođo Polina.'- rekao je momak koji je stajao blizu vratima.

'Gospođica Ava, građevinski inženjer gospodina Dimitrija.'- uz nervozan smeh sam odgovorila, a on se izvinio.

Brzim koracima sam htela da idem što dalje od njega, ali njegov glas iza mene mi nije davao mira.

'Ava stani!'- glasno je rekao i uhvatio me je za ruku.

'Kao što ja vas persiram tako ćete i vi mene da persirate, od danas pa na dalje nećemo imati nikakav sem šef-radnik odnos.'- pokušala sam staloženo da izgovorim.

'Ava moram objasniti...'

'Zbog tebe sam postala ono što najviše mrzim u životu, a to su ljubavnice! Prokleto boli prevara to sam osetila na svojoj koži, a sada sam postala žena sa kojom suprug vara svoju suprugu, krasno. Zaista.'

'Ava...'

'Nema Ava, Dimitri!'
'Kako te nije sramota!? Kako gledaš svoju ženu u lice!? Kako spavaš sa njom!? Nadam se da ćeš goreti u paklu!'

'Kako ona gleda mene u lice i kako spava sa mnom nakon što me vara kad god sam na sastanku!?'- raspucao se.

'Za to postoji advokat i sud dragi Dimitri, obrati se njima.'- rekla sam i krenula da hodam.

'Ulazi u auto da te odvedem kući.'- staloženo je rekao.

'Odlazi!'

'Ava ulazi u auto!'- izderao se.

'Odlazi Božja kazno, odlazi!'- rekla sam, dok su se suze već razlile, a ja sam krenula da hodam. Uhvatio me je za nadlakticu i povukao me je nazad sebi.

'Rekao sam da uđeš u auto!'- kroz zube besno je govorio.

'A ja srećom nisam tvoja supruga, pa ne moram da vršim tvoja naređenja.'- uzvatila sam mu istom merom i pokušala da oslobodim ruku.

'Ulazi Ava, zadnji put ovo govorim.' - opalila sam mu šamarčinu,a on se uhvatio za obraz i besno me je pogledao.

'Ne želim te kraj sebe Dimitri, odlazi.'- rekla sam, nakon toga je besno ušao u auto i nestao.

×××××
Vaša Inna. ❤️