TAMNA POŽUDA ✔️

13.

××××
TRI DANA KASNIJE.

Upravo se spremam da uđem u njegovu kuću i upoznam njegovu porodicu. Proklela sam samu sebe hiljadu puta zato što mislim da je ovaj korak prebrz.

'Ne mogu, idem nazad.'- krenula sam nervozno da hodam, a on mi je uhvatio ruke i zadubio svoj pogled u moje oči.

'Ava, nije ništa strašno.'

'Jeste, strašno je! Rekao si mi da niste vi kraljevska porodica, nego da potičete iz kraljevske porodice,a živite u palatu! Još ima stotine telohranitelja okolo!'

'Preuveličavaš. Živimo u palati zato što smo dobro iskoristili naš novac koji smo nasledili, nije da smo mi kao Engleska kraljevska porodica jebote!'

'Uf Dimitri! Bolje da me đavo odneo, nego da sam pristala na ovo!'

'Ava, ili ćeš svojevoljno ući, ili ću da te prebacim preko ramena i tako ćemo, sad ti vidi koji je utisak bolji.'

'Ulazimo normalno!'- ciknula sam, a on je otvorio vrata konačno i ušli smo unutra.

Bog te! Šta je ovo jebote!?

'Vi Srpkinje niste normalne..'- promrmljao je dok sam ja klela i njega i sebe kako smo hodali unutra.

'Izvini,molim te, sa kojom si još Srpkinjom bio u vezi?'

'Иди, Ава.'( Hodaj Ava.)

'Gde da idem kada nemam kud!?'- otpevala sam nervozno i isfalširsno, dok se on nasmejao i skupio obrve.

'Nisi normalna.'

'Димитрий малыш!'( Dimitri bebice!) - začula sam lupanje štikle o pod, a brzo zatim i srednovekovnu ženu kako brzo hoda prema nama. Nosila je crnu suknju do ispod kolena i lila dzemper. Pretpostavila sam da je to njegova mama.

'Мам, я сказал тебе не называть меня так.'( Mama, rekao sam ti da me ne zoveš tako.) - nervoznim tonom je rekao, dok su mi se ruke znojile, telom su padale hladne kapljice,a ja sam u sebi vrištila UPOMOĆ!

'Это Ава.'( Ovo je Ava.) - pretstavio me je, a ja sam se uplašeno nasmešila i prišla da se rukujem sa njom.

'Так ей удалось соблазнить сердце холодного джентльмена?'( Znači ona je uspela da zavede srce hladnog gospodina?)- sa blagim osmehom na lice je rekla i pogledala me od glave do pete.

'Рад познакомиться с вами.'( Drago mi je da sam vas upoznala.)

'Она знает русский язык. Большой!' ( Ona zna ruski. Super!) - oduševljeno je rekla, dok sam ja počela malo da opuštam misiće koje sam stezala zbog nervoze.

'Я мало что знаю, но сейчас беру курс.'( Ne znam baš puno,ali trenutno idem ns kurs.)- rekla sam i blago se nasmešila.

'Что ж, это не мелочь.  Ты говоришь так, как будто ты русский.' (Pa ,ovo nije baš malo. Pričaš kao da si ruskinja.) - kroz smeh je rekla, a ja sam se nasmešila.

'Idemo malo da odmorimo?'- pitao je Dimitri.

'Ne, nisam umorna.'

'Ava, nemoj da ti je neprijatno. Moraš malo da odmoriš, od nervoze si prebledela.'- rekao je i poljubio mi je ruke.

'Zašto si toliko sladak?'- sa osmehom sam pitala.

'Zato što mi je stalo do tebe.'- odgovorio je i zatim nastavio 'Мам, пойдем немного отдохнем.' ( Mama, idemo mi malo da odmorimo.)

'Хорошо, я рад наконец видеть тебя счастливым.' (Dobro, drago mi je što te napokon vidim sretnog.) - rekla je,dok smo se mi nasmešili, a zatim me je Dimitri uzeo za ruku i vodio, pretpostavljam, prema njegovu sobu.

'Raskomoti se ljubavi.'- rekao je tiho i pomogao mi je, tako što mi je pridržavao kaput.

'Hvala Dimitri.'
'Ne razumem sve ovo. Nisam ti devojka, ali se svi ponašaju kao da jesam, još sam i krenula ovde sa tobom znajući to.'

'Previše razmišljaš Ava.'

'Šta smo mi? Ne razumem.'

'Я решил жениться на тебе моя девушка.' (Ja sam rešio da te oženim devojčice moja.)- stavio je ruke na moje obraze, koje su bile led ledene.

'Dimitri...'- promrmljala sam nervozno, misleći da se šali.

'Ne šalim se Ava. Ludo sam zaljubljen u tebe.'

'Razumem, ali ne razumeš da brak nije šala. Tek si se razveo jebote!' - nervozno sam dreknula,a on je zabacio glavu nazad i zagrizao usnicu.

'Я безумно люблю тебя, моя Авушка, я готова на все, что нужно.' (Ja sam ludo zaljubljen u tebe moja Avuška, spreman sam na sve, sve što je potrebno.)

Rastopila sam se još na Avuška. Tako nežno je sve izgovorio.

'Otežavaš mi Dimitrii..'- tiho sam promrmljala.

'Почему Авушка?' ( Zašto Avuška?)

'Pokušavam da se ne zaljubim u tebe ,ali si prosto neodoljiv.'- stidljivo sam rekla, a on se široko nasmešio.

'Ты будешь моей навсегда, Авушка.'( Ti ćeš zauvek biti moja, Avuška.)

'Nemoj...Topim se.' - privukao me je u svoj zagrljaj, kao sneg sam se rastopila. Setila sam se Bajagine pesme, pa sam se zakikotila.

'Zašto se smeješ?'

'Setila sam se jedne pesme.'- rekla sam.

'Koje?'

'Ne znaš je sigurno.'

'Otpevaj mi.' - pogledao me je slatkim okicama.

"Na minus dvadeset i šest Moskva je tonula u san, ja sam se topio ko sneg kada ga staviš na dlan..." - tiho sam otpevušila, a on se nasmejao.

'Вы наконец нашли себя, потерянная девушка?' (Konačno si pronašla sebe, izgubljena devojčice?)

'Mislim da, da.'- promrmljala sam stidljivo, a on mi je podigao glavu i ostavio svoje usne na mojima.

Oh, sada sam se definitivno rastopila kao sneg kada ga staviš na dlan...

×××××
Vaša Inna. ❤️

P.S: Znam da je kratko, ali nisam mogla da vas držim u neizvesnost, a istovremeno sam dosta umorna. Nadam se da vam se sviđa.
Hvala svima koji čitate, puno mi znače vaše komentare, volim vas! ❤️