TAMNA POŽUDA ✔️

8.

Sastanak je tekao okej,sve dok Dimitri nije oteo Polini telefon iz ruke i besno ostavio na sto. Pogledu su svi bili usmereni prema njima.

Dobro je uradio, i mene je iznerviralo to njeno tipkanje noktima.

'Ćuti tu.'- promrmljala sam u sebi.

Dimitri ju je ošinuo pogledom, tako da ona nije uzela telefon u ruke do kraja sastanka. Svi su se razišli kada je završio sastanak,dok sam ja otišla u svoju kancelariju i pripremila dokumente koje moraju imati potpis Dimitrija i Jakova. Uzdahnula sam i uputila se prema njegovu kancelariju. Kada sam se približila čula sam kako se on dere na nju, ona na njega i sve kolege kako stoje i slušaju.

'Šta se ovde dešava!?'- glasno sam rekla i dobila njihovu pažnju.

'Oni se svađaju. Shht.'- rekla je jedna devojka.

'Da li ste svi vi plaćeni da stojite ovde i slušate šefa kako se svađa sa suprugom, usput ne radeći ništa!?'- glasno sam rekla, te su me svi pogledali.

'Svi na svoje mesto!'- još jednom sam rekla, te sam krajičkom oka videla Dimitrija i Polinu kako su pogledali prema vratima.

'Šta ti misliš da si ovde?'- rekla je njegova asistentkinja.

'Molim te ne staj mi na žulj danas, nećeš dobro proći. Radi svoj posao.'- uzvratila sam joj.

Upravo me svi mrze. Naravno.
Uzdahnula sam, kucnula i ušla.

'Izvinjavam se što vas prekidam, gospodine Dimitri treba mi vaš potpis.'- kratko sam rekla i dodala mu papire.

'Спасибо за это недавно.' (Hvala ti za ono od malo pre.)

Nije čula za persiranje??

'Пожалуйста, будьте осторожны в следующий раз, возможно, меня здесь не будет.' ( Nema na čemu, drugi put pazite možda neću biti ovde.)

Još glumiš tu nekog heroja Ava. Pokrij se, spavala si sa njenim čovekom.

Uzela sam dokumente i krenula da izlazim.

'Gospođice Ava?'- prekinuo me je njegov glas, te sam se okrenula.

'Da.'

'Hvala.'- rekao je, te sam se ja kiselo nasmešila i izašla iz kancelarije. Srce mi lupa kao ludo. Ne mogu ovaj stres da podnesem. Uputila sam se prema kancelariju gospodina Jakova, tačnije nije njegova kancelarija, ali je mesto gde klijenti čekaju svoje papire.
Kucnula sam kada sam videla njega kako sedi i jednu devojku koja stoji naslonjena na biro blizu njega.

'Ja se izvinjavam što vas prekidam, ali moram dobiti i vaš potpis.'- rekla sam, a devojka je prevrnula očima.

'Nemoj da mi vrtiš te zmijske oči, nisam zbog tebe došla.'- promrmljala sam.

'Izvini?'

'Izvinjenje prihvaćeno.'- cinično sam joj se nasmešila, a Jakov se široko nasmešio dok je ostavljao svoj potpis.

'Спасибо, мистер Јаков.  Кстати, такие, как она, здесь опасны.' (Hvala gospodine Jakov. Usput, takvi kao ona su opasni.) - uzela sam papire i krenula da izlazim.

'А вы не опасны?'( A vi niste opasni?)- prekinuo me je, te sam se ja okrenula, a devojka je gledala čas u mene, čas u njega.

'Нет, у меня только змеиный язык..'( Ne, ja imam samo zmijski jezik.)- birala sam reći, a on se nasmejao.