TAMNA POŽUDA ✔️

21.

'Dođite nam opet Ava.'- rekla je mama i izgrlila me je.

'Ne brini majko, blizu smo.'- uzvratila sam zagrljaj, te sam se zagrlila i sa tatom.

'Čuvaj mi Avu.'- rekao je, te su se rukovali sa Dimitrijem.

'Ne brinite gospodine, u sigurnim je rukama.'

'Nadam se da ne grešiš, i ti se nadaj.'- grubo je rekao, a mama ga je ošinula pogledom.

'Moram da zapretim.'- slegnuo je ramenima,a Dimitri se nasmešio.

'I ja ću biti ovakav otac, zato vas razumem.'- dobacio je.

'Ajde, vidimo se.'- rekla sam i ušla u auto, a zatim je i Dimitri, te smo krenuli nazad se Beograd.

××××

'Dobro si Ava?'

'Osećam muku.'

'Da stanemo negde?'

'Ne,ne. Uvek mi je muka kad putujem. Popila sam već lek, trebalo bi da mi bude bolje uskoro.'

'Dobro ljubavi, kako ti kažeš.' - prislonio je ruku na moj obraz, te sam se ja blago naslonila, a on me je pomazio palcem.

'Moramo danas u firmu.'- rekla sam, a on je odmahnuo glavom.

'Jok, danas odmaramo.'

'Ne Dimitri, moramo ići.'

'Dobro šefice, dobro!' - kroz smeh je rekao.

Ostatak puta smo proveli u razgovoru, šta planira dalje sa firmom, moram priznati jako dobro zna da sprovede plan za budućnost.

××××

'Možemo ići.'- rekla sam dok sam oblačila kaput.
Uzeo me je za ruku i poljubio.

'A šta kažeš da se preseliš kod mene?'

'A-a, nećemo toliko brzati.'- namrštio se i klimnuo glavom.

'Drago mi je što poštuješ moje mišljenje.'

'Пока однажды я не похищу тебя.  Снова.' ( Mhm, sve dok te jednog dana ne kidnapujem. Ponovo.) - promrmljao je.

'Šta ponovo?'

'Ništa, ništa. Idemo ajde.'- izašli smo i uputili se prema firmi.

'Kako ću sada sa kolegama? Svi će me gledati kao ženu koja ti je rasturila brak.'

'Моя любовь, niko ne sme tebe da gleda na taj način.'

'Šta ćeš uraditi da to sprečiš pitam se? Nije ovo Rusija, ovde su samo alapače.' - namrgođeno sam govorila, dok je šofer parkirao auto.

'Tako što leteti iz firme svako ko to pokuša.'

'Neće moći Dimitri! Ja nisam takav čovek.'

'Pa zato i patiš u životu Авушка.'

'To je istina, slažem se. Ipak ne bih želela da neko ostane bez plate zbog mene.'

'Onda ti postavljaš pravila šefe.'- namignuo je i poljubio me je.

'Smisliću nešto. Nakon posla moramo i do gradilište, da vidim dokle su stigli sa radom.'

'Neću moći da dođem sa tobom. Nakon posla moram da otputujem do Rusiju, mali problem kući.' - tečno je rekao, a ja sam ga pogledala.

'Kad si to isplanirao?'

'Nisam planirao. Dok si se spremala mama me je obavestila za neki kućni problem, pa moram da idem da ga rešim.'

'Kakav kućni problem?'- sumnjičavo sam pitala.

'Videćemo u čemu je problem, samo su mi rekli da dođem.'

'Mhm, okej.'- izašli smo iz auta i uputili se prema lift.

Isuviše mi je delovao sumnjivo, ovaj neplanirani odlazak u Rusiju. Nije me pozvao da idem sa njim, a nije ni rekao u čemu je problem.
Pa dobro, zašto bih i uopšte morala ići svuda sa njim, brine me što ništa nije rekao. Možda je neka kraljevska tajna u pitanju, Ava, ne budi paranoična.

'Zamislila si se?'

'Hm?'- trznula sam se.

'Šta ti je palo na pamet?'- jednim potezom je zaustavio lift i stavio ruke u džepove.

'Nista. Samo razmišljam.'

'Sigurno?'

'Da.' - odlučno sam rekla, te je on klimnuo glavom i opet pokrenuo lift.

Dok smo hodali prema naše kancelarije, svi su gledali u nas. Tačno, svi znaju da sam se jebala sa šefom. Katastrofa.
Ušla sam u svoju kancelariju i sela za radni sto. Postavila sam ruke na glavu i blago prošla kroz kosu.

×××××
TRI DANA KASNIJE.

Razbudio me je zvuk telefona, te zam nevoljno otvorila oči i protrljala ih zbog silnu svetlost koja je udarala u njih. 
03:46h? Ko li je sad?

Otvorila sam poruku.

"Nedostaješ mi."

"Jesi li lud čoveče? 03:46h???"

"Upeaco aam pihan, alk sam mieap da to ksxem ds te vilim.❤️❤️❤️❤️❤️" ( Upravo sam pijan, ali sam morao da ti každm da te volim.)

"Čudim se kako si uspeo da napišeš prvu poruku,a da nisi pogrešio u pisanju."- poslala sam mu poruku, te sam se javila na face time-u.

'Единственный.'( Jedina.) - kroz smešak je rekao, dok je ležao.

'Dimitri, zašto si se ovoliko napio?'

'Nedostajala si mi...'- ljubio je ekran telefona, dok ja nisam znala što pre da radim, da li da se smejem ili da plačem.

'Bio sam na jednu proslavu. Stoticu devojaka okolo, а моя Авушка, нет.'

'Kad se dolaziš?'

'Сейчас я не могу без тебя ни минуты.' ( Odmah, ne mogu bez tebe više ni minutu.)

'Spavaj Dimitri. Sutra ćeš odlučiti o tome.'

'Ne isključuj. Želim da te gledam kako spavaš.' - rekao je nežno.

Namestila sam telefon kako bi mogao da me gleda.

'Спокойной ночи, моя Авушка.' ( Laku noć, moja Avuška.)

'Laku noć Dimitri.'- odgovorila sam kroz smešak, te sam ubrzo čula njega kako ravnomerno diše, te mi je bilo jasno da je zaspao.

'Ah Dimitri..'- promrmljala sam.

××××××
Vaša Inna. ❤️