POSTMAN IN FRONT OF MY DOOR

IV

To jutro je jako brzo prošlo. Imala sam osećaj da ću spavati mnogo duže s obzirom na to da sam se sinoć vratila jako kasno sa Gabriellinog rođendana.

Sinoć je bilo jako lepo. Pored toga što se Gabi radovala našem poklonu i divnoj večeri, zabava je bila dosta dobra. Mislim da smo se sve lepo provele. Christina koja je inače mirnije prirode, popila je malo više nego što bi trebalo. Mada je ista situacija i sa Gabriellom. Morala sam da im pomognem i da ih unesem u Gabriellinu kuću. Javila sam Christininim roditeljima da je ostala kod nje, a onda sam se ja, kao jedina trezna, vratila kući i iste se sekunde bacila na krevet. Zaspala sam istog trena, bila sam dosta umorna.

Za razliku od juče, moram da priznam da mi je jutro jako dobro počelo. Iznenađenje koje me dočekalo odmah po mom buđenju i doručku, bilo je nešto najbolje što mi se desilo za ovih par dana...

Čulo se zvono. Ja sam se onako malo raščupana uputila ka vratima. Ipak nisam stigla da se očešljam.

Na vratima sam ugledala Troyja. I znate šta? Bio je tako srećan i nasmejan. Njegov dolazak me tako iznenadio da mi se ruka iste sekunde našla u kosi. Pokušala sam da je ispravim ali mi i nije išlo baš najbolje. Bez prestnaka sam pitala samu sebe šta će on ovde, da bi se na kraju setila da je on poštar i da trenutno nosi torbu sa pismima, računima i ostalim stvarima preko ramena i da je on zaboga POŠTAR!

''Hej Dora!'', veselo je rekao.

Ja sam se iste sekunde setila sinoćnjeg događaja i žurke. Kako mi se on potpuno otvorio. Ovaj dečko ima jako težak život i jako mi je žao zbog njega. Ponovo mi pogled zastaje na tom lepom i iskrenom osmehu koji mi je uputio. Želela bih da znam nešto više o njemu.

''H-Hej...'', upravo zamišljam svoju facu... Hmm... Ne mogu da je zamislim.

''Žao mi je ako sam te probudio.''

Pa divno još i on sad misli da sam do sada spavala. Super! Može li ova situacija biti gora?

''Ma ne...''

''Dora!'', začuo se glas mog brata iza mene. Izgleda da može biti gore. Moj brat je uvek tu, samo mi još i on fali. ''Baka ti je rekla da sakupiš veš za žice i da ostaviš samo tvoje pink gaćice pošto se nisu sasvim osušile.'', Andrew ispadne ispred nas i začuđeno pogleda prema Troyju.

Mislim da sam se u ovom trenutku ucrvenela baš kao i moje pink gaćice... Andrew, ubiću te!

Ja zapravo ni nemam ružičasti donji veš. Mali đavolčić je to namerno rekao kako bi me osramotio pred njim. Verujem da nije ni razgovarao sa bakom. Baka je još juče sakupila sav veš.

Mislim da ću povratiti. Osećam neko čudno stiskanje u prsima. Nikada se nisam izblamirala kao sad. Tačnije, moj mlađi brat me je osramotio. Pa hvala ti Andrew. Baš ti hvala...

''Khm, khm...'', to je jedino što uspem da izgovorim dok ljutito gledam u svog brata koji se smeška i misli da ja to ne primećujem.

''Pa... To je bilo sve što sam hteo da ti kažem.'', Andrew se osmehne i shvatim da više nije mogao da izdrži. ''Sad idem da gledam Spajdermena.'', na brzinu kaže i odjuri u dnevnu sobu glumeći Spajdermena i ostavi Troyja i mene same. Plašim se da pogledam ka njemu. Ko zna kakav izraz lica ima. Želim da propadnem u zemlju, odmah!

''Pa... Šta ima danas?'', okrenem se snažno gutajući pljuvačku ka Troyju i uočim kako se vragolasto smejulji. Pa daj! Andrew šta si sad uradio? Mislim da mi obrazi gore. Ukoliko neko bude želeo da pravi kajganu, moji obrazi su najbolje mesto za to. Ne smem da pipnem svoje lice. Imam osećaj da ću se opeći.

''Ovaj, imaš zapravo...'', počinje da meša po svojoj velikoj torbi pokušavajući da zaustavi osmeh. ''Dva pisma.'', izvadi ih iz torbe i stavi ih u moje ruke gledajući me u oči. Mislim da tako pokušava da se ne osmehuje, ali takođe mislim da će tako pući od smeha.