Nemoguće ✉

ten

Heej ljudi, sori što nije bilo nastavka malo duže ali škole je počela i ja sam štrebala kao retard (i ofc dobila 3) i nema veze nije mi nešto ovaj nastavak ali ajde.Ostavite duže komentare jer nastavka nece biti skoro nedelju dana, dolazi mi jedna likuša kod koje sam ja bila prošle godine (razmena- znate ono ti ideš kod nje kući pa ona kod tb i tak)..dap.

Crveni ruž je polako gubio boju dok je iznervirano grickala usnicu.Neprestano je svojim sportskim patikama udarala o ugao stola.Jedno je bilo jasno, Lidia nije volela da čeka, još kad je u ovakvoj situaciji, kašnjenje ju je dovodilo do ludila.

Valerie je istog trena znala da nešto nije uredu, polako joj se približila te ostavila kratak poljubac na obraz. „Izvini, nisam mogla ranije doći." Sa malenim osmehom kaže sedanjući odmah do nje. „Znaš Hell'a, kad se zapriča..." Sada je taj maleni osmeh prerastao u nešto više.Oči, poput okeana, su joj se caklile, dok joj je pogled lutao u daljinu verovatno jer je mislala o njemu.

„Opet si bila kod njega?" Lidia iznenađeno reče. „Da nisam nešto propustila?Poslednji put kad si bila sa njim rekla si mi da je užasno pričljiv i da ne možeš od njega prozboriti ni reč.." dok je Valerie prevrtala očima Lidia se blago nasmeje dodavši malo tiše; -„..i da pomalo smrdi."

Valerie je nekoliko trenutaka samo gledala drugaricu pored sebe a onda se počela toliko glasno smejati da su ih nekoliko gostiju, koji su se nalazili na skroz drugom kraju kafića, čudno pogledali.Lidia rukom prekri njena usta pokušavajući tako da joj da doznanja da ih svi gledaju i da je vreme da preki ne da smeje, ali Valerie se na taj gest počela još više smejati.

„Valerie, uredu je možeš prestati." Reče pomalo iznervirano.Valerie počne brisati tečnost ispod očiju te se uozbilji. „Da razjasnimo nešto, on ne smrdi.Jednostavno lik se tada vraćao sa treninga i odmah smo otišli na piće i.."

„Znam, znam svi smrde posle treninga..sem mene."

Valerie se kratko nasmeja dok je davala znak konobaru da im se približi.„Ti ništa ne treniraš, zato i ne smrdiš.A što se tiče brbljanja, postao mi je mnogo interesantniji od kad sam počela da ga u slušam."

„Šta želite naručiti, moje dame?"

„Pablo.." Valerie ga iz šale blago udari po ramenu te nastavi; -„Nisam te dugo videla, šta ima novo?"

Valerie i Pablo su nastavili sa uobičajnom pričom dok je Lidia upijala svaku Pablo'vu konturu lica.Prćast nosić, crna malo duža kosa, braon upadnjive okice, osmeh koji bi mogla gledati svaki dan.Bio je veoma sladak dečko, nije ni čudo što je Valerie bila zaljubljena u njega.

Lidia je imala neki čudan običaj da dobro prouči osobe koje zna iz prolaza, želela je svaku osobu dobro da zapamti, verovala mislivši da će joj to nekada trebati.

„Hej devojko, slušaš li ti mene uopšte?" U trenutko Lidia se probudi iz transa.Nekoliko puta brzo trepne pa konačno skloni oči sa Pabl'a.

Valerie nervozno puhnu „Šta želiš naručiti?"

„Isto što i ti." Još uvek u transu kaže dok je Pablo sa njihovog stola uzeo šolju kafe, koju je Lidi'a popila pre nego što je Valeri'e došla, i odjurio do šanka.

„Zašto si ga tako gladala?" U Valeri'inom glasu se mogla prepoznati doza ljubomore.Da li se stara ljubav uvek preboli?

„Samo sam se zamislila." Jednostavno kaže.Lidi'ina drugarica se polako zagleda u nju pitavši se vredi li je išta ispitivati?

A onda u trenutku kada niko nije pomislio da će da kaže nešto o njemu ona baš jeste; -„Andrew se vraća u sledećem roku."

„Tvoj Andew?"

„Veronic'in Andrew" nesvesno je prepravi Valerie kojoj su usta i dalje bila otvorena od šoka.

„To znači..."

„To znači da ako padnem ispit kod Chace'a da ću ići sa njim na predavanje."

Valerie je znala koliko je Lidi'u bolela prevara i koliko je ona volela Andrew'a, takođe je znala da bi je nastava sa njim slomila skoroz.

„Ali neću pasti, učiću i neću si tu dopustiti."  Kaže podignute glave.

Ali ona nije znala, nije znala da će njeno, još uvek ne zakrpljeno, srce biti slomljeno..po ko zna koji put.