Nemoguće ✉

fifteen

Ako se baš ne sećate ovih sporednih likova pročitajte drugi i treći nastavak. Mislim da nema glešaka ali ako kojim slučajem ima oprostite. Pa da li se moje pisanje promenilo, poboljšalo? nadam se da će te nešto napisati hahah. 

PS. danas mu je rođendan (Chace'u) pa zato je malo duže..pusa.

Nervozno se smestila na fotelju do prozora što je bilo veoma rizično. Kafić se nalazio odmah do fakulteta, mogao ih je videti neko koga ona poznaje. Šta bi ljudi pomislili kada bi videli profesora i studentkinju u kafiću kako piju kaficu?

Kao i obično previše se zamarala time šta drugi misle a onda se zamislila.

Ovde je sve počelo, ovde su prvi put ljudski razgovarali, ovde su se prvi put posvađali, ovde je izgledao kao ljubomorni kreten, ovde je ona rekla toliko laži... Sve je to bila tako daleko...

„Lokal je promenio vlasnika." Chace prekinu tišinu skroz nebitnom informacijom. „ Što verovatno znači da Carlotte ne radi više ovde." Rekao je više za sebe, dok je listao mali meni.

„Ko je ona?" pitala je prebrzo ali odmah sledećeg ternutka je setila ljubomorne konobarice, sa početka njihove priče. A onda ju je i videla, sa napućenim usnama, dubokim dekloteom i ubitačnim pogledom približavala se njihovom stolu. Chace je krenuo odgovoriti na pitanje ali ona ga je prekinula.

„Oh, shvatila sam." Izustila je gledavši iza njega. On skupi obrve zbunjen. Nije mu dugo trebalo da se okrene i vidi ženu koja mu je zapravo na neki način nedostajala.

„Chace!" Glasno je viknula te mu se bacila u zagrljaj. On joj zbunjen stavlja ruke oko nje ispod oka gledajući Lidi'u koja je prevrtala očima. „Nije te dugo bilo ovde." Odmakla se od njega samo malo, lica su im bila odaljena nekoliko centimetara jedna od drugog što je Chace'u bilo nepodnošljivo.

Carlotte ga štipne za obraz te ustane sa sofe i ispravi belu keceljicu. „Šta želiš popiti?" Pitala je sa osmehom praveći se da ne vidi Lidi'u, na šta se ona ironično nasmeja ne prestajući da posmatra ironično ljubomornu kuju.

„Lidia i ja ćemo ekspreso. Hvala." Jednostavno odgovori Chace dok se Lidia zadovoljno smešila. Konobarica se nije trudila da sakrije ljutnju ali je ipak nabacila osmeh rekavši ; „Odmah."

Dok je odlazila, Lidia je promrmljala nešto što verovatno nije trebalo da joj izleti naglas ; „Ljubomorna kuja."

„Molim?"

„Pogledaj je samo." Rekla je to tako lako. Da bili su na istom mestu, u skoro isto vreme ali Lidia nije bila ista.

„Promenila si se..." Izneo je to kao činjenicu dok su mu obrve bile skupljene, izgleda navika.

„Slomljeno srce menja ljude."

☸

„I opet se vraćamo u te dane kada Carl bila ljubomorna." Zamišljeno reče momak koji je kao i pre nekoliko meseci, brisao čaše. „A ti bolje odnesi porudžbinu."

„Nije ga bilo mesecima, mislila sam da mu se nešto desilo, Max." Prozborila je tiho ali veoma jasno. Ona je žudela za Chace'om, baš onoliko koliko je on žudeo za mladom studentkinjom. „I konačno se pojavio... sa njom."

„Zašto je ona tako posebna?" Prosikta kroz zube. Uistinu bilo je mnogo lepših devojaka od nje, ali srce ne bira kome da se da, zar nije tako?

„Slično pitanje si mi postavila pre nekoliko meseci." Zaključi Max te prevrnu očima. „Lepa je devojka, ali definitivno nije ista kao pre dva meseca. Promenila se, vidi joj se to u pogledu."