Nemoguće ✉

thirteen

htela sam odustati od ovoga, htela sam završiti priču baš ovde. ali nisam. molim vas ostavite komentar. hvala.

L I D I A 

Sigurno ni sama nije znala koliko je vremena provela sedeći na velikuj udobnoj stolici. Bila je samo u ogromnoj prostoriji. Niko nije ni ulazio ni izlazio.

Bila je sama sa svojim mislima.

Šta li će dalje?

A možda da odeš na sledeće predavanje, za početak? - jedan, od hiljadu, glasića u njenoj glavi se oglasio.

Lidia tiho opsova. Predavanja. Pa naravno da ima još nekoliko predavanja tokom dana, nije došla ovde samo na filozofiju, sigurno.

Lagano se podigne sa stolice rukom se držeći za katedru, pogledala je veliki sat desno od nje te potrčala.

Ima nade da stigne na sledeće predavanje.

☸

Uzela je debelu knjigu sa stola te je, bukvalno, istrčala iz prostorije. Obrazi su joj bili crveni, malo od sramote ali više od besa.

Za divno čudo pred učionicom ju je čekala Valerie. Šta ona traži ovde?

„Oh, Lidia ovo je tako grozan dan." Ovo je trebalo zapisati. Valerie, ledena kraljica, je svoju drugaricu zagrlila po drugi put danas. Ona je ponekad znala biti toliko hladna da se Lidia zapitala da li ona uopšte ima srce, ali posle ovoga. Sada je sigurna da je nešto ostalo od tog srca.

U trenutku ju je stegla još više, pokušavajući da joj da doznanja da će se biti uredu. Jer posle kiše dolazi sunce – kako ona kaže.

„Okej sad me možeš pustiti, ljudi će svašta pomisliti." Ipak ledena kraljica. Istrgla se iz njenog zagrljaja te se kratko nasmejala.

Već sledećeg trenutka Valerie se uozbiljila i refleksno podigla obe obrve. „Objavili su i na netu. Ima ih svuda." Rekla je dok je rukama nervozno vadila telefon iz zadnjeg džepa već sada izlizanih farmerki.

Obe su se pomerile malo udesno da bi ostali studenti mogli izaći iz prostorije. Bile su u samom ćošku.

„Sigurna sam da je to objavila ta devojka." Uzdahnula je dok je pokušavala da se prikači na wi-fi fakulteta.

„Ne razumem u čemu je tačno reč." Rekla je pomalo pospano Lidia. Upravo se završilo poslednje predavanje za danas, bila je preumorna. A i dan je sam po sebi bio zamoran, toliko stresa, suza...

Dok je Lidia sanjala o svome udobnom krevetu, Valerie je već našla sliku koju je sve vreme tražila, i okrenula telefon prema Lidi'i.

Iako je slika bila mutna jasno je mogla videti devojku u crnoj kratkoj haljinici i dečka raskopčane košulje. Brineta mu je sedela u krilo, s ruka na njegovim prsima, dok joj je on jednom rukom mazio kosu.

Prepoznala je tu košulju. Ona je kupila tu košulju. Pola godine stabilne veze. Stabilne? Ma koga ona zavarava.

U sledećem trenutku je zapazila male cifre na samom dnu fotografije.

23.2.2015.

„Rekao je da id-de k-kod..." mucala je dok se prisećala događaja iz prošlosti. Bliske prošlosti.

„Hej srećo." Osetila je njegov dah negde kod svog' uha. Čvrstim rukama uhvatio ju je za struk, odpozadi.