Pogrešan brak.

5

Luna.

Dylan i ja smo napustili kuću rano ujutro njegovim privatnim helikopterom.
Rekao je da ne želi dugo voziti. Ili možda jednostavno nije želio biti dugo sa mnom. Helikopter je sletio na heliodrom. Dylan je sišao prvi, a ja za njim.

Kada sam sišla, dočekao me zagrljaj tete Viole..

"Zdravo, draga! Tako mi je drago da ste došli"

"Naravno! Ne želim razočarati moju lijepu tetu", rekla sam grleći je.

"Idemo unutra. Vruće je. Već se znojim."

Uzela me pod ruku i potom odvukla u hotel. Dylan nas je  slijedio.
Teta nas je odvela do mjesta na kojem se odražavalo to predavanje.

"Kakvo je ovo predavanje?" Pitam tetu prije nego što je počelo.

"Pričaju o tome kako danas sačuvati brak, hoće da malo poduće mlade, jer danas ima svega, udaju se i ožene, a vamo imaju nekoga sa strane."

Moja teta je počela predavanje, prije učitelja.

Na te njene riječi se nasmijem i pogledam Dyalana.

Samo da teta zna kako Dylan čuva brak, svaku noć druga..

Kada je predavanje završilo, teta nas je napustila i otišla da razgovara da nekim njoj poznatim osobama.
Ostavljajući mene i Dylana.

"Ljubičice?!" Čujem poznate glasove.

Lice mi se ozarilo kad sam prepoznala dvojicu muškaraca.

"Majkl! Trey!" Viknula sam. Zagrlila sam ih u isto vrijeme.

"Nedostajali ste mi oboica!"

"I ti si nam nedostajala, ljubičice", Trey
mi je šapnuo.

„Saznali smo za Aurorin odlazak.
Zašto je otišla, šta se desilo?"

Odmahnula sam glavom kako bih pokazala da ni ja ne znam zašto je otišla  Zagnjurila sam lice u Treyeva prsa. Nisam im mogala reći situaciju. Tata bi to mrzio, a i Dylan. Znala sam da ne želi širiti što se dogodilo i šta ga je navelo da mene oženi.

Trey je duboko udahnuo i zagrlio me još čvršće a onda me on lagano uštipnuo za obraz i nasmiješio se.

"Bit će dobro, u redu? Ovo je mamina zabava. Ne bismo trebali biti tužni."

Kimnula sam i uzvratila mu osmijehom.

Bila sam dvije godine starija od Majkla i Treya. Blizanci su, isto kao Aurora i ja ali oni nisu bili toliko identični kao nas dvije. Jedina razlika između Aurore i mene bio je madež: ja sam imala mali madež na vratu a ona nije.
Odrasli smo zajedno. Od svih mojih rođaka, Trey i Majkl bili su nam najbliži.

Polako sam se udaljila od Treya i srela se oči u oči sa Dylanom. Čelo mu je bilo nabrano, znam da je očekivao odgovor.

" Ovo su moji rođaci, Tray i Majkl.
ovo je moj muž Dylan."

"Nismo znali da si se udala. Ili nas jednostavno nisi htjela pozvati?" Treyev glas bio je mrzovoljan, dok  je Majk  Dylana samo promatrao kao da ga ispituje.

"Ne, ovaj..-" Nisam znala šta da im kazem. Dylan me opet spasio.

"Žao mi je ako vas nismo pozvali. Bili smo u žurbi. Znate, nismo ni pravili svadbu, vjenčali smo se u tišini."
Dylanova se ruka spustila na moj struk i privukla me bliže sebi. Naslonila sam obje ruke na njegova tvrda prsa. Gledao me ravno u oči dok je nastavljao govoriti.

" Htjeli smo se odmah vjenčati.
Toliko je volim da mi ta svadba uopšte nije bitna.."

Ovim riječima ostanem zatećena.
Šta je on upravo rekao?
I šta je sa ovim čovjekom u zadnje vrijeme, zar me do juče nije mrzio ?