ɴᴊᴇɢᴏᴠᴀ 𝓭𝓮𝓿𝓸𝓳𝓴𝓪

PETO POGLAVLJE - Što nisi rekla ako si htela da glumim seksi doktora

U subotu oko šest sati uveče ležim na podu svoje sobe, naslonjena o nogu kreveta. Palčevi me svrbe od želje da otkucam poruku na telefonu koji držim u ruci, ali moj mozak ne sarađuje. Kao da bi Bet i Megan bile toliko glupe da poveruju da sam dvadeset četiri sata dobila malariju. Koliko znam, moj grad nije zahvatila ozbiljna najezda komaraca. Dobro, znači malariju definitivno brišem sa spiska mogućih izgovora.

Napregnem mozak, ali žalosno je da neko s tako visokim prosekom ocena ne može da smisli ništa pristojno. Pošto sam dobro mozgala, kažem sebi nek ide život, uključim laptop i odem na svetilište gde sva pitanja nalaze odgovor: Gugl

Ukucam u pretraživač ,,najčešće bolesti" i stranicu mi istog trena preplave informacije o seksualno prenosivim bolestima. Na mrštim se videvši neke od slika zgađeno odvratim pogled od ekrana. Brzo preskočim stranice na kojima se pominju seksualno prenosive bolesti i malo mi je neverovatno da bi moje drugarice poverovale da ne samo da sam u jednom danu izgubila nevinost već i da sam bila toliko baksuz da posle toga zapravo zaradim i ,,problem". Stresem se i pažljivo proučim ostale opcije. Brzo se odlučim za trovanje hranom kao favorita i posle malo istraživanja zaključim da je vrlo realno da kad objavim tu novost niko neće želeti da bude u Mojoj blizini. Mogu to jednostavno da kažem da je od nečeg što sam popila ili pojela I to je dovoljno ozbiljan izgovor da preskočim Džaredovu žurku.

Cereći se, vadim telefon i pišem poruku Megan i Bet, u kojoj im objasnim da ne izlazim iz ve-cea. Ubacujući taman dovoljno odvratnih detalja o svom stanju, veselo pritiskam dugme za slanje. Nenadno dodam da sam bila kod doktora, i pošto ne smem da izostajem iz škole, da on kaže da će mi do ponedeljka biti dobro.

Pre nego što pošaljem poruku, zastanem i brzo dodam Kola kao primaoca. Samo mi još treba da se on umeša i nekako upropasti moj genijalni plan. Nadam se da neće prozreti moju laž i da će me bar jednom ostaviti na miru.

Ušuškam se u krevetu, zadovoljna onim što sam postigla i odlučim da kratku dremnem. Prethodne noći jedva da sam spavala, smišljajući kako da se izvučem da ne idem na žurku. Kol ne razume zašto ne mogu da idem,a moje najbolje drugarice kao da se oporavljaju od delimične amnezije. Glumile su hladnokrvnost kad sam izjavila da će Nikol od nas napraviti jegnjeće kotlete ako se usudio da se pojavimo i na jednom društvenom okupljanju, čak i na žurci bez alkohola Stejsi Miler. Vrlo se jasno sećam njenih pretnji i ne želim ničim da na sebe navučem njen bes.

Taman se spremam da utonem u najspokojniji san koji sam cele nedelje imala, kad se vrata širom otvore. Gotovo odmah znam da nema šansi da dremnem ove večeri, a dobro je poznato da do nedostatka sna postanem džangrizava. Dakle, ko god da je na vratima, nek se pazi.

,,Šta je s tobom?", gotovo drekne na Kola, koji stoji na vratima moje sobe i smeška mi se.

,,To bih i ja tebe mogao da pitam, Tesi. Zar ti ne bi trebalo da umireš?"

O, jeste.

Ne daje mi priliku da odgovorim, već krene ka meni, klateći iza sebe izletničku korpu zbog čega me malo ispuni strepnja.

,,Vidiš, primio sam tvoju poruku i shvatio koliko je tvoje stanje ozbiljno." Sedne u dnu mog kreveta. ,,Naravno da sam se zabrinuo. Mislim, trovanje hranom je gadno. Srećom je Kasandra bila tu pa sam otišao da je pitam šta bih mogao da uradim da ti bude bolje."

Progutam knedlu; Kasandra je Džejova mama, a Kolova maćeha... i doktorka.

,,Uzgred, želi ti sve najbolje i predložila je da ti ovo donesem, navodno čini čuda."

Pteviše se plašim da pogledam kad otvori korpu i prvo izvadi mali vrč s nekom vrlo uznemirujućom zelenom tečnošću.

,,Ovo ti je, Puslice, gadni zeleni sok. Dobro je za čišćenje organizma." Isceri se I potapše po stomaku. Utonem nadaz među čaršave i toliko se čvrsto umotam u prekrivač da mi sakrije pola lice. Ne smem mu dozvoliti da mi na licu vidi strepnju i očigledno gađenje zbog grozote u njegovim rukama.