U glavi je buka i tek katkad sine
neko prazno mesto za ar blagostanja.
Da se k'o parcele prodaju tišine
ostala bi Zemlja bez plodnog imanja.
U rukama nemir, lome se k'o pruće,
pa k'o usta, željne, da koju prozbore
krše se k'o stare, dotrajale kuće,
jer ne mogu, jadne, reč jednu da stvore.
U srcu praznina. K'o odmakla zima
po grudima šara i smetove pravi.
Menjaće se, valjda, i ta ljudska klima,
jer više ne važi: ,,Samo da smo zdravi!"
Promenismo lako obraze za brend,
a arije sloge postadoše tiše.
Koristimo ljude - ne stvari, jer trend
diktira da ljudskost ne postoji više.
