Usijane glave i pameti mlake
ponudih se svetu k'o dobar i fin,
al' onda me svet propusti kroz šake.
Ja otvaram oči – gotov prvi čin.
I ljubavi željan širih ruke svoje
da osetim njenu toplinu i sjaj.
Od tad se komadi moga srca broje.
Ja otvaram oči – drugom činu kraj.
Ne stigoh da danem, pa se pitam već
kad je život postao ovako zamršen.
I dok mislih na to ko će i šta reć'
ja otvaram oči – treći čin je svršen.
Za trenutke sreće ne stigoh da brinem,
jer samoga sebe u probleme robih.
Al' sada je kasno tu, krunu, da skinem.
Titulu ,,Kralj drame'' ne tražeći dobih.
