Sutra, kada umrem, ti nemoj da žališ.
Moje postojanje s tim se danom briše.
Ti meni, već sutra, ni nećeš da fališ.
Nemoj ni ja tebi, kad me nema više.
Živeo sam danas čekajući sutra.
To sutra je mene čekalo u seni.
Neće me dotaći ako svoja jutra
ti trošiš na priče o prošlome meni.
Danas sam još bio za nekog i čovek,
kom' dobar, kom' zao – ne marih toliko.
Zato, ne dozvoli da ja živim dovek
u pričama tvojim kad postanem niko.
Sutra, kada umrem, ne misli o meni
i ne puštaj suzu, jer smrt nije tužna.
Misli na to, samo, kao o promeni,
koja nikom nije još ostala dužna.
