Ti si sve ono što mi noćima ne da mira.
Ono što glavu tera da opet lupi u zid.
Ti si najcrnja pesma, koja ne staje da svira...
Vučeš konce, al' uvek pravo u ponor i vir.
Deo si zbog koga nikad ne naučih da živim.
Flaster na ustima, srcu - na oba u isto vreme.
Sve ono loše i tmurno što ću navek da krivim
pred ogledalom. Moje... moje jedino breme.
Sve ono si upravo što su drugi rekli da jesi.
Oko sveg' lepog za sekund umotaš se k'o zmija.
Uništiš - nastaviš. Ali šta god da si i gde si,
najgore od svega je to, što TI si zapravo JA.
TI si svaki moj problem, a JA sam svako rešenje.
TI si ono što jesam. JA - ono što bio ne bih.
Svaka si moja smrt, svako si moje rođenje.
Najveću prepreku čovek predstavlja uvek sebi.
