Na glavi kruna - na rukama krv.
Gospodar slabosti naroda svoga
koji uplašen više no crv
veliča njega - prezire Boga.
Na Boga kivan, k'o da je kriv
što bolje sutra nikad da svane.
Al' dokle god je gospodar živ,
brine da narod na noge stane.
Istinu gasi, da zla reč plamti.
Dok protiv sebe sam bitke bije.
Al' pored Boga i narod pamti.
Do zore ničije gorelo nije!
Pobede, preko onih što slepi
mole za prače hleba, za bolje,
slavi bez stida. Taj narod strepi
od gospodareve moći i volje.
Zna gospodar da nije lako
moliti za ljubav, dok je tu vlast.
Al' niko ga ne voli toliko jako
k'o oni što im je uzeo čast.
Utopiju kvari zvuk revolvera.
Nedužne iz groba ne diže cveće.
Sa čela države društvo amatera
nude bolje, kog biti neće.
Amovi počeše da padaju s glava.
Boje se mešaju, postaju ljudi.
Srbija odjednom više ne spava,
već za boljim životom žudi.
