Sve je bilo kao san

2.

"20 poginulih u Nemačkoj, 13 brutalno ubijenih u prepirci između dve veštice i vampira u Americi, šta je sledeće?" Vladimir je izjavio.

Nas dvoje smo sedeli u učionici skroz u poslednjem redu i gledali napolje kroz prozor. Mesec je bio pokriven tamnim oblacima. Moguće da će biti snega uskoro.

Zašto sam videla te zelene oči? Zašto mi se on priviđa u ovakvoj krizi? Isuse imam važnija posla nego se baviti sada s njim i mojim debilnim srcem!

"Iskra? Dobro si?" Vladimir me pitao.

"Huh, um da, jesam." Okrenula sam se ka njemu. "Izvini, malo su mi misli rasejane. Zaboravio si da dodaš da je juče izbio opšti haos u našoj školu, žalim dnevnu smenu."

"Da, u pravu si... Ali jebote šta trebamo uraditi da ih zaustavimo? Zašto je uopšte ovaj rat počeo?" Vladimir je seo na sto.

"Primirje." Saša mi je rekla, smeškajući se od uveta do uveta.

"Primirje?" Vladimir ju je pogledao čudno.

Saša da se nisi usudila, tući ću te lopatom po sred čela.

"Iskri je ponuđeno primirje od strane vampira. Ako se ona uda za njihovog princa postaraće se da ne povređuju više nijednu vešticu niti vešca, plus nije ko da joj teško pada, ipak je to Iskrin voljeni." Saša je slegla ramenima.

Vladimir je ćutao dok su meni oči menjale boju, ok Iskra. Smiri se. Diši duboko.

"Tako je. Ali ja ne želim prihvatiti to primirje, jer ko zna da li oni mogu uopšte uticati na svoje podanike... Ali realno ni ne znamo zašto se ovaj rat vodi..."

Amos je ušetao prilično besno. Njegov pogled je pao na Vladimira i očima mu je pokazao da se pomeri od mene. Vladimir je ustao od stola i seo na stolicu, par metara od mene. Ok. Zatim je pogledao u Sašu. Pošto Amos ne priča na glas, saznala sam da ga Saša razume kroz telepatski razgovor što vode uglavnom kad me zadirkuju. Ali shvatam da je sada ozbiljno. Mnogo ozbiljno.

"Iskra, mislim da ćeš morati izaći napolje." Saša mi se obratila.

"Što?" Digla sam obrve.

"Amosu su neki učenici upravo javili da se neki vampir šeta naokolo i lovi veštice. Sve veštice su unutar štita škole i ne usuđuju se izaći van."

Ustala sam ujedno sa Vladimirom. Pogledi su nam se susreli i krenuli smo napolje ka dvorištu.

Xaviere da li si to stvarno ti? Ili si poslao nekog?

* * *

Povlačim misao, ovo nije Xavier. Ovo je nešto... drugačije.

Ispred mene je stajao veoma zanimljiv vampir. Oči su mu bile smeđe ali kosa mu je bila nešto između sive i bele. Ali ono što mi je najviše zapalo za oko su bili pirsevi. Njegovo levo uvo je bilo skroz puno pirseva, kao i usne ali naravno i leva obrva i nešto što prvi put viđam uživo, a to je pisr nsešto niže od ključne kosti. Sve u svemu lik je brutalan.

"Ti si Iskra Hamilton?" Pitao me je.

"Zavisi ko pita."

"Imam poruku od svog gospodara." Lik je ispružio svoju levu ruku u kojoj se nalazio nekakav džak.

Iz njega je izvadio bez životnu glavu, Kijeva! Kijev je bio glavni komandant vojske i radio je sa mnom da zaustavimo vampire. Ovaj mali ga je sada najebao.

U jednom trenutku sam se stvorila ispred njega i vampir se iznenadio. Udaljio se dva tri koraka od mene ali to mu neće pomoći sada.

Moje oči su počele svetleti crveno i vatra se ocrtavala u njima. Kosa mi je polako počela izgledati kao slaba ali veoma viskozna vatra.

"Kao što pozivam moć snažnog plamena, ja ponizno tražim prijateljstvo i razumevanje crvenog plamena..." Vampir se počeo udaljavati ali se nije mogao pomaći. "...NEKA TAKO BUDE!"

Crveni plamenovi obavili su vampira i počeo je vrištat. Za oko su mi ponovo zapale zelene oči ali ovog puta i lice je bilo vidljivo. Amos i Saša su se postavili ispred mene i da me zaštite. Plamenovi su se umanjili oko nepoznatog vampira koji je iskoristio to da pobegne.

"Ćao Iskra." Obratio mi se sa njegovim divnim i umiljatim glasom.

Približio mi se i naravno svojom jebenom brzinom svetlosti bio je iza mene, sa svojim rukama na mom struku, privukao me uz sebe i nagnuo se da me poljubi. Usne su mu bile hladne ali mekane, osećala sam krdo slonova u stomaku ali naravno ne dam se ja tako lako.

Oni slabi plamenovi su postali divovski i pokrenuli su se ka nama. Xavier se brzo udaljio od mene kada su se plamenovi kao prsten, držeći Xaviera dalje od mene.

"Šta hoćeš, krvopijo?" Koliko volim svoju bezosećajnu stranu.

"Av, Iskra! Nemoj biti toliko hladna prema njemu! Trebalo mu je dosta vremena da te pronađe?" Olimpija mi se obratila.