Sve je bilo kao san

10.

"Pre par godina je postojao jedan vukodlak u našim redovima koji se zaljubio u vešticu." Aurora je počela svoju priču. "Na njegovu sreći i on se svideo veštici već duže vreme i kada ju je pitao da izađu ona je pristala. U početku devojka nije znala da joj je omak vukodlak, već je saznala na malo zanimljiviji način."

Ha mogu mislit. Sto posto ga je razljutila i ovaj se počeo menjati pred njom.

"Oni su vrć duže vreme bili zajedno i dečko je odlučio da prizna devojci da je vukodlak i da zna da je ona veštica. ALi nažalost se susreo sa jednim vampirom pod imenom Linus."

Oči su mi ispale. Usta su mi dotakla pod i Vini mi ih je zatvarao. Linus?! Onaj Linus koji mi se pojavljivao u snovima i stanu?! Ona prokleta krvopija koja je pomogla Nori da mi kidnapuje brata?!

"Linus je zaveo mladu vešticu i preokrenuo lažima protiv našeg prijatelja i ona ga je ostavila. Posle par dana bilo je prijave kako je jedna devojka umrla. Sva krv iz njenog tela je bila isisana. Znali smo da je to njegova veštica, i naš prijatelj je otišao da se suoči sa Linusom. Ali nažalost to je završilo sa njegovom smrću i našom objavom rata..."

"Čekajte. Linus je popio svu veštičiju krv?" Vinston ju je pitao.

"Tako je. Jadna devojka je izgledala kao osušena grana..." 

"Vinstone šta je bilo?" Upitala sam ga.

"Gospodarice ovo je loše. Ako je zaista ispio svu njenu krv, postoji mogućnost da je zadobio neke od njenih darova..." Vinston je rekao.

"Što znači da ovaj rat što vodimo protiv njih je posledica Linusovog saznanja da naša krv može biti otrovna ili lekovita... Zato oni ubijaju veštice.... Ovo je mnogo loše." Ustala sam i zagrizla usnu.

Loša navika kada sam nervozna.

"Mi već tri godine probamo da se otarasimo tih vampira, ali ne uspevamo. Bojim se da će mi napasti Arabelu..."

"Vini, moramo ih se rešiti."

"Shvatam odakle dolazite, ali kako? Ne možemo mi sami protiv njih svih..."

"A ko je rekao da ste sami?" Saša mi se obratila iza leđa.

Zagrlila sam malu lolitu koja je počela da se kikoće. Kada sam primetila Amosa iza nje, to je bila neverovatna brzina kojom sam skočila u njegov zagrljaj. Bio je iznenađen ali nemaju pojma koliko mi je drago što ih vidim.

"Sviđa mi se kimono Iskra." Saša mi je uputila kompliment na crveno crni kimono. "Vinstone vidim da si ponovo među ljudima kao jedan od nas." 

"Kako ste uspeli doći ovamo?" Vini je pitao, sok sam ja još uvek visila na Amosu.

"Ah, za to se morate zahvaliti Iskrinom dečku. On je u svom svojem besu napravio još jednu rupu u portalu, koja se nekim čudom zatvorila." Saša je slegla ramenima.

Brzinom svetlosti sam istrčala van prostorije i dole na glavna ulaznim vratima sam primetila njega. Bio je krvav na sve strane i vukodlaci su bili ljuti. Nije im se sviđao pridošlica. Jedan mladi momak je krenuo na njega sa srebrnim mačem?! Odakle njemu to čudo?!

"Maknite se od njega!" Kreštala sam na sav glas.

Vukodlaci su se uplašili i pogledali u mene. Povukli su se nazad jer sigurno su mi oči sijale u nekoj boji, samo se nadam da nije crna. Kleknula sam pored povređenog vampira koji me je pogledao sa bolnim očima. Isuse...

"Koji si ti moron, ja ne verujem."

"Biću moron do kraja života, samo mi oprosti." Teško je disao. "Nisam hteo da te povredim stvarno i osećam se mnogo loše što sam te ujeo bez tvoje dozvole."

Da li to njemu srce pulsira? Kako je to moguće? Bolje pitanje je zašto ovoliko krvari? Okrenula sam se ka Vinstonu koji je silazio niz stepenište sa Aurorom. Amos je stojao pored mene i hladno gledao vukodlake dok je Saša mlatarala sa svojim oružjem.

Moje oči su se punile suzama svakim prolazećim trenutkom. Xavier me je milovao po licu sa svojim krvavim dlanom. Držala sam njegovu glavu u svom krilu i ljuljala sam se napred-nazad.

"Molim te nemoj umreti. Obećavam, više se neću ljutiti na tebe samo me nemoj ostaviti." Suze su išle kao reka niz moje obraze.

Vinston je nešto razgovarao sa Aurorom a Arabela je stala pored mene i gledala u Xaviera i mene. Uhvatila me je za rame i svojom malom ručicom mi je lupkala po leđima da me oraspoloži. Amos se približio i podigao Xaviera preko ramena. Odveo ga je negde zajedno sa Vinstonom i Aurorom, dok sam ja ostala da plačem u Arabelin mali grudni koš.

* * *

Posle mog tihog jecanja i oplakivanja Severno ledenog okeana, uvila sam se u ćebe i sedela sam u fotelji u Xavierovoj sobi. Vinston ga je izlečio ali mi je rekao da ne očekujem da će se probuditi uskoro.

Zato sada sedim ovde i samu sebe jebem jer sam bila odvratna prema njemu. Valjda ljudi shvate koliko im neko znači kada je previše kasno... Privukla sam noge još više k sebi i gledala sam Xaviera kako spava. 

Izgledao je mirno i spokojno. Previše me je kopkalo ono njegovo lupanje srca, pa sam kao svaki normalan čovek postavila svoju ruku na njegova prsa. Osećalo se malo lupkanje ali još uvek nisam bila sigurna, pa sam privukla fotelju krevetu i postavila glavu na njegova prsa. 

Normalna sam skroz, nemojte me osuđivati. I vi biste isto to uradili!

Njegovo srce stvarno kuca. Ton je slab i tih ali tu je. Zatvorila sam oči i udahnula njegov miris. ne znam kako pre nisam primetila ali čovek miriše na ljubičice i krv. Suze su mi ponovo krenule i više nisam marila. Samo želim da je ovaj debil u redu.

Osetila sam blago milovanje na mojoj kosi. Otvorila sam oči i smaragdno zelene oči su sijale kao pravi dragulji. Osmehnula sam mu se i zagrlila ga. Obvio je ruke oke mene i podigao sa fotelje na kojoj sam sedela. Postavio me je da ležim pored njega.

"Idiote jedan! Ti nisi normalan! Hoćeš da me zauvek prati krivica što ti nisam prikladno rekla svoja osećanja prema tebi?!" Plakala sam mu u vrat.

Osećala sam kako mu vibrira grudni koš od smejanja. Bio je to fin i umiljat osećaj i jebaću Viniju mamu jer mi je rekao da se neće uskoro probudit. Brate nije ni sat vremena prošlo od kako ga je Vini izlečio.

"Žao mi je." Izjavio je.

"Nemoj mi se izvinjavati." Pogledala sam ga u oči. 

Te zelene oči su bile srećne. Davno sam ih videla ovakve. Približila sam mu se i naše usne su bile razdvojene par milimetara. Osećala sam njegov blagi dah na mojim željnim usnama i progutala sam knedlu. Sledeće reči koje sam prošaputala su ga ne samo usrećila već me nije puštao dalje od sebe ni kad mi je trebalo u toalet.

"Volim te."