Sve je bilo kao san

9.

"Vinstone, kakvi su ovo vukodlaci?" Kreštala sam dok sam bukvalno istiskala Vinstonu život.

"Iskra, ne mogu da dišem..." Opustila sam ruke. 

"Izvini, ali malkice me hvata panika..."

"Shvatam. Da vam pojasnim gde smo. Trenutno se nalazimo u začaranoj šumi u kojoj se vodi isti rat kao kod nas. Samo što ovde se vukodlaci i vampiri blago rečeno kolju..." Vini je objasnio.

U jednom skoku je sleteo par metara ispred one drvene kuće koja je bila osvetljena. U momentu smo bili okruženi vukodlacima svih vrsta, da postoje vrste, i nisu bili srećni. Pogledala sam u Vinija i primetila sam da je bio izgubljen. Mislim da nije očekivao da će nas vukodlaci napasti. Jedan, sivi vukodlak je bio hrabriji od svih i napao nas je. Super.

"Bast, egipatska boginjo noći, zaštiti me kao što bi svoje mačiće..." Vini je počeo da baja i privukao me je ka sebi. "... Ja sam krhk kao tvoji mačići..." Ljubičasta svetlost nas je obavijala a vukodlaci su se na trenutak zaustavili. "... Spasi me od zla što se sakriva oko mene, kao što si bila zaštitnica boga Ra, sada budi moja zaštitnica..." Iz svetlosti su se stvarale senke? "NEKA TAKO BUDE!" 

Tri pantera su se pojavila ispred nas i rastrgli su vukodlaka pred nama. Ostali su se povlačili ali su još uvek režali i zavijali na nas. Osećala sam opasnost iza nas i uvidela čopor vampira kako se brzo kreće prema vukodlacima. Žalim krvopije ali vukodlaci su mi više prirasli srcu.

"Voda ključa, voda se lepi, uz prašinu, kao što ja pevam, ne samo ovde, već svuda, baš ovako, u koju sada gledam. NEKA TAKO BUDE!" Oči su mi se presijavale u svih šest boja mogućih.

Oblaci su se formirali iznad nas i gromovi su počeli da udaraju na zamlju. Jedan zemljotres je otvorio veliku padinu u zemlji kroz koju su par vampira propali. Ostali što su uspeli da je preskoče su bili suočeni sa nekontrolisanim vetrom i gromovima. Nažalost morala sam da zapalim jedan deo šume da bih se otarasila onih vampira koji dolaze u pomoć. Poslednja vremenska katastrofa koju sam prizvala bila je jaka kiša sa ledom u obliku odrasle ljudske šake. 

Vukodlaci su se povlačili iza nas. Polako su se menjali nazad u svoje ljudske oblike. Moje oči su još uvek gorele i nevreme se nastavljalo. Vini je postavio svoju ruku na moje rame i smirio me. Samo taj jedan dodir me je uspeo smiriti. Nevreme je nestalo i oblaci su se razišli. Vatra se povukla a zemlja sastavila. Mesec je zasijao a ja sam pala na kolena. Upravo sam ubila više od stotinu vampira. Ako ovo nije dovoljno da izazovem treći svetski rat ne znam šta je.

"Ko ste vi?!" Jedan veoma ozbiljan i pomalo plašljiv glas nas je upitao.

"Izvinjavamo se što vam se šetamo po teritoriji ali izgleda da smo propali kroz transportnu rupu kroz portal." Vini je započeo ali sam ga ja zaustavila.

Uhvatila sam ga za rukav i on je pogledao dole u mene. Moje oči su se presijavale u sve boje i ustala sam u svu svoju visinu. Pogledala sam pravo u tog čoveka koji mi se obraćao. Bio je tamnoput sa dužom sedom kosom. Podsećao me je na Filipa ali ipak on nije imao perje na glavi. Ostali oko njega su svi bili muškarci i gledali su me oštro. Jedan moj hladan pogled bio je dovoljan da povuku repove između nogu.

"Kao što je moj saputnik rekao. Propali smo kroz rupu u portalu. Izvinjavamo se za mrtvog vukodlaka ali za moje ljude nije preporučeno da ja umrem." Čovek je bio zbunjen. "Moje ime je Iskra Hamilton, ja sam kraljica veštica i ovo je moj tutor Vinston. Veoma mi je žao što sam vam upropastila pola šume ali ako dozvoljavate mogu da je obnovim svojom magijom."

"Mnogo podsećaš na svoju majku." Ženski glas mi se obratio.

"Aurora, vrati se u kuću!" Jedan od starijih vukodlaka je viknuo.

Pogledala sam u ženu i bila sam zapanjena. Ispred mene je stojala devojka u crnom kimonu sa prelepom belom kosom postavljenom u punđu. Imala je tečno zlatnke oči koje su sijale kada me je pogledala. A što je još veće iznenađenje su uši i rep što je posedovala na telu...

Mala devojčica u belom kimonu je provirila iza devojke i pocrvenela kada sam je pogledala. Bila je slatka sa kikicama i svojim ušima.

"Iskra Hamilton, veoma mi je drago što se upoznajemo. Ja sam Aurora a ovo je moja ćerka Arabela. Veoma sam srećna da te mogu videti uživo." Nasmešila mi se sa svom svojom elegantnošću. "Molim tebe i tvog tutora da me pratite."

Vini i ja smo se pogledali. Nismo razumeli šta se dešava ali smo krenuli za njom. Maskara i i eye-liner su me već pekli oko očiju koliko su bili razmazani. Izgledam ko najveći psihopata ali barem me se klone.

* * *

"Odakle poznajete moju majku?" Upitala sam vučicu preko puta mene.

Aurora me je odvela da se presvučem i trenutno sedimo u nekoj dnevnoj sobi sa šoljom čaja i nekim loptastim slatkišima nanizanih na štapiće. Aurora mi je rekla da su ona i Arabela jedine vučice na svetu. Poznato je da žene ne mogu da istrpe bol koji dolazi sa prvim menjanjem i obično umru, ali izgleda da je Aurora preživela i udala se za jednog vukodlaka i dobila Arabelu. Devojčica je prilično stidljiva ali sam primetila da joj je Vinston zanimljiv pa se sada igraju zajedno.

"Upoznale smo se jednom prilikom kada je imala neka posla ovde. Ona je bila prva veštica koja mi je osvojila srce." Aurora je izjavila.

"Osvojila srce?" Ok ovo je bilo neočekivano.

"Ne tako kako misliš. Ona mi je pomogla sa porođajem. Zahvaljujći njoj moja Arabela se rodila bez ikakvih poteškoća." 

Nasmešila sam se. Mama nije bila nikakva medicinska sestra, ali je obožavala da putuje pa je bila poznata slikarka. Sećam se jedne priče koju mi je ispričala kada sam bila manja. O jednoj snažnoj ženi koja je postala vučica da bi spasila svoje voljene. Zbog nekog razloga imam osećaj da je ta priča bila o Aurori.

"Hvala što si spasila moju porodicu onih pijavica." 

"Ugh.. ne morate mi se zahvaljivati... Ipak smo vam pogubili jednog vukodlaka..." Skrenula sam pogled.

"Ionako je bio osuđen na smrt. Ugrizao ga je vampir i postao bi nestabilan za nas. Uradila si mojoj mami uslugu." Arabela je progovorila.

"Kad smo već kod vampira, možete mi ispričati šta se desilo? Zašto ste započeli rat?"

"Naravno, ali ovo će potrajati pa se nadam da ti taj kimono nije neudoban."

"Nije, vi samo pričajte a ja ću da vas slušam." Odgovorila sam.

"U redu, Arabela draga, idi kod tate malo. Mama mora da vodi ozbiljan razgovor sa našom gošćom."

Arabela je ustala i istrčala napolje. Vinston je seo pored mene i nas dvoje smo pažljivo čekali Aurorine reči. Ali bolje bi smo prošli da ih nismo čuli.