Sve je bilo kao san

8.

Grane su postajale oštrice koje su mi cepale haljinu i rane su se stvarale na mojim rukama. Vini je lebdeo iznad mene i primetila sam da se zemlja približava brzo. Privukla sam Vinija ka sebi i sklupčala sam se u loptu. Neću dozvoliti da Vinston nastrada zbog mene!

"Udar vetra će razneti, dozvolite mi da kontrolišem snagu vetra i neka mi podari bilo kakvu životnu moć, NEKA TAKO BUDE!"

Jak vetar me je obavio i polako ali sigurno sam se spuštala dole na zemlju u nečije naručje? Oči su mi se susrele sa topazno ljubičastim očima. Muškarac koji me je držao u svom naručju je bio odeven u crno i njegova tamno ljubičasta kosa koja je vukla na crno je bila svezana u rep. Mačije uši i rep su mu krasile telo i bež mašna oko njegovog vrata je bila uprljana od prašine koja se podigla.

"Vi..nstone...?"

"Da li ste dobro? Krvarite iz ruke, moramo to brzo zaustaviti!"

Vinston se pretvorio u čoveka. Ja upravo gledam u njegov ljudski oblik i ne verujem svojim očima. Bio je prelep moram priznati, ali ta toplota u njegovim očima me je podsećala na Tonija i moj život pre nego što sam se našla u celoj ovoj 'kraljica veštica' situaciji.

"Magijom popravka i izgorelom svećom, bolesti kraj, domrom zdravlju povratak. Neka tako bude."

Rane na mojim rukama i telu su počele da zarastaju i prestale su me boleti. Vinston me je pogledao i spustio u stojećki položaj. Nas dvoje smo se okrenuli jedan ceo krug i shvatili smo da se nalazimo u nekoj šumi.

"Gde smo mi to?" Upitala sam ga.

"U nekoj šumi ali ne mogu da shvatim kojoj... Neko je začarao ovu šumu..."

Progutala sam knedlu. Nalazim se u mračnoj šumi i svaki mogući horor koji sam odgledala u svojih 17 godina, i pročitala, počeo je da se odigrava u mojoj glavi. Zašto sam morala biti toliki fanatik horora, o Bože zašto?

Nešto se počelo pomerati u žbunju. Ako jebeni zec bude iskočio i ja se budem uzaludno istripovala jebaću mater onom koji me je dovukao ovde.

Jedan veoma divan i mračan vampir je izašao iz tog žbuna.

Povlačim reč, osakatiću osobu koja me je dovukla ovamo toliko gadno, da će mu deca snositi ožiljke.

"Gospodarice stanite iza mene." Vini me je povukao za ruku.

Gledala sam u vampira sa nevericom. Izgledao je tako zlobno da je prevazišao Beverli. Njegove oči su bile crne, što je značilo da je izgubio svoju ljudsku stranu. Vampir je zakreštao bolje nego Xavier i napao nas je. Vini se pripremio ali jedna ogromna senka je skočila pred nas i ponela vampira sa sobom. Vinston se okrenuo ka meni i uzeo me u svoje naručje.

"Vinstone, mogu šetati sama." Pocrvenela sam.

"Znam, ali molim vas držite se čvrsto." Vinston je skočio gore na obližnju granu.

Imali smo pogled na jednu stranu šume i primetili smo nekakvu vilu na toj strani. Bila je čudna, sačinjena od drveta. Vinston je pogledao dole kada se čulo zavijanje. Zvučalo je kao da vuk zavija. I ja sam naravno u svoj mojoj radoznalosti bacila pogled dole i imala šta da vidim.

Vampir je bio mrtav a senka je, ispostavilo se, bila vukodlak. Veoma velik, siv i krvoločan vukodlak.

Vini je skočio dole a meni srce u grlo.

* * *

Xavierov P.O.V.

"Da li si ti svestan šta si uradio?!" Otac je zakreštao na mene.

Priznajem, malo sam preterao sa svojim delima. Ali šta sam mogao da uradim? Da gledam Iskru sa onim vešcem kako se ljubaka?! Nema te žive teorije da ja to uradim!

"Mogao si nam uništiti i ovo malo poverenja što ona ima u nas! Xaviere, zašto si morao to uraditi?"

"Zato što nisam mogao da dozvolim da je onaj prokleti veštac uzme! Dve godina patim za njom oče, dve godine oplakujem dan kada me je napustila! I svestan sam toga da sam sam kriv za sve ovo..."

Taj bol koji sam joj naneo nikada neću zaboraviti. Ali najbolje mi je bilo kada sam još uvek u nekim trenucima osetio njena osećanja. To mi je bila jedina nada da je vratim... Ali kako su stvari krenule, i ta nada će mi odlepršati kao najobičniji leptir.

"Sine, razumem da je ona tvoja voljena, ali razumi i ti nju. Ona je godinama smatrala sebe smrtnicom i odjednom igrom slučaja se našla u ovom svetu. Ti, najbolje od svih bi trebao znati kako je to...."

"Ali i ti si majku na silu doveo ovamo..."

"Jesam, i to je završilo sa njena četiri pokušaja samoubistva. Plus me je gurnula kroz prozor i u vatru jednom... Nije bilo zanimljivo učiti da letim..."

Nasmejao sam se. Majka i otac su isto imali poteškoća ali posle par godina su se pronašli i počeli voleti. Moja šansa sa Beatriče je bila upropašćena zbog jednog vešca, neću dopustiti da mi se i druga sjebe.

"Slušaj Xaviere, Iskra je pametna devojčica. Zato te i ovoliko dugo vuče za nos. Da te ne voli, ona bi odavno presekla vezu voljenih i pustila bi te da umreš."Hje tata, svaka ti čast, baš umeš da meoraspoložiš. "Ja ti kažem, nemoj biti napadan. Nauči se više iz svojih grešaka. Iskri treba vremena, i ti moraš naći u sebi da je pustiš da se snađe."

U pravu je. Ja sam svo vreme hteo silom i što pre da bude moja. Stvarno moram smiriti svoj doživljaj.

Vrata su se otvorila i majka je uletela zadihano. Oči su joj se presijavale i bile su veoma zabrinute. Strah se oslikavao u njima.

"Dragi, imamo problem!" Izjavila je, sva zadihana.

"Šta je bilo?" Otac je bio zapanjen.

Mislim da ni on, kao ni ja, još nismo videla majku ovoliko zadihanu i zaprepašćenu. Mora da je nešto ozbiljno kad je već trčala do ovde.

"Iskra je propala u začaranu šumu! Ona se trenutno nalazi u sredini te šume, okružena vampirima i vukodlacima koji vode veoma žestoki rat!"

Šta? Moja Iskra je propala kroz vremensku rupu? Ne nemoguće, ona je propala kroz transportujuću rupu koja ju je trebala odvesti kući, u Rusiju, na sigurno!

"Majko, da li si sigurna u to?" Moje oči su postajale sve veće i veće.

"Xaviere upravo su mi javili iz njene palate da ona i njen tutor nisu stigli sa ostalima. Ona dva demona su već spremna da idu za njom, ali imaju poteškoća da naprave još jednu rupu..."

Neću dozvoliti Iskri da se nađe u opasnosti jer sam ju je ja rasplakao, neću to sebi dozvoliti.

"Majko, reci slugama da pripreme portal. Idem za njom!"