U njegovim željama

Prvo poglavlje

Raskošno predvorje bogate vile odisalo je glamurom.

Previše puta sam bila u ovoj kući, zbog čega sam znala sve njene detalje. Međutim, sada kada je vladao mrak, imala sam osećaj da je kuća potonula u tamu. Telohranitelji na ulazu su me propustili, zatvarajući vrata za mnom. Jedino svetlo bacala je stona lampa sa obližnje komode. Tišina je parala uši, dok su jedini zvuk proizvodile moje martinke koje su neprijatno škripale, đonova natopljenih vodom zbog kiše koja je lila kao iz kabla. Napolju se čulo fijukanje vetra koji je nanosio grane.

Nazirale su se kapi kiše rane zime koje su postajale sve jače ove večeri, a požutelo lišće je davalo strahotu. Brdašca u daljini su se uvijala i u magli nestajala pod vidljivim okom, a magla koja je bila prisutna je izazivala jezu čak i prilikom posmatranja.
Popela sam se kružnim stepenicama do drugog sprata, škiljeći u polumraku. Refleksi su se sami kretali, jer mi je telo već bilo naviknuto na mnogobrojna prolaženja ovuda. Kada sam stupila na poslednji stepenik, produžila sam luksuznim hodnikom, kojeg su krasile skupocene ukrasne figure. Zlatni tapeti sijali su prigušenim odsjajem, od mesečine što je dopirala kroz vitražne prozore. Pokucala sam na poslednja vrata u hodniku, kada se poznati muški glas oglasio iz unutrašnjosti, govoreći mi da uđem. Otvorivši tapacirana vrata, kročila sam u unutrašnjost savremeno opremljene kancelarije i zatvorila vrata za sobom koja su škljocnula uz nečujni uzdah.

Tu negde, kraj prozora koji su se prostirali od poda do plafona odajući pogled na zimsku baštu pozadi kuće, sedeo je čovek kasnih četrdesetih godina, udobno naslonjen na stolici. Okrenuo se ka meni, pozdravivši me jednim kratkim osmehom koji je odavao toplinu.

„Rene“, započeo je teškim esekskim naglaskom, a glas je odavao da je godinama strastveni pušač, „Sedi, molim te“, pokazao je rukom na fotelje preko stola za kojim je sedeo. Smestivši se na jednu od kožnih fotelja nameštaja, podozrivo sam uperila pogled u čoveka preko puta mene.

„Još jednom ti se izvinjavam što sam te izvukao u kasne sate iz kreveta. Znam da imaš slučaj u sudnici rano ujutru, a sada je...“, zabacio je rukav bademantila i pogledao je na firmirani sat koji je bacio odsjaj na prigušenom svetlu što je dopiralo od stone lampe sa oreolom, „... četiri ujutru. Nažalost, ovaj slučaj ne može da čeka“, kratko sam klimnula glavom, sa razumevanjem. Obzirom da se nalazio u kućnom izdanju, znala sam da se i on naglo probudio zbog nečega. Čaj na ringli je u pozadini zavrištao, što ga je nateralo da ustane; sklonio ga je sa vatre, sipajući u šolje.

„U redu je, Čarlse. Šta je u pitanju? Obzirom na tvoje stanje, rekla bih da je nešto hitno“, skupila sam obrve u crtu, obazrivo ga posmatrajući. Čarls je bio čovek koji me je... pa, slobodno mogu da kažem, podigao kao svoje dete. Ne samo da me je izveo na pravi put, već mi je i omogućio pravničku karijeru. Time što sam sada imala posao koji sam oduvek želela, mogla sam zahvaliti samo njemu. I svojoj upornosti.

„Jeste. Ovaj, kako bih započeo?“, pružio mi je šolju zelenog čaja koju sam prihvatila. Zatim se smestio ponovo preko puta mene, prekrštajući ruke na stolu.

„Ti nisi čovek koji tako lako gubi reči“, dosetljivo sam odgovorila. I jeste bilo tako – Čarls Valis bio je čovek koji je neprikosnoveno borben u sudnici, sa pravim argumentima kojima bi potkrepio svaki dokaz. Nije postojao bolji advokat u zemlji od njega; što me je nateralo da se zapitam šta je tako žilavog čoveka izbacilo iz koloseka, zbog čega nije imao reči. Podočnjaci na licu govorili su da mu nešto nije dalo mira i sna danima.

„Slučaj je komplikovan, Rene. Duže vreme se borimo sa time, ali stojimo u mestu. Istraga se ne pomera“, nagnula sam se, gonjena interesovanjem.

„O čemu se radi?“

„Čula si za slučaj izložen javnosti već mesecima. Pompa oko Aspena Dekera se ne stišava“, započeo je grlatim glasom, otpijajući gutljaj čaja.
Naravno da sam čula. Javnost je već mesecima bila okupirana oko slučaja Aspena Dekera koji je osumnjičen za ubistvo svoje ljubavnice. Bivši vozač formule broj jedan - prvi na rang listi, zatim milioner preduzetnik, a sada i osumnjičeni ubica. Ljudi su brujali – javnost je bila nema na događaje koji su usledili.