U njegovim željama

Četvrto poglavlje

U petnaest do dva ujutru, baš kao što mi je Čarls rekao, Aspen je na Obrinu poruku došao kod nje u stan.

Poruka je glasila:

Znam da smo raskinuli, ali da li bi mogao da dođeš? Trebaš mi, Aspene.

U dva i dvadeset minuta, bio je na vratima. Obri nije otvarala pa mu je bilo sumnjivo to što ga je zvala, a sada je izgledalo kao da nije tu. Zatim je otvorio vrata, pretražujući stan. Pronašao ju je u spavaćoj sobi, sa oreolom krvi koja je natapala krevet, slivajući se na parket. U trenutku kada joj je prišao i mašio se za telefon, upala je policija.

„I šta se onda desilo?“, nastavila sam, podstaknuta pričom koju sam već znala ali sam ga naterala da mi ponovi.

„Priveli su me, kao prvu osumnjičenu osobu. Uzeli su mi otiske i dok je Čarls stigao, stigli su rezultati da je moj DNK svuda po prostoriji. Što je suludo jebote, jer se nismo videli mesec dana pre toga“, prošao je rukom kroz kosu po ko zna koji put, mrseći je.

„Koliko blizu si joj prišao?“, dodala sam, sa blagim razumevanjem.

„Dovoljno da vidim da se nešto sjebano desilo. Nisam hteo da je diram jer... znao sam. Imao sam neki osećaj da je mrtva. Shvatio sam da je nameštaljka istog trenutka kada su na poziv upali unutra, ali već je bilo prekasno. Uvideo sam kako to izgleda iz njihove perspektive dok sam stajao nadomak kreveta... sve je upućivalo na mene“, ugrizla sam se za usnu, osećajući kako me umor od poslednjih dana savaladava. Preklopivši svesku na trenutak, iz fascikle sam izvukla svežanj fotografija koje sam ovog jutra uspela da uzmem iz policijske stanice pre nego što su dokumenta uzeli agenti.

„Ovako, pokazaću ti nešto što ne bih trebalo da posedujem. Međutim, imala sam dobru vezu u stanici, koja mi je prosledila kopije pre nego što ih je FBI zaplenio“, započela sam mirno, obilazeći oko stola.

„Šta to treba da znači?“

„Nisam u nadležnosti zato što je slučaj preuzeo Federalni biro. Sud bi mogao da me udalji sa slučaja zbog posredstva ovih dokumenata“, objasnila sam, posmatrajući Aspenov zagonetni pogled.

Nešto u načinu na koji me je gledao mi je govorilo da se zapravo divi mojoj sposobnosti. Ignorisajući neki čudni, ali prijatni osećaj u stomaku, prišla sam, spuštajući fasciklu ispred njega. Pre toga sam izvadila telefon iz džepa i okrenula ekran ka njemu.

„Da li ti je poznat?“

Posmatrala sam kako Aspenove tamne oči obazrivo posmatraju ekran telefona, dok mu se pravila bora mrštilica između obrva. U jednom trenutku je polako uzeo telefon iz moje ruke, ne odvajajući pogled od snimka. Prsti su nam se dotakli, ali izgleda da sam bila jedina koja je to primetila. Neka iskra mraka iskočila je iz njegovih očiju, parajući nepetu situaciju.

„Ne vidi se lice i nosi kapuljaču svo vreme. Sedam puta, u protekla tri meseca je zabeležen čovek istih pokreta kako ulazi u zgradu, gde je Obri živela. Posmatraj ramena, pokrete, način oblačenja. Bilo šta poznato nam može pomoći“, objasnila sam, dok je Aspen posmatrao video koji je trajao svega tridesetak sekundi. Skretajući mrki pogled sa ekrana, pogledao je u mene.

„Odakle ti ovo?“

„Recimo da novac rešava mnoge stvari. Bilo je dovoljno da podmitim čoveka na recepciji da me sprovede do obezbeđenja u zgradi“, objasnila sam ukratko, prisećajući se mog jutarnjeg obilaska zgrade u kojoj je manekenka živela.

Pošto je video novčanicu od petsto dolara, sa kojom sam se neko vreme cenjkala, čovek iz obezbeđenja je pristao da mi da kopiju snimka koji sam pretraživala po istoriji kamera, pre toga. Pre toga smo se nagodili da niko neće saznati za ono što sam tražila, a čoveku je to odgovaralo jer bi mogao izgubiti posao ukoliko neko sazna.