Izgubljena princeza Zapada ( Dublin #2)

12. poglavlje

Čvrsto sam držala Ellu u naručju jer je nisam bila spremna pustiti od sebe. Ona i Nathan se danas vraćaju na Jug, a ja se nisam dobro pripremila za njihov odlazak. Vikend je prošao stvarno prebrzo i našem druženju je došao kraj. Nathana neću vidjeti nekoliko dana jer ima obaveza na Jugu pa će doći tek za vikend sa Ellom. Nisam sigurna kako ću izdržati ovaj tjedan bez njega. Moj stan će biti potpuno prazan bez njih.

„Ti znaš da ću se ja vratiti za vikend, zar ne?", upitala me je Ella. Tiho sam se nasmijala i odvojila se od nje dovoljno da je pogledam u to preslatko lice.

„Znam, ali to ne znači da mi nećeš nedostajati."

„Vikend će jako brzo doći, Julia."

„Znam da hoće", rekla sam joj. Nadam se da hoće. Nedostajat će mi i Nathan koji se također vraća tek za vikend kod mene. Ovo je prvi puta otkako sam došla na Zapad da on neće biti dugo sa mnom. Nije me strah, naravno da nije, ali navikla sam biti s njime. Navikla sam da je Nathan uvijek sa mnom na svakom koraku i nedostajat će mi ta prekrasna sjena uz mene, ali znam da se i moram naviknuti na to, na našu vezu na daljinu. Oboje smo pristali na to i ja to objeručke prihvaćam. Znam da će Nathan uvijek biti uz mene bilo da je ovdje ili kilometrima daleko.

„Mogu li sada doručkovati?", upitala me je. Kimnula sam glavom i zvonko je poljubila u obraz te sam je spustila na stolicu kako bi nastavila sa doručkom. Podignula sam pogled i ugledala Nathana naslonjenog na okvir vrata kako nas nježno promatra. Polako sam mu prišla i samo se naslonila na njega.

„A ja neću dobiti onako snažan zagrljaj?", upitao me je. Nasmijala sam se u njegova prsa te sam ga pogledala u te prekrasne smeđe oči. Nježno sam prstima prešla preko njegovoga lica sve do kose kao da želim upamtiti svaku crtu na njegovome licu. Ne znam zašto se ponašam kao da me zauvijek napuštaju. Vikend će za čas doći i Ella i Nathan će mi se ponovno vratiti.

„Ti ćeš dobiti nešto puno bolje. Dođi sa mnom." Povukla sam ga za ruku prema mojoj sobi gdje sam ga strastveno poljubila. Nathan me je naslonio na komodu i počeo mi uzvraćati poljupce. Ponovno sam se izgubila u ovome muškarcu koji je bio cijeli moj svijet. Njegov miris, njegova toplina se ovila oko mene i osjećala sam ga posvuda. Nježno sam mu grickala donju usnu zbog čega je on zarežao. Podignuo me je na komodu te je naslonio svoje čelo na moje.

„Ti znaš da ću se ja vratiti za vikend, zar ne?" Ponovio je Elline riječi zbog čega sam se glasno nasmijala. Kratko sam ga poljubila dok sam prstima prolazila kroz njegovu kosu.

„I bolje bi ti bilo inače dolazim po tebe na Jug."

„Možda i ne bi bilo tako loše da dođeš malo na Jug. Predugo nisi bila tamo."

„Imaš pravo. Mogla bih nešto organizirati. Nedostaje mi Jug."

„I siguran sam da nedostaješ svima tamo. Liam te sigurno jedva čeka vidjeti."

„Kao i ja njega", rekla sam iskreno. Što sam više razmišljala o tome, to me je više vukla želja da odem ovoga vikenda na Jug. Moj stan je još uvijek slobodan, Liam mi je rekao da ga ne želi dati nikome jer je moj. I bila sam mu iskreno zahvalna na tome. Obožavala sam taj stan koji je bio moj dom svih tih mjeseci dok sam živjela na Jugu. Nedostaje mi Liam kao i Penelope i njihov sin. Nedostaju mi svi ljudi kao i mrgud Max. Definitivno bih ih mogla iznenaditi i doći im u posjetu ovog vikenda. Posao je ovdje krenuo. Ne moram se više brinuti oko toga hoće li se Zapad raspasti sada kada napokon cvjeta. Mogu si priuštiti jedan kratak odmor. A najviše od svega želim malo predahnuti od Karin. Otkako sam došla, susrećem ju na svakom uglu i već mi je dosta nje.

„Onda definitivno dolazim na Jug."

„Drago mi je da sam te nagovorio", rekao je Nathan uzbuđeno te me je kratko poljubio. Nasmiješila sam se kroz poljubac.