Ubistvene noći - prva knjiga

31

𝓛𝓲𝓪

Sutra je bal, Sofia je bila sve više entuzijastičnija. Krenula je na dijetu da bi ušla u haljinu i naterala mene na to. Zaluđivala me je pričama o balu i tim sranjima, ali ja nisam mogla da izbacim iz glave to da će Nikolas uraditi nešto strašno i to da je Sofijin dečko umešan, i da ćemo ga uhvatiti na delu, pred svima.
  Ona mi je ovde zaista najbolja drugarica, a ja ne smem da joj kažem šta radim noću, šta njen dečko radi i to da je Karter ovde, i da će se vratiti odmah posle letnjeg bala. To me izjeda.
  Treninzi sa Karterom i Itanom su bili svako veče, i bili su zamorni i veoma naporni. Ipak, prijao mi je trening i adrenalin koji mi raste tada. Poboljšala sam se u mačevanju i veštinama. Uspela sam da cele oštrice rasplamsam, postala sam još brža i okretnija.
  Nema šanse da i ako me iko napadne, da ja ne uspem da se odbranim, a samim tim, Karter i Itan su uz mene. Doduše, cela škola se trenira za ovakve situacije.
  Nikolas je pre tri dana zvao Kartera i objasnio mu sve. Tačno u ponoć, kada bude najveća atmosfera, isključi će struju u celoj školi, i to će lično uraditi. Svi bi trebali da se uspaničimo, Nikovi ljudi će se lako uvući i u svečanoj sali podmetnuti požar. Karter i Jan treba da budu spremni da zaštite te ljude i da  im osiguraju da neprimetno izađu, a da u najgorem slučaju, oni budu spremni da pobegnu sa njima.
  Karter je, po Marijinom naređenju, preneo Janu isto tako samo što je sebe izuzeo iz plana, a Jan je često prijavljivali gde idem, kuda se krećem i koliko napredujem na treninzima.
  Naš je plan da mi već budemo na mestima gde će se svi oni naći. Itan će čekati Nikolasa kod osigurača i preko male bubice koju će imati u uhu mi dati znak da dođem.
  Čuvari su obavešteni da treba da budu na oprezu kod svakog ulaza.
  Maria mi je rekla da posle školskog treninga sa Nakamurom, svratim do nje pre nego što krenemo kod Kartera da ona naizad pozove Eduarda.
  Tako sam i uradila. Otišla sam do njene kancelarije odmah posle treninga, u trenerci i majci.
  Stojim pred vratima i čujem glasove. Pokucam, i tada se čuo Marijin moćan glas, koji me čak i podseća na majčin: "Slobodno."
  Povlačim kvaku i otvaram vrata. U njenoj maloj kancelariji bilo je nekoliko profesora.
  Miler i Nakamura su sedeli na kožnim foteljama, dok su Ben i Dafne stajali pored njih.
  "Lia, čekali smo te", rekla je Maria pošto je ustala sa svoje fotelje.
  Soba puna profesora je pretežno loš znak. Znam iz iskustva. "Jesam li uradila nešto?"
  Maria se nasmejala, i uhvatila me za ramena, dok smo kretale ka njenoj fotelji.
  "Ne nisi. Ovde smo da razgovaramo o tebi."
  Nisam mogla a da ne prevrnem očima. "O, sjajno", ne pokušavam da prekrijem ironiju u glasu.
  Izgleda da to ostale nije preterano dotaklo.
  "Ti si, Lia, veoma moćan vladar, i veoma dobar učenik. To moramo svi mi priznati", počeo je Ben, pokazujući na sve nastavnike.
  Istina je da sam se trudila da imam dobre rezultate. Da mi barem taj deo života bude pod kontrolom, kad sve ostalo ne može. Čak se i Miler složio sa Benom, to sam najmanje očekivala.
  "I pre svega, veoma bistra, što će ti značiti za sve što te čeka", dodala je Dafne.
  Pogledala sam ih zbunjeno. "Šta me čeka?"
  "Maria nam je predložila jednu primamljivu ideju", oglasio se Nakamura.
  Ovo postaje sve zanimljivije. Naslonila sam se na naslon i prekrstila noge. Možda izgledam nadmeno, ali njihova misterija mi deluje interesantno. Takođe znam da Maria pokušava da mi pročita osećanja, ali nimalo mi ne smeta. Osetiće frustraciju.
  "Mi svi znamo ko si Lia, i znaj da to nema veze sa našom odlukom", dodao je Miler.
  𝐷𝑂𝑆𝐴𝐷𝑁𝑂! Samo što pre da završimo ovo i da Maria naizad pozove Eduarda. Odlagala je to sve do danas, kada smo je Karter, Itan i ja pritisli.
  Došao je red na Mariju, da kaže šta me čeka, i da naizad završimo sa ovim.
  "Čula si za Unutrašnji red. Mi smo samo deo njega, kao i pojedini učenici ove škole. Mi donosimo odluke za školu i rešavamo probleme. Mislila sam - da posle svega - treba da nam se pridružiš."
  Srce mi je poskočilo. Šta sad ovo treba jebeno da znači? Sve što sada radim je da vratim brata i da više nemam posla sa nevoljama, ali one me očigledno jure.
  "Vidite, to je jako lepo i pažljivo od vas, ali ja samo želim da se klonim nevolja. Previše nevolja se odigralo za ove tri godine."
  Maria nije izgledala iznenađena već je njen pogled odavao razumevanje.
  "Unutrašnji red nije nevolja. Mi ih sređujemo. Lia, ti si ovde došla u nepoznato, ali svrha 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑎 je Unutrašnji red, i mnogi žele da se priključe njemu. Nemaju svi privilegiju da ga pozovu", pričao mi je Miler, uzdržano mirnim glasom.
  "Razumem vas, ali mislim da moram prvo da sredim sopstvene nevolje pre nego što počnem da rešavam tuđe."
  Odlazim sa tog mesta iz istih stopa. Ne mogu da podnesem to. Kao da me guše. Ne znam ni kako ću sutra da se suočim sa Nikolasom. Nisam se čula sa ocem od kako sam došla, a on se nije udostojio ni da pošalje pismo. Najgore mi je što sam rastrojena. Znam da osećam nešto prema Karteru, našto jako, ali isto tako mi nešto ne dozvoljava da budem sa njim.
  I oni pored toga žele da ja rešavam tuđe probleme? Kako da ne!
  "Lia!", čula sam Marijin glas iza sebe dok sam ja kretala ka spavaonici.
  Okrećem se, teške volje.
  "Hej, znam da si uznemirena jer sam ti ovo ovako priredila. Ti nemaš pojma o Unutrašnjem redu i čime se bavimo, ali te molim da bar razmisliš o našoj ponudi. Veruj mi da vredi. Natalija bi se posebno obradovala kada bi nam se ti pridružila."
  "Ko je Natalija?", pitam, pošto sam odmah htela da odbijem, ali to ime mi je privuklo pažnju.
  "To je posebna priča. Idi se istuširaj i presvuci. Čekamo te", rekla mi je i odmah otišla.
  Znala sam da ide kod Kartera, i da čeka da im se ka pridružim da zovu Eduarda. Nisam mogla to da dočekam.
  Otišla sam u sobu i počela da preturam po stvarima. Obući uniformu ili nešto ležarno? Zašto li mi je toliko i bitno?
  Uzimam teksas šorc sa dubokim strukom i tamnocrvenu majcu, kupim toaletni pribor, ali baš kada sam htela da odem da se na brzinu istuširam, Sofia me zaustavlja.
  "Hej, htela sam da te pitam nešto."
  Loš trenutak! "Žurim, Sof."
  "Samo dva minuta."
  Klimam glavom da bi počela da priča.
  "Večeras je tradicionalno noćno kupanje u jezeru pre bala. Pokušavam da ubedim devojke da idu. Bila bi mi lakše da i ti ideš."
  Nervozno sam se nasmejala. Kao prvo, nisam plivala od osme godine. Kao drugo, nisam sigurna da više znam da plivam. "Izvini Sof, ja ne plivam. Nikad."
  Jurim ka kupatilu. Možda sam povredila Sofiju time što joj nisam objasnila zašto ne želim da idem na to kupanje. Ali voda prosto budi grozna sećanja, i ne mogu da dozvolim sebi opet taj bol.
 
  "Stigla sam." Ušla sam kod Kartera, gde su me već čekali on, Maria i Itan.
  "Super. Zovem ga. Sedite", naredila nam je Maria.
  Sela sam na kauč, između Kartera i Itana. Moram priznati, bilo je malo neprijatno.
  "Sestrice, setila si se da pozoveš svog starijeg brata", začuo se Eduardov glas.
  Pretrnula sam. Taj zlokobni glas nisam čula godinama, izgleda da i dalje loše utiče na mene. Stezala sam ivicu kauča da je i mene zabolelo.
  "Vidi, stariji brate", poče Maria zajedljivo, "želim da proverim da nam primerje još važi zar ne? Ne spremaš nikakvu glupost?"
  Ako je Maria mislila da ga razbesni ovim, sigurno je uspela.
  "Kako nam je majka sestrice? Kako je sa zdravljem?", menja temu.
  Majka? Meni su roditelji rekli da je mamina majka mrtva.
  Marijin pogled kao da je govorio "Izvini".
  "Majka je super. Ali mislim da to nisu dobre vesti za tebe. Sad mi odgovori na pitanje, Eduardo."
  "Znaš li šta sam skoro saznao, sestrice? Naša nećaka, draga Adrianina ćerka, ide na tvoj univerzitet. Nisam je video godinama, mislim da bi trebali da napravimo porodično okupljanje, ne misliš li?"
  Maria se namrštila. "Eduardo, imamo dogovor. Već imaš moć i bogatstvo. Ne traži još! Ne budi pohlepan!"
  "Ja samo želim ono što je moje."
  Prekinuo je. Ovo je loše, bolje da ga nismo ni zvali.
  Srce preskače, pluća skupljaju, znojevi oblivaju. Imam osećaj da ću se onesvestiti.
  Šapnula sam Karteru, sa moje leve strane: "Voda."
  Ne okleva ni trena. Čim su to ostali shvatili Maria je sela do mene. "Jesi li dobro?"
  Karter mi dodaje vodu, koju jedva uzimam da pijem.
  Ruke se tresu.
   "Bila sam i gore. Šta ovo znači sada? Da li on dolazi?"
  Karter mi je odmahnuo glavom. "Nema šanse da on dođe. I ako je rekao tako, siguran sam da je mislio na Nikolasa."
  Zvono telefona... Karter vadi telefon iz džepa.
  "Nikolas", obaveštava nas.
  "Šta je, Nik?", pitao ga je, opuštenim tonom. Izgleda da se naučio dobroj glumi.
  "Maria je upravo zvala Eduarda. Znaš li nešto o tome? Je li ona sumnja nešto?"
  "Nemam pojma. Koliko sam primetio ona ne deluje sumnjičavo."
  "Nadajmo se da je slučajnost onda što je zvala. Eduardo joj je rekao da će napraviti porodično okupljanje, pa će Maria sigurno pomisliti da će on doći. Spremiće se za Eduarda. Ipak, naš plan je i dalje isti." Nikolasov glas je bio drugačiji nego što pamtim. Dublji, muževniji i jači. Zvučao je totalno hladno, bez trunke emocije. To nije Nik kog ja znam.
  "To je sve?", pita ga Karter.
  "Ako ne pođe ništa po zlu, to je sve." Nik spušta slušalicu.
  "Rekao sam vam da nema šanse da Eduardo dođe."
  "Dobro, znači i naš plan je isti?", pita Itan.
  Maria mu klima glavom.
  Ne mogu da izdržim a da ne odem odatle. Previše je malo, steže me, treba mi vazduha.
 
  "Ćao devojke", pozdravljam Sofiju, Lauri, Emese, Kasandru i Karmen.
  "Hej, devojko. Ne izgledaš baš najbolje", obaveštava me Sofija.
  "Tako se i osećam. Šta se radi ovde?", menjam temu da me ne ispituju.
  "Sofia pokušava da nas natera na letnje kupanje", žali se Karmen.
  "Pa što ne idete? Šta ju tu tako loše?"
  Karmen prevrće očima.
  "To je nudističko kupanje. Zato joj smeta", kaže Kasandra mirnim glasom.
  Nije kao da nisam videla gore stvari ali ipak...
  "Ma daj Karmen, to nije pornjak ili slično. Biće zabavno", ubeđivala je Sofia.
  "Ti ideš?", pita me Laura.
  Odmahujem glavom. "Ja ne plivam."
  Palim cigaru, dok me ostale čudno gledaju.
  "Ma dajte, devojke, to je tradicija. Ne želim da to radim sama", ubeđuje nas Sofia.
  "Vidi, ja hoću, ali nije kao da mi se to baš sviđa", kaže Emese.
  "I ja ću", dodaje Kasandra.
  Sofiji kao da je svanulo. "Laura?", gleda je ljubopitljivo.
  "Ne znam", Laura se okreće meni i Karmen. "Lia, Karmen?", kao da čeka da joj mi kažemo šta da radi.
  "Lia nije pozvana", začuo se iritantni glas Ave Smit.
  Polako se okrećem, i izbacujem dim cigare sa uživanjem, njoj u lice.
  "Šta si rekla?", pitam je, kroz osmeh, zlim glasom.
  "Ti nisi pozvana. To je za studente 𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑎. Ti nisi jedna od nas", prorežala je kroz zube.
  "O odjebi Ava", odbrusije joj Sofia, i sprema se za još uvreda. Podižem ruku da je ućutkam, i polako se približujem Avi.
  Moj korak unapred, njen korak unazad. Trudi se da bude hrabra, a nije. Jadnica.
  "Šta je, hoćeš li me spaliti kao ono osmoro dece? Da li im u opšte znaš imena?"
  Gađa u živac. Ako ona može to da radi, mogu i ja.
  "Sofia, kad je to kupanje?", okrećem se njoj.
  Osmeh joj se širi od uvete do uveta. "U ponoć", glas joj ciči od uzbuđenja.
  "Savršeno. Dolazim."
  Ava je stala ispred mene i unela mi se u facu. "Nemoj posle da trčiš kod Marije i kukaš joj kad ti se nešto desi. Nemoj da bude da te nisam upozorila."
  "Ne brini se ti za mene, dušo. Znam da brinem o sebi."
  Očigledno ne čim sam pristala na ovo. Koji mi je kurac? Šta sam to upravo uradila?
  Ava teatralnim pokretom ruke prebaci kosu pozadi i isprsi se. Otišla je, trudeći se da prikrije to da je poražena.
  "Laura, Karmen, još vas dve ostajete?", nagovara ih Sofia.
  "Na mene ne računajte", javila se Karmen.
  Da samo i ja sad mogu da povučem reč.
  Laura je ostala neodlučna.
  Sofija je naredila da se svi večeras nađu kod nas posle večere da isplaniramo bekstvo.
  Ja sam odmah odjurila kod Kartera. Sudeći po njegovoj reakciji onog dana kad sam pala sa platforme on zna zašto ne plivam.
 
  Kuca mu na vrata i brzo ulazim. Zatekla sam ga usred oblačenja pantalona, bio je bez majce. I ako je smešan (istovremeno jako privlačan), nije mi do smejanja.
  "Napravila sam sranje", požalila sam se, a on je na brzinu navukao pantalone i zakopao ih.
  "Šta se desilo?", rekao je zabrinutim glasom, dok je dolazio do mene, nameštajući kaiš.
  "Pristala sam na letnje kupanje", kada sam to rekla naglas, još mi je bilo gore nego pre.
  "Zašto si pristala ako ne plivaš?", prekorio me je.
  "Sofia je to silno želela, onda je Ava došla i pričala sranja kako ja ne pripadam ovde - bla bla. Nisam izdržala a da je ne isprovociram."
  "Ma daj, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛, znaš kakva je. Šta ćeš ti na tom kupanju? Šta ako se povrediš?", sad je svoj bes iskaljivao na meni.
  Osetila sam kako mi se oči pune suzama. Znam da brine za mene, ali sve me ovo podseća na nasilnike koji su se drali na moju majku.
  "Kartere, nisam došla ovde da se dereš na mene, nego da mi pomogneš. Ne znam šta da radim, ne želim da razočaran Sofiju. Ovih dana sam je totalno zapostavila, ne želim da je izneverim."
  "Dođi." Uhvatio me je za ruku i povukao do fotelje. Seo je i naterao me da sednem njemu u krilo.
  "Shvatam da ne želiš da je izneveriš, ali ti se užasavaš vode, Lia. Da li ti je Sofia u opšte rekla kakvo je to kupanje?" Namrštio se.
  "Jeste..."
  "Zašto bi dođavola pristala na nudističko kupanje?"
  "Kartere, znam da mi ovo govoriš jer si ljubomoran. Vidi, oboje smo zbunjeni u vezi jedno drugog, ali to nije tema!"
  "Dobro, zamisli da nemaš problem sa vodom. Ideš na kupanje, šta ako ti se nešto desi? Ne želim da te iko tamo pipa, Lia. Da te vide golu, ne želim."
  "Slušaj me Kartere, proradi će mi inat i namerno ću otići i ako znam da će mi se desiti nešto loše."
  Prostrelio me je pogledom, ali onda je glasno uzdahnuo da bi se smirio. "Ne želim da se svađamo. Shvatam kakva si, i pomirio sam se sa tim. Razgovaraj sa Sofiom i reci joj da ne možeš da odeš. Ne želim da ti se išta desi, Lia."
  Zavlači glavu kod mog vrata i ljubi me. Osećaj mi prija, zabacujem glavu unazad, dok mi on polako sisa vrat.
  Otići ću predaleko, moram da ga zaustavim. "Nemoj Kartere. Ne mogu...", ustala sam sa njegovog krila.
  "Slušaj, Kartere, problem je to što će na tom kupanju biti i Jan. Neće dozvoliti da Sofia ode bez njega, a ja neću dozvoliti da ostanu sami."
  "To si u pravu, šta ćeš da uradiš?", pita me, zamišljen.
  "Reći ću Sofiji istinu i da ostaje uz mene kad mi se nešto desi."
  Zamišljen je. Gleda u jednu tačku kao da razmišlja o nekoj odluci.
  "Teri?", pozivam ga, znajući da ga taj nadimak izluđuje.
  "Ne zovi me tako!", prekorio mi je istog trena.
  Ustao je i zagrlio me je. Znala sam da želi mnogo više, i bila sam zahvalna na njegovoj uzdržanosti. Da se sve razreši, pa ću razmisliti o njemu. Sada imam preča posla.
  "Čuvaj se, u redu? Videćemo se sutra pre bala."

Polako se znojim i gubim dah. Prošla je večera, i kod nas su se okupile devojke, a pored njih tu su bili Alehandro, Liam i Jan. Diego je želeo da ostane uz Karmen večeras.
  Sedeli smo na podu oko mape škole.
  Ruka mi stoj na ožiljke na stomaku. Šta ću večeras? Moraću da ga pokažem pred svima?
  I dalje se kajem jer sam pristala, ali ne mogu da dozvolim da Sofia bude sama sa Janom.
  Od kako sam saznala za Jana, nisam dopuštala da ni jednom ostanu sami. Uvek bih se našla u biblioteci sa njima, u dnevnoj, napolju, a kada ja to nisam mogla, Itan je bio tu.
  Jan je opasan i mogao bi nešto da joj uradi, a ni ne znam kako funkcioniše borba vazduha i vode.
  Večeras idem na to prokleti kupanje samo da bih nju zaštitila.
  "Najbolje je kroz izlaz u predvorju", nadjačavao se Liam.
  "Ne, nego iz zapadnog krila", odbrusio mu je Alehandro.
  Ne mogu da gledam kako se prepucavaju kao neka deca. "Glavni ulaz nikad ne čuvaju", kažem, a znam da to i Jan zna. Svi su me čudno pogledali, ali Janu je zaigrao mišić na bradi kada me je čuo.
  "Kako je to moguće? I kako ti to znaš?", pita me Kasandra sumnjičavo.
  "Često ne mogu da spavam. Naravno da nalazim načine da izađem odavde. Ništa me nije koštalo da probam kroz glavni ulaz i posrećilo mi se svaki put. Sumnjam da će ove večeri biti drugačije. Ništa ne može da se desi, ne mislite li?", poslednju rečenicu sam izgovorila samo da bih iznervirala Jana.
  "Dobro, ja i Emese ćemo vas sve učiniti nevidljivima", obaveštava nas Laura.
  "Dobro, imamo dogovor. Srešćemo se na odmorištu između muške i ženske spavaonice", naredila im je Sofia.
  Kada su svi izašli, Jan je ostao da nešto razglaba sa Sofiom.
  Jedva čekam da otkrijemo tog jebača pred celom školom i da ga sklonimo od nje.
  Poljubio ju je i izašao.
  "Jesi li dobro?", pita me Sofia i seda pored mene na krevet.
  "Da budem iskrena, plašim se. Pristala sam samo da bih isprovocirala onu kučku."
  Privukla me je u zagrljaj. "Možeš da odustaneš."
  Odmahujem glavom. Ne dozvoljavam da bude sa tim ološem sama. "Idem, ti si mi najbolja prijateljica. Samo budi uz mene kad mi se nešto desi."
  "Uvek, dušo." Pušta me iz zagrljaja. "Mogu li nešto da te pitam?"
  "Naravno."
  "Zašto stalno držiš ruku na stomaku. Imaš bolove ili?"
  Spuštam glavu i vidim da i dalje držim ruku tu. "Nemam bolove. Tu je... Pre je bolelo..."
  Mogla bih da joj kažem za ožiljak, ali prosto ne mogu to da kažem naglas.
  "Ako ne možeš da kažeš, mogu li da vidim?", bira reči dok me pita.
  Ruke mi se tresu dok spuštam suknju i podižem košulju.
  "Šta se desilo?", drhti joj glas.
  Brzo vraćam sve kako je bilo. "Neki ološ je pokušao da me siluje, i njegove grdosije su me godinu dana posle svakodnevnog proganjanja napali. Bili su jaki...", rekla sam a osećala sam takvu bol i mržnju prema tom čoveku koji mi je upropastio život.
  "Biće mrak. Vladari svetla ne smeju da stvore bilo koje svetlo. Neće se videti prst pred nosom. Biće u redu", pažljivo bira reči i pazi na ton dok priča sa mnom.
  Klima glavom. Već sam joj ispričala zašto ne plivam, i da ovo radim samo da je ne razočaram. Obećala je da mi neće puštati ruku, i da će me odmah izvesti iz vode kada mi se nešto dogodi.
  Sada zaista ne znam šta će biti kada uđem u vodu. Kao mala, okliznula sam se i pala u bazen. Tada sam dobila napad panike. To nije ni malo lep osećaj, a plašim se da ću ga opet doživeti.