Ubistvene noći - prva knjiga

42

𝓛𝓲𝓪

Vrteo je delikatne krugove oko mog klitorisa, a njegova ruka koja mi je bila na potiljku mi nije dozvoljavala da zabacim glavu dok njegove usne da zaječim. To je činilo moje telo vatrometom. Polako, njegov prst je proklizio u mene, udarajući u tu tačku koja boli od zadovoljstva.
  Njegove usne proklizale su na moji vrat, što mi je naizad dalo vazduha i zaječila sam dok su se sokovi iz mene slivali po njegovom prstu.
  Svaki put kada bi udario u tu tačku zaječila bih i jače ga stegla, a on je to namerno radio sve više i brže.
  "𝑀𝑎𝑙𝑑𝑖𝑐𝑖𝑜́𝑛", rekla sam kada je opet udario u tu tačku, a više nisam izdržala da budem mirna. Zabacila sam glavu unazad, izvijajući leđa i ispuštajući glasne uzvike.
  "Prelepo pevaš", prošaputao mi je na uvo zlokobnim glasom punim želje, što mi je nateralo macu da se čvrsto stegne oko njega.
  Nasmejao se. "Toliko me želih, ha?"
  Izvadio je svoji prst što je učinilo da se osećam prazno i frustrirano, ali i zajapurenom i punom želje.
  Približio je ruku svojim usnama i oblizao ruku.
  U ovom položaju bila sam tek u ravni sa njegovim licem, a fantazijom sa početka mi je dao moć, koju počinjem da shvatam da imam nad njim, kao što je i on ima nadamnom.
  Ruke sam stavila na ivicu ostrva (koje više nikad neću gledati isto) i gricnula mu usnu.
  "Da li je sluga spreman da se pokloni svojoj kraljici?", prošaputala sam mu na uvo a njegov vragolasti osmeh nije mogao da mi promakne.
  Uhvatio me je za bradu. "Ovaj sluga je spreman svet da spali za svoju kraljicu, a kamoli da klekne pred njom."
  Polako se spuštao na kolena, a meni srce samo što nije iskočilo iz grudi. Moje telo je gorelo a u stomaku je bila bura.
  Približio me je ivici ostrva i stao iza mojih nogu koje su sada visile na njegovim širokim leđima dok mi je držao butine raširenim za njega.
  Njegov jezik kružio je oko mog klitorisa, a ja sam počela da se tresem. Disanje mi je bilo neuravnoteženo a osećala sam se kao da sam na rolerkosteru od plime emocija koja me je obuzela.
  Oštar vrisak pobegao mi je sa usana kada je ugrizao moji klitoris, a suza je skliznula niz moji obraz.
  Jebao me je svojim jezikom i zubima i izgledao je kao da uživa u tome. Izgledao je kao izgledneli čovek kome je ponuđena gozba. Kao zver nad svojim plenom. Proždirao me je.
 
  Obuvam štikle dok Karter pije viski moje majke. Rekao je da je bolji od bilo kog koji je ikad probao.
  Kamila me zove na telefon i ja se javim. Stavljam je na zvučnik dok se obuvam. "Znam, znam. Kasnim!", kažem joj dok kroz slušalicu čujem glasnu muziku i buku.
  "Bolje ti je da dovučeš svoje dupe ovamo što pre, Lia", drala se da bi nadjačala muziku i time još više naglasila svoju pojentu.
  "Izvini, izvini. Prosto...", pogledala sam u Kartera koji mi se prljavo smeškao. "Bila sam zauzeta", kažem a Karter na to šmrkne i prisloni čašu viskija usnama.
  "Lia, fuj!", prodere se Kamila čime mi privuče pažnju na telefon. "Samo, molim te, požuri", kaže i spusti slušalicu.
  Ustajem i tražim torbicu.
  "Vidim da je ona navikla na ovo, zar ne?", kaže Karter dok se kreće ka vratima.
  "Ne postavljaju pitanja na koje ne želiš da dobiješ odgovor, dušo", kažem dok uzimam torbicu a onda se krećem do ormarića pored vrata da uzmem ključ od auta.
  Kada sam se sagnula da uzmem Karter mi je čvrsto stisnuo ruku uz sto. Digla sam pogled i on me je odmeravao ljutitim ali i istovremeno požudnim pogledom. Ispravila sam se i shvatila da su njegove oči uprte u moju odeću.
  "Nemoji mi reći da si jedan od onih koji govore devojkama šta treba a šta ne treba da obuku?", ta pomisao me razbesni i uperim prst u njega. "Ako jesi, kunem ti se—" on me prekide hvatajući moju ruku i približavajući me sebi.
  "Šta ti misliš o meni, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛?", pustio mi je ruku i uhvatio me za zadnjicu da me privuče sebi. "Ne brini, možeš da nosiš šta poželiš. Znam oko sto načina da ubijem čoveka, i skoro sve mogu da učinim da izgledaju kao nesreća."
 

***

  "Konačno", uzviknula je Kamila kada smo stigli, pokušavajući da nadjača muziku. Trka je bila van grada, oko nekog pustiša. U blizini nema žive duše minimum pet kilometara, i stvarno se nadam da neće biti kao moja poslednja trka.
  Zagrlila sam Kamil. "Nedostajala si mi", rekla sam joj dok sam stezala njena koščata leđa.
  "Htela sam da dođem sa Mariom kada je hteo da se oprostite, ali je insistirao da budete sami", tada me je pustila i pogledala u Kartera koji je stajao pored mene. "Očito si mu pokvario planove jer je njegov let bio tek ujutru", rekla je Karteru koji je bio u sivim farmerkama i crnoj majici na bretele.
  Karter se namršti i slegnu ramenima ne rekavši ništa.
  "Bolje ne govori ništa ili će pobiti svakog ko me pogleda večeras."
  Kamila se nasmejala. "To će biti teže. Izgledaš toliko seksi da bi čak i ja da te ne poznajem bacila oko na tebe", moram priznati da je u pravu. Nosila sam crnu usku haljinu sa providnim korsetom i vezicama koje su mi visile uz nogu.
  Nasmejala sam se ali sam se zaledila kada sam osetila Karterove ruke na mom struku i njegove usne na mom vratu. "Moji 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛 je toliko lep da privlači pažnju kud god da ode. Poglede možda ne mogu da zaustavim, ali sve ostalo, sa zadovoljstvom."
  "Kakav junak", rekla je Kamila a onda ukrala piće od prolaznika koji se okrenuo za svađu, ali kada je video ko je namignuo joj je i odmakao se.
  "Podseća me na Sofiju", prošaputao mi je Karter na ovo.
  Klimnula sam glavom, jer sam upravo to pomislila kada sam upoznala Sofiju.
  Uvukla sam Kartera u gužvu dok smo čekali da trka počne. Kamila i ja smo igrale, ali on je samo stajao sa nekim jeftinim pivom za stolom i posmatrao me.
  "Hajde, igraj sa mnom", rekla sam onim mojim detinjastim glasom na koji znam da je slab.
  Odmahnuo je glavom. "Ja ne igram", rekao mi je na uvo pokušavajući da nadjača zaglušujuću muziku.
  Namrštila sam se i uzela mu pivo iz ruke. Vratila sam se Kamili i obe smo igrale onako kako smo volele: provokativno i nije nas bilo briga ko gleda. Kamila je nosila crni šorc koji vrišti i gornji deo nekog crnog kupaćeg. Za razliku od mene nosila je patike, verovatno planira da potrči za pobednikom našeg tima.
  Tada sam shvatila da ni ne znam ko je zamenio Maria.
  Povukla sam je sebi. "Ko se trka za nas?", pitala sam a ona je pokazala na momka koji čeka oko crvenog feraria. "Luis David. Onaj Mariov drug."
  O da, on je jedan od mojih boljih drugova, on je učio od mene, i nema šanse da izgubi trku.
  Tada je krenula pesma "𝑅𝑜𝑚𝑝𝑒" od Dady Jankea, a znala sam da je to Kamilina omiljena.
  "Obožavam ovu pesmu", uzviknula je i povukla me do jednog obližnjeg stola i popele smo se na njega.
  Dok smo obe igrale u ritmu muzike momci su se okupljali i navijali. Već osećam kako Karter gori.
  Neki momak kom nisam sigurna ime povukao je Kamilu i sišla je sa njim. Znam da joj se uvek sviđao ali nikako da mu zapamtim ime. Je li Markus? Ili možda Manrike?
  Nastavila sam da igram, dok su mi momci pružali alkohol, ali nisam pristala ni na čiji. Velika je verovatnoća da u njima ima droge za silovanje. Naučila sam to na teži način. Sreća da je Mario tada bio sa mnom.
  Jedan momak je pružio ruku, ja sam htela da je ignorišem, ali tada ga snažna ruka odgurne. To je bilo neprimetno, kao da samo hoće da se progura da gleda. Nisam ni morala da mu vidim lice da bih znala da je to Karter.
  Mislila sam da će me naterati da siđem, ali umesto toga i sam se popeo, stao iza mene i uhvatio me oko struka.
  Zavrteo me je i okrenuo sebi, tako blizu da sam osetila otkucaje njegovog srca koje je išlo u ritmu muzike. "Mislila sam da ne umeš da igraš."
  Uputio mi je osobeni poluosmeh od kojeg sam se uvek topila. "Rekao sam da ne igram, ne da ne znam, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛."
  Uhvatio me je jednom rukom i prebacio preko ramena tako iznenada da sam vrisnula. "Kartere, pusti me!", vrištala sam na njega dok nas je spuštao sa stola.
  Spustio me je a ja sam osetila mučninu. Neću valjda već da povraćam od jednog piva?
  Udarila sam Kartera pesnicom u grudi. "𝐶ℎ𝑢𝑝𝑎𝑝𝑜𝑙𝑙𝑎𝑠!"
  Htela sam da se pridružim Kamili koja je već krenula ka stazi ali Karter me tada povuče njemu.
  "Kartere, ne možeš da me nosiš kao vreću krompira. Mogao si jednostavno da me uhvatiš za ruku i da siđemo."
  Video je da sam ljuta te mi se samo nevino osmehnuo i poljubio u obraz. Jebiga, ne mogu da ostanem ljuta na njega kad je ovakav.
  "𝑃𝑒𝑟𝑑𝑜𝑛𝑜, 𝑐𝑎𝑟𝑖𝑛̃𝑜. Mislio sam da će biti zabavno."
  Čudno je kako u nekom trenutku može biti mačo mužjak, a u drugom ponašati se kao dečak.
  "Jebi se", odbrusila sam mu uz osmeh. "Trka uskoro počinje, hajde da se pozdravimo."
  Povukla sam ga ka Luis Davidu a on se iznenadio kada me je video.
  "Lia, ribo moja!", čvrsto me je zagrlio i osetila sam njegovu kolonjsku koju je stavljao kad hoće da smuva nekog lika.
  Karter me je povukao za ruku i glasno se nakašljao da privuče pažnju. Prepleo je prste s mojima i čvrsto me stegao da me je zabolelo.
  "Ko je lepotan?", upitao je Luis David.
  Karter ga je zbunjeno pogledao. "On je gej", propaštala sam mu na uho a on je izgledao posramljen jer je mislio da mu se sviđam.
  "Ovo je Karter, moji dečko."
  "Dobar ulov", rekao je Luis David pružajući nam čaše sa pivom. "Koliko ostajete?"
  "Još nedelju dana. Posle se vraćamo."
  Videla sam nezadovoljstvo na njegovom licu.
  "Šteta, družina nije ista bez tebe. A sada više nema ni Maria."
  "Sa tobom na čelu biće super. Kako ide."
  Znao je da nisam pitala za trku te je glasno udahnuo i prešao rukom kroz svoju zelenu kosu gde su štrčali po neki crni pramenovi.  "Nadamo se da će biti bolje."
  Srce mi se steglo. Ako je Rosaura loše, moramo da joj pomognemo svim sredstvima. Moraću da odem da je posetim dok ne odem.
  "Koliki je ulog?"
  "Dvadeset. Ne smemo da izgubimo."
  Progutala sam knedlu. "Konkurencija?"
  "Dobri su, ali ja sam učio od najbolje", rekao je šaljivo me udarivši po ramenu da podigne raspoloženje.
  "O čemu se radi?", upitao nas je Karter.
  "Ispričaću ti kasnije." Okrenula sam se Luis Davidu. "Ispraši ih", rekla sam i on mi je klimnuo glavom, okrenuvši se svom autu i izvukao dve tamno crvene bandane.
  "Tebe Lia svi znaju, ali će vam trebati ovo ako ne želite probleme."
  "Hvala", rekla sam dok sam uzimala te bandane.
  "Vidimo se na startu", rekao nam je Luis David i ušao u svoji ferari.
  "Čemu to?", upitao me je Karter dok sam mu pružala bandanu.
  "Ako nemaš jednu od ovih, tojest ako nisi ni u jednoji grupi, smatraju te uljezom i to je smrtan problem."
  Zaintrigirano je digao obrvu i provukao bandanu kroz gajke farmerki a ja sam svoju vezala na glavi.
  "Kakva su pravila?", upitao me je dok smo išli ka stazi gde se narod sve više okupljavao.
  "Ako Luis David pobedi, u šta ne sumnjam, prolazi u sledeći krug. Pet parova se takmiči sve dok ne ostanu dva takmičara. Svako od njih dao je po dvadeset hiljada a gubitnici automatski gube novac. Pobednik osvaja sve, uzgred i slavu. Mi moramo da pobedimo..."
  "Zašto?"
  Glasno sam uzdahnula. Stigli smo do staze gde su Luis David i momak iz žute bande, za kog mislim da se zove Roberto, ulazili u svoje automobile. "Ovo su ljudi koje sam upoznala kada sam pobegla od kuće, a mnogi od njih nisu u finansijskoji situaciji kao ja i na ovaj način su zarađivali lovu. Ali sada, skupljamo novac za jednu ženu koja je brinula o većini nas. Jako je bolesna i svi joj pomažemo na neki način. Ona me je pokupila sa ulice, ali je u međuvremenu pala u postelju. Kada sam se vratila često sam je obilazila i brinula o njoj, ali niko drugi nije mogao da priušti njene lekove i sve ostalo. Moji otac neće ni da čuje za nju, a mi ne možemo da je ostavimo samu. Zato oni ovo rade."
  Zadivljeno je uzdahnuo. "A ja sam mislio da si obična buržujka kada sam video tebe na žurkama."
  "Samo mi iz naše bande znamo za nju, ne dozvoljavamo da je iko povredi i sve ostalo", nasmešila sam se. "Ko bi reko da neko pristaje na ovo iz humanih razloga?", ispila sam poveći gutnjaj piva.
  "Ljudi rade mnogo gore stvari zarad sebe, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Iskreno, divim vam se. To je plemenito."
  U tom trenutku se čula koji označava start, i Luis David je ubacio u brzinu i projurio napred. Dok je put još bio prav, držao je određenu razdaljinu sa Robertom. Staza je bila laka, i nije bilo nekih problema.
  "Proverila sam, poslednja krivina je sjebana", čula sam poznati ženski glas iza mene. Okrenula sam i devojka svetlo plave kose u srebrnoj haljini stajala je pored Kamile. "Anabel!", privukla sam je u zagrljaj. "Tako mi je drago što te vidim."
  "I ja tebe, mislili smo da te više nikad nećemo videti posle one sjebane trke."
  Pustila sam je iz zagrljaja i naterala se da se nasmejem. "Isto. Da te upoznam", pokazala sam na Kartera.
  "Zdravo", rekao je Karter učtivo pruživši joj ruku. "Ja sam Karter, Lijin dečko", Anabel mu se smešila dok nije izgovorio poslednji deo rečenice. Iskreno da sam i ja ona bilo bi mi isto, ali mi je drago to što Karter odmah daje do znanja da je moji.
  "Da li Luis David zna za poslednju krivinu?", upitala sam.
  "Rekla sam mu", odgovorila je Anabel. "Znaš ko je još ovde?"
  Upitno sam digla obrvu.
  "Raf", odgovorila je Kamila snuždeno. Progutala sam knedlu.
  Anabel je glasno izdahnula. "Čuo je za ulog i nije želeo da ispusti takvu lovu, a sada kada nema tebe..."
  "On ne sme da pobedi!", odbrusila sam.
  "Luis David je svestan toga, ne brini se za to. Bolje se brini da te neko iz njegove družine ne prepozna. Ne želimo probleme sa njim."
  "Ne brini te se. Primirje ostaje uprkos našoj pobedi." Stegla sam pesnice. "Mora da ostane."
  "Evo je poslednja krivina", privukao nam je Karter pažnju.
  Bila je uska, i trebalo je da uspori da bi je prešao, ali je umesto toga krenuo još brže, i povukao je volan u suprotnu stranu i usporavao postepeno, grčevito se boreći da ne sklizne sa staze i uspeo je, baš kako bi ja uradila.
  "Lia procenjuje šta treba da radi na ovakvoj krivini", rekla je Kamila Karteru.
  Nasmešila sam se.
  Ubrzo je prešao cilj i svi smo potrčali ka njemu. Zagrlila sam ga srećna jer je eliminisao ovog, i jer je korak bliže da pobedi.
  "Raf je ovde", rekla sam dok sam ga grlila a on je progutao knedlu.
  "Ne brini se. Izjebaću ga."
  Pustila sam ga i nasmešila se. "Znam da bi."
  Nastavila sam da igram sa Kamilom i Anabel dok se Karter pričao sa Luis Davidom i Havijarom sa kojim sam se prethodno pozdravila.

***

  Kao što sam i predpostavljala Raf je pobedio svakog protivnika, kao i Luis David. Poslednja trka se odigravala između njih, i bila sam sve napetija. To krhko primerje sa svakom pobedom može se sruši, ali sada kad ja ne učestvujem, a Raf ni ne zna da sam ovde tako da možda neće ništa ni uraditi.
 

"Vidi ko je ovde", rekao mi je Karter i povukao sa strane.
  Videla sam momka u beloj košulji na kratke rukave i farmerkama na kojima je bila zakačena narandžasta bandana, smeđe kose kako mi se smeška.
  "Alehandro!", zagrlila sam ga i on me je stegao.
  "Sjajno izgledaš", rekao mi je kada me je pustio.
  "I ti", pohvalila sam ga ali sam se setila da je on u Rafovoj družini. "Molim te mi reci da Raf ne zna da sam ovde."
  "Ne brini, ni ja ne želim probleme, ali moram da te upozorim da će biti besan ako izgubi."
  Odmahnula sam glavom. "Mi ne smemo da izgubimo. Moraš da ga smiriš da ne prekrši primirje."
  "Učiniću sve što je do mene da ga smirim u slučaju da izgubi."
  Izazovno sam pogledala. "Raf je dobar, ali nikada me nije pobedio, a Luis David je učio od mene, i isti je kao ja. Dakle, nema šanse da nas pobedite."
  "Kako da ne", tim rečima mi je namignuo i otišao. "Vidimo se u školi!", doviknuo je okrenutih leđa.
  "On ne zna šta radite?", upitao je Karter.
  "Ne smemo da dozvolimo da iko zna za Rosu. Bojimo se da ako saznaju, mogu da joj naude."
  Progutao je knedlu ali ništa nije odgovorio. "Hajde, trka samo što nije počela."
  Otišli smo do staze, gde sam se sakrila iza Kartera dok je Raf ulazio u auto.
  "Ispričaćeš mi šta se desilo između vas da se kriješ od njega?", rekao je dok sam se krila iza njegovih leđa, dok mi je čvrsto stezao ruku da me ne izgubi.
  "Kući."
  Tada me je povukao da stanem pored njega i videla sam da su Raf i Luis David ušli u svoje automobile.
  "Mrzim tog čoveka", prošaputala sam misleći na Rafa.
  "Zašto?", upitao je Karter. Naravno da njemu ne može ništa da promakne.
  "Ispriča ću ti kući."
  Oglasila se sirena za start i obojica su krenuli u punoji brzini. Luis Davidu se mučio da prestigne Rafa, ali je na kraju uspeo. Međutim, nije odmakao daleko i Raf se namerno zabio u njega.
  "Hej je li mu to dozvoljeno?", upitao je Karter kada se ovaj opet zabio u Luis Davida.
  "Ne, ali niko ne obraća pažnju na to kada je Raf u pitanju."
  Oko nas su se oni iz naše bande bunili, ali ipak ništa nije učinjeno.
  Ovo je bila situacija koju sam učila Luis Davida i trebalo je samo da mu što brže umakne. To je i uradio.
  Svi smo u glas navijali za Luis Davida, dok su ovi iz Rafove družine nezadovoljno uzvikivali.  Ponekad bi mi se pogled ili Karterov susreo sa Alehandrovim i tada bih videla negodovanje i strah. Plaši se da Raf ne napravi haos, a ako to uradi, biće velikih problema kada odem.
  Došli su do poslednje krivine i tu je Luis David bio u prednosti i prošao je isto kao i prvi put, ali je isto tako i Raf uradio. Luis David je brzo stigao do cilja, i masa se okupila oko njega, dok se haos nije desio.