PRINUĐENA DA VOLI

Neizbežnost izbora!

MIONA P.O.V.

Zatvaram poruku i tražim u imeniku broj moje najbolje prijateljice. Ona je glas mog razuma,mog rasuđivanja,moje pravednosti,ludosti odanosti... Tamara je moj šaptač. Deli najbolje savete na svetu. Kada nije pod dejstvom alkohola,naravno. Lekcija koju sam naučila na teži način. Nažalost. Moje gole slike i dalje putuju internetom,jer je Tamy mislila da ću se osvetiti bivšem, ako mu pokažem šta je izgubio. On je očigledno,svoju tugu pokazao time, što ju je podelio sa celim svetom.

,, Tami'' izgovorila sam sa knedlom u grlu,kada se javila.
,, Mima, šta se desilo'' prepoznala je moj glas na ivici suza.
'' Jesi li kući, moram se odmah vratiti u Kruševac, a ne želim biti sama u stanu? ''- rekla sam umesto odgovora. Zube sam nervozno zabila u donjoj usni čekajući njen odgovor.
'' Nisam, ali biću. Za koliko stižeš?'' odgovorila je zabrinuto.
,, Tu sam za dva sata,ispričaću ti sve kada dođem.''

IGOR P.O.V.

Čekam Darka da dođe i otključa mi vrata stana,koja je mala lukava lisica zaključala. Ne znam da li sam ljut i besan, jer mala misli da može da se zeza sa mnom.
Ali ona te je već zeznula. Smeje se glas u mojoj glavi.
Ili srećan, jer planiram održati obećanje koje sam joj dao. Dobiće lekciju koju još niko dobio nije,jer nisu bili glupi da pokušaju ovako nešto. Ako misli da ću sve ovo zaboraviti, gadno se vara. Čeka je pakao, a ja ću biti njen lični demon, koji će je odvesti do kapije!

Čujem zvuk ključa u vratima. Jedno poznato,, škljoc '' i moje usne se podižu u đavoljski osmeh. Spreman na slatku osvetu koja sledi, krećem ka vratima. Dok razmišljam na koji način, za početak, kaznim malu zlobnicu. Iz misli me izvlači glas mog najboljeg prijatelja Darka.
,, Vidim plan ti je prošao savršeno. '' Podrugljivo mi kaže.
,, Začepi, cura nije svesna šta je čeka.'' Vičem na njega,što ga samo zabavlja još više,jer ne prestaje da me zeza.
,, O, ti planiraš da te opet zaključa. Dobro,samo mi javi na vreme, jer sam propustio dobro jebanje večeras zbog tebe. Nego jel' ovo tvoj novi fetiš?''
Gleda me sa osmehom koji mi jasno pokazuje koliko mu je moja situacija zabavna.
,, Darko ne seri. Gde ti je auto? Moraš me voziti kući.'' Podigne obrve začuđeno i pita me polako kao da se obraća malom detetu.
,, A gde su tvoja kola?'' Počeo je da me nervira,pa mu očima stavim do znanja da se ne zajebava sa mnom sada.
Bezuspešno,jer počinje da se smeje kao ludak i prstom mi pokazuje u kom pravcu idemo.
,, Moram curu odvesti na piće, ovo se ne dešava svaki dan. '' Objavljuje i dalje crkavajući od smeha.

Stižemo ispred kuće. Primećujem da Nikolina kola nisu ispred.
Mala lisica je otišla u hotel.
Zahvaljujem se Darku i izlazim iz njegovih kola. Planiram da se presvučem,a onda ću saznati gde su odseli.
U hodniku kuće zatičem Nikolu sa čašom vode u ruci. Ništa mi nije jasno, gde mu je auto ako su oni i dalje tu?

,, Kako si brate,nisi trebao toliko da piješ, ako ne podnosiš alkohol?'' Pitam ga iz pristojnosti,a zatim dodam ono što me iskreno zanima.,,Zar nije mogla tvoja voljena da donese vodu? Ipak je u boljem stanju nego ti?'' Sarkastično izgovorim poslednja dva pitanja.
,, Bolje sam, hvala. Nikad mi se nije desilo ovako nešto, obično znam kada mi je dosta. Miona se morala  vratiti u Kruševac. Ja ću sutra uzeti taxi,jer je ona uzela naš auto.'' Pobegla je. Pametnica. Šteta što se od mene ne može sakriti.
,, Nikako, ja ću te odvesti. Taman ću iskoristiti priliku da posetim stare prijatelje .'' Odlučnim glasom mu govorim.
,, Ako nemaš obaveze,prihvatam. A možeš i ostati nekoliko dana kod mene ako si slobodan.'' Zahvalno mi odgovara. Jedva čekam da vidim iznenađenje na Mioninom licu kada me ugleda.
,, Mislim da ću naći vremena.'' Govorim mu dok prolazim pored njega, radujući se sutrašnjem danu.

MIONA P.O.V.

Ljudi bez lica, u tamnim odelima, prolaze pored mene. Uznemireno se okrećem oko sebe, trudim se da pričam sa njima. Ali ne reaguju, već me udaraju svaki put kada pokušam da stanem ispred njih. Trčim ulicom sa nadom da ću sresti neko poznato lice u moru jednakosti i monotonije. Zastanem, kada ugledam jedino lice koje nisam želela videti. Igor stoji obučen u toplim letnjim bojama. Gleda pravo u mene sa arogantnim osmehom na licu,podiže ruku i prstom mi pokazuje na sivu zgradu pored mene,na kojoj dominiraju velika hladna ogledala. Pogledam u pravcu koji mi pokazuje. U odrazu vidim ljude koji prolaze i jedno lice koje stoji. Okrećem se oko sebe,pokušavam da ga pronađem. Vraćam pogled da proverim gde se tačno nalazi. Srce mi zastane i sav vazduh napusti moje grudi,kada shvatim da sam to prazno lice,ustvari ja. Ne,ne,ne,ne...