PRINUĐENA DA VOLI

Pesak vremena

MIONA P.O.V

Vrisnula sam Nikolino ime iz sveg glasa. Celo moje biće vapilo je da bude spašeno i istrgnuto iz ruku čoveka ispred mene. Zatvorila sam oči, pokušavajući da zadržim suze koje su počele da se sakupljaju, preteći da poteku i pokažu moju slabost. Ustvari, moj mozak je govorio da se sklonim, telo je želelo više. Mnogo više. Želelo je njegove ruke na meni. Žudelo je da oseti njegove usne na mojima. Osećalo potrebu da se spoji sa njegovim telom, sada, odmah, ni trenutka kasnije.

Požuda, strast, žudnja za njim su razlog zbog kojeg vrištim. To su samo telesna osećanja koja mi nisu potrebna. Nikolina čista ljubav je ono što mi treba. Neću da rizikujem i izgubim ono što imam, zbog možda dobrog seksa. Već imam dobar seks. Nemam orgazam baš svakog puta, normalno, ali osećam sigurnost kraj Nikole. I samo to mi je potrebno da bih mogla normalno da funkcionišem.

Da,strah je prisutan. Ali strah da ću se prepustiti svom telu i svemu onome od čega bežim celog života. Riziku. Naučila sam da koračam sigurnim putem. Analiziram svaki korak, svaki mogući ishod i izaberem najsigurniji. Rizik mi ništa dobro doneo nije, šta više,samo mi je uzeo ono najvrednije u životu.

( Flash back - bombardovanje '99 Kosovo)

Napolju je sve sivo i tmurno, sve miriše na kišu, ali kiše nema. Spustili se neki gusti oblaci, samo se negde u daljini nazire tračak svetlosti. Odlučim da je ta svetlost moja nada i znak da ćemo svi biti dobro.

Hodamo poljanom vučući teške kofere u kojima smo stavili najpotrebnije stvari. Sve ostalo smo ostavili u kući, koju smo pre dva sata napustili. Otac i majka kažu da moramo da odemo kako bismo preživeli.

Tata je zastao i posmatrao prirodu oko sebe, nakon čega je mama spustila kofere i rekla sestri i meni da sačekamo trenutak. Prišla je ocu koji je stajao ispred nas. Polako, gledajući ga u oči, spustila svoju ruku na njegovu.

,, Mihajlo, šta nije u redu?" Pitala je mama zabrinuto.
,, Ne možemo putem, možemo naići na nekoga. Najbolje je držati se polja i šuma. Jedino rizikujemo da naletimo na minsko polje nekuda. Zato ću ja ići prvi, vi idite nekoliko metara iza mene." Rekao je i nežno poljubio majku u čelo.

Krenuo je napred nekoliko koraka, zastao i okrenuo se ka nama. Pogledao u mene,pa sestru i osmehnuo nam se. Zatim je pogledao mamu i nežno joj naredio kao da se izvinjava za nešto,, Vesna, idite putem. "

Zvuk niskog tona koji zvoni u ušima ne prestaje. Bol u glavi je sve jača i jača, ali je bezbolna u odnosu na bol koji osećam u srcu . Podižem se sa zemlje na kojoj me je odbacio pritisak eksplozije. Očima tražim svog oca, ali sve što vidim su krvavi delovi mesa, koji su ostali nakon što ga je mina raznela. Podižem glavu i gledam u sivo nebo,bez tračka svetlosti.

IGOR P.O.V

Osetio sam čvor u stomaku, kada sam čuo njen urlik. Instinkt mi je govorio da je privučem sebi i kažem joj da je sve u redu. Ali gospodin ego se hranio njenim strahom. To je normalna reakcija koju godinama izazivamo nas dvojica.

,,Nikola nije tu i ne može ti pomoći. Ali ja mogu." Spustio sam usne na njen vrat i nežno je poljubio ispod uha. Privukao sam je bliže sebi da oseti moju erekciju na svom stomaku. Kada sam joj usnama prešao duž celog vrata, poljubio sam joj rame i podigao glavu tražeći njene oči.

,,Neću ništa uraditi bez tvog pristanka, već sam ti to rekao." Ako sam do tada planirao biti fer sa malom lisicom, jer ona jeste jedna lukava lisica koja ume da manipuliše ljude. To vidim sada, kada su nam se oči susrele. Ona se ne boji mene, iako me je na trenutak uverila da je tako. Ona se boji nje same. Oči su joj pune suza,ali to su oči zamagljene od požude. Vidim kako se bori da sakrije i potisne ono što oseća.  Pravila igre su se upravo promenila,samo što ona to ne zna. Nateraću je da me sama moli da je uzmem.