The Mikaelson family✅

Chapter 13

Trčećim korakom sam ušla u kuću. Alek je stojao ispred mene i lomio svoje prste. Zatvorila sam vrata. I svu pažnju posvetila njemu.
-,, Išao sam da se vidim sa svojim prijateljima, ako treba mogu da ih nazovem pred tobom sada, da se uveriš. Moraš mi verovati. Nisam išao kod tvojih. Poveo bih te. Znam da sam trebao sve odmah da ti kažem, ali bojao sam se tvoje reakcije. Znao sam da će ovako ispasti. Izvini, ali nemaš pravo da se ljutiš na mene. Takođe nisi smela da odeš, a da ne govorimo što mi se ni jednom nisi javila na telefon. To je sve. Sad ti. Molim te reci sve što želiš. Spreman sam,, seo je na stolicu i stavio ruke na sto. Spreman da me sluša.
-,, Khm-khm,, nakašljala sam se kao magarac i počela svoj govor. Odlučila sam da sve kažem. Sve.
-,,  Ne moraš da zoveš svoje prijatelje, ako su ti prijatelji slagaće za tebe. Tako da nemoj da ih zoveš. Koliko-toliko ti verujem. Imam pravo na sve. Ljuta sam jer mi nisi rekao gde ideš, što je najgore nisi mi rekao da ideš uopšte. Kako si mogao? Od kad te znam verujem ti, sve sam ti rekla o sebi, a ti...odlaziš bez pozdrava. Mislila sam da ćemo se sjajno provesti dok je tvoja sestra ovde, da ću više saznati o tebi, ali ne. Ti si ovo iskoristio da odeš da se vidiš sa svojim drugovima. Baš te briga za mene, mislio si da ću to prihvatiti bez i jedne reči. Mislio si da ću se i sa Izzy tako brzo sprijateljiti kao i sa tobom. To nije istina. Ona je fina i dobra i sve najbolje mislim o njoj, ali...,, zastala sam jer sam ostala bez daha.
-,, Ali šta?,, pitao me je Alek.
-,, Ali ti si drugo. Osećam se slobodno kad si samnom, kao neko dete koje zna da kad bude upalo u nekakvu nevolju za njega će tu biti njegova majka da mu pomogne i podrži ga u svemu.,, gledali smo jedno drugo. Nekako mi je bilo lakše od kako sam mu sve rekla. Samo kad pomislim na sebe kao primer, ja koja veoma cenim iskrenost, bilo mi je drago što smo podelili sve jedno sa drugim. Prolazili su minuti dok smo se nas dvoje gledali kao da se celi svet zaledio. Alek je ustao i krenuo prema meni. Spustio je pogled ka meni i nasmešio se.
-,, Idi, obuci se. Idem do prodavnice, hoćeš nešto?,,
Prevrnula sam očima, priznajem pomislila sam da će me poljubiti ili bar zagrliti, nedostaje mi. Tako blizu, a tako daleko. Tolika sam kukavica da ne mogu prva da ga poljubim. Pokazala sam mu da sam mu oprostila. Da li to nije dovoljno?
-,, Znači sladoled,, klimnuo je glavom,a ja sam mu okrenula leđa i otišla do sobe. Zatvorila sam prozor jer se spremalo nekakvo nevreme. Otišla sam u kupatilo i napunila kadu skoro vrućom vodom. Upalila sam sveće i ugasila svetlo. Uzela sam knjigu i počela da čitam. Ostalo mi je još oko sto strana, sad mi je žao što sam je tako brzo čitala. Nastavila sam da čitam i skroz zaboravila na vreme. Izašla sam iz vode i obukla zelene čarape sa crvenim jagodicama, crni veš, sivu trenerku i belu majicu sa tankim bratelama, a preko toga sam obukla tanak sivi džemper koji nisam zakopčala. Kosu sam očešljala i pustila da pada. Obula sam papuče i sišla dole. Na stolu me je čekao sladoled, uzela sam kašiku i sela blizu Aleka koji je gledao utakmicu i pušio cigaru. Pogledao je u mene i uzeo daljinski upravljač u ruke. Bio je u crnoj uskoj majici i plavom šorcu sa havajskim dezenom.
-,, Smeta mi dim,,pogledao me je i istog trenutka ugasio cigaretu.
-,, Izvini, a ja hteo da te pitam jel hoćeš dim,, nakezio se.