The Mikaelson family✅

Chapter 31

Alek's P.O.V. 

Pažljivo sam posmatrao svaki njen pokret, bila je prelepa, nisam mogao da je se nagledam. U sebi sam se borio sa velikom količinom žudnje za njom, jedva sam se suzdržavao da joj odolim. Stojao sam u jednom ćošku i nemo posmatrao. Niko me nije prepoznao, jer sam na sebi imao crni kaput sa kapuljačom. Klaus me je pozvao na ovu večeru, ali odbio sam ga na primeren način, slagao sam da imam previše obaveza i da ne mogu postići sve za danas, ali obećao sam mu drugo veče na kojem ću morati da se pojavim pred njom. Bio sam besan, tužan i srećan u jednom trenutku. Ubio bih svakog ko je pipne od ovih ovde životinja, dobro znam sve ove ljude od nekih sam stariji i po stotinu godina, ali ponašaju se kao da su na ovoj zemlji nekoliko desetina vekova. Vidim im u očima taj bolesni pogled koji je usmeren ka njoj, mojoj najvećoj ljubavi. Izvadio bih im svima oči, jer samo ja mogu da je gledam, moja ljubomora ne može da se opiše u ovom trenutku. Ne mogu da joj priđem i pomilujem po toj njenoj svilenoj, zlatnoj kosi koja je čini mi se duža od kad sam je poslednji put video, dok su ovi bolesnici čak i pričali sa njom i zauzvrat dobili njen besprekoran beli osmeh. Ta crna suknja joj je neverovatno stojala kao da  je sašivena za nju, isticala je sve njene obline na koje sam nenormalno ludeo, u trenutku kad sam ovo pomislio nagnula se prema stolu da uzme čašu, jedva sam se suzdržao. U glavi su mi se vrzmale svakakve scene u kojima joj kidam tu suknju i strasno ostavljam poljupce po njenom belom vratu. Dosta o tome, osećam kako mi srce udara kao da želi da iskoči iz mene i ode do nje, jer dao bih joj ga zato što me ona održava u ovom životu a ne glupo srce.

Nisam mogao da skinem pogled sa nje, od jednom je ušla u kuću, sigurno je ovo bio kraj njenog pomaganja. Očigledno se umorila, da mi je da odem gore do njene sobe, nečujno se zavučem u njen krevet i legnem sa njom. Ljubio bih je celu noć, dok bi ona slatko sanjala, ali ovo se neće desiti svi to znamo. 

Ona me ne želi pored sebe, dokazala je to kada me je ostavila bez i jedne reči. Nikad neću zaboraviti naš poslednji poljubac koji mi je poklonila dok je bila u mom zagrljaju, mislio sam da sam je konačno potpuno osvojio, ali upravo se desilo suprotno. Ostavila me je. Da mi ortaci nisu rekli da su je videli ovde mislio bih da su je oteli na silu, ali sve sam saznao posle dva dana. Ta dva dana su za mene bila prava agonija, lutao sam po šumi na sve četiri. Ubijao sam  koga sam stigao. Nije mi bilo žao, jer sam jedino tako mogao barem na sekundu da zaboravim na nju i njen lik koji mi se stalno stvarao ispred očiju. Sramota me je da kažem da sam sanjao kako sa njom imam perfektan život, ali to je samo san, a snovi su uvek suprotni i nikad se ne ostvaruju.

Izgubio sam se u masi ovih beživotnih ljudi i otišao.

Maria's P.O.V. 

Presvukla sam se u svoju pidžamu i uvukla se u svoj topli krevet. Svi gosti su polako odlazili,  a ja sam čekala mamu ili tatu da dođu i požele mi laku noć. Čula sam korake koji su prilazili mojoj sobi i onda su se vrata otvorila. Klaus je ušao u sobu .

-'' Znam da ne spavaš!'' rekao je i u uglu usana mu se pojavio mali osmeh. Otvorila sam oči i uspravila se. 

-''Izvini za ovo večeras, ali morala sam da pomognem svojoj prijateljjici.''

-'' U redu je pomagati drgima, to se ceni, čak i ako ti oni ne uzvrate. Ti se osećaš bolje kada učiniš neko dobro delo. Zar ne? Zato i pomažemo drugima, da bi se mi osećali dobro. Nisam ljut na tebe. Koga briga šta su svi pomislili i šta će pomisliti, ja znam kakva si ti i ti znaš da te ja najviše volim na ovom svetu i da bih učinio sve za tebe i ubio čak. A sad laku noć lepotice.'' ostavio mi je poljubac na obrazu  i tiho izašao iz sobe. Brzo sam utonula u san.

***

-'' Pusti je da spava još malo i sam si rekao da je bila pomagalao Rous juče.'' čula sam glasove iz dvorišta dok sam oblačila majicu kratkin rukava, tamnoplave boje i crni teksas šorc.

-'' Previše ćete razmaziti to dete!'' 

-'' Samo si nam još ti falio, Marcel, kako si?'' rekao je Klaus.

-'' Kao i uvek, odlično. Gde je vaša princeza? Još uvek spava, zar ne?''

-'' Previše pitanja, prestani sa glupostima. Neka prespava ceo dan ako želi.''

-'' Ne želim.'' dodala sam dok sam silazila niz stepenice i išla prema mami. Čim me je ugledala krenula je prema meni. 

-'' Izvini što sinoć nisam došla, tek sam se sada vratila, ali moram da odem ponovo. Žao mi je, nadam se da se ne ljutiš?''

-'' Navikni se, tvojoj majci su preči tamo neki kerovi nego ti!''

-'' Prekini da ih nazivaš tako, nisu oni krivi za to. Tako su rođeni Klaus.'' znala sam da moja mama ide da pomaže drugima koji su kao i ja, ali oni nemaju ogrlicu ili prsten, koji štiti od kletve punog meseca. Zato se ni nisam ljutila na nju, čini dobro delo, kao što je tata i rekao sinoć.

-'' Dete je pored vas, smirite se!'' dodao je Marcel dok je na sebi složio totalno ozbiljnu facu.

-'' Izvini, ljubavi... odlazim, ali vratiću se pre tvog rođendana, a to je znaš i sama...'' nisam joj dopustila da završi koliko sam bila uzbuđena na samu pomisao da uskoro punim 18 godina.

-'' Danas je sreda, a moj rođendan je u peeetaak.'' dobro sam naglasila poslednju reč, malo sam se čak i proderala. Skočila sam joj u zagrljaj i poljubila je. Mahnula sam joj i usmerila pogled ka Marcelu i Klausu.

-'' Ladno ti  rođendan pada na petak?'' rekao je kroz osmeh.

-'' Nije smešno!'' dodala sam.

-'' Da smešno je i bolesno. Shvati da ti je rođendan petak 13. priznaj da je bolesno.''uzela sam mali jastuk iza sebe koji je bio stojao na fotelji i pogodila ga u glavu. On je nastavio još više da se smeje. Krenula sam prema njemu i počela da ga udaram po rukama, dok sam se smejala.

-'' Nemo tako jako, slomićeš mi sve kosti!'' rekao je kroz smeh.

-'' Veruj mi udaram te svom snagom.'' u tom momentu uhvatio mi je obe ruke.

-'' Zezaš me, ovo ti je najjače što možeš da udariš?'' pogledala sam u tatu koji je sedeo u svojoj fotelji i posmatrao kako se nas dvoje valjamo po podu, jesam li spomenula da smo u dvorištu i da svi bulje u nas...da. Vratila sam pogled na njega i klimnula glavom.

-''Pff. Razočarala si me. Mislio sam da znaš da udariš, ako te neko ''slučajno'' zakači, a ti...jedva hodaš.'' ustala sam sa poda i narštila se. 

-''Nemam ja 500 godina kao neki ovde prisutni.''

-'' To nema veze sa godinama, godine su samo broj.''

-'' To kažu samo matore žene i devojke koje se lože na momke koji su stariji od njih nekoliko godina. Gde ti spadaš?'' nasmejao mi se u lice. On i Klaus su se gledali i smejali dok sam ja stojala ispred njih.

-'' Dosta je bilo za danas. Pokazala si mu ko je glavni, a sad ti i ja idemo da kupimo ono što ćeš nositi na svom rođendanu.''

-'' Hoćeš sa nama?'' 

-'' Neverovatno, posle svega što ti je rekao nudiš mu da ide sa nama.''

-'' Daa, pa šta. On mi je kao brat.'' zaletela sam se i skočila Marcelu na leđa. Za jednu sekundu našli smo se ispred kola, Klaus je već seo na vozačevom mesto i upalio auto. Sela sam pozadi,a Marcel napred sa tatom.

----------------------------------------------------------------------------------

Znam da ste bili iznenađeni početkom ovog dela, ali bila sam vam rekla da ćete sve uskoro saznati. Budite strpljivi i da hvala na ovoliko pregleda, uskoro stižemo do 1k tako da sam veoma srećna. Volim vass xx!!!