Kratke stvari.

Savršeno nesavršena

Na radiju je svirala neka pesma od Beatlesa,nisam znao koja,samo sam te posmatrao sa vrata,nisi znala da sam tu,da te gledam i slušam. Gipkim pokretima ruke si sa sebe skinula tanku majčicu kafene boje,pala je na pod,ostala si samo u grudnjaku. Stojala si par koraka od ogledala,pa si se približila njemu. Na licu se pojavio neki nejasan izraz zbunjenosti. Povukao sam se korak nazad.
Spustila si desnu ruku na svetlo-plave teksas farmerke,i povukla ih ka dole,sada su i one bile na podu pored majčice.
Bila si samo u donjem vešu.
I opet si izgledala nezadovoljno.
Hteo sam da udjem i pitam te šta kog vraga radiš,ali ipak znam da šta god uradiš,radiš sasvim svesno.
Tvoja ruka je dodirnula tvoj stomak,pa obraz,oči i nos,prekrila si ožljak koji si zaradila pre par godina malo nezgodnijim padom. Pa si ga otkrila.
I konačno progovorila.
"Ovo sam ja,sve ovo na meni sam ja,i svaka mana,svaka greška čini me nesavršenom a svako nesavršentsvo savršenom."
Nasmejala si se sebi,spustila ruke i obukla se opet.