Kratke stvari.

Bilo čemu

"Pričaj o kiši..Ili bilo čemu.." Kaže tiho,jedva čujno,spuštajući svoju umornu glavu na moje rame.Tako dok je ležala tu,pored mene,njena ruka je dodirivala moju,bila je topla,tako mala,dovoljno mala da pomislim da bih je mogao polomiti bilo kakvim naglim
pokretom.
"Da ti pričam o kiši?"
Pitam nimalo iznenadjeno,uvek je volela da sluša o prirodi,verovatno jer je sama delovala kao da je skup svih prirodnih pojava. Od grmljavine,grada oluje i košave pa sve do najlaganijeg povetarca i sunca koje se probija tek-tek dovoljno da ugreje ceo grad.
I tako pričao sam joj o kiši,i koliko sam voleo kišu,skoro pa blizu koliko i nju.