SIMPLY COMPLICATED || Croatian

12. Samo mi vjeruj

Nakon nekog vremena smo spakirali sve moje stvari. Počeli smo ih prenositi u auto, odmah ćemo sve odnijeti kod Julije, ne želim se više vraćati.
,, Javit ću mami. "-rekla sam dok je unosio zadnju torbu u auto.

Čekala sam da se javi, a to se uskoro i dogodilo.
,, Cami, dušo, jel sve u redu?" - rekla je čim se javila.
,, Mama, neću više živjet s Chrisom. "-odgovorila sam.
,, Šta je sad napravio?" - osjećam da je zakokutala očima, znam ju.
,, Prevršava svaku mjeru, prijeti mi, ne pada mi na pamet to trpit."-pokušala sam bit što mirnija.
,, Hoćeš se vratit kući i pauzirat?" - znam da ne bi bila sretna da pauziram.
,, Ne, mislili smo i na to." - nasmiješila sam se i pogledala u Juana.
,, Mislili? Živjet ćeš kod njega?" - bila je sretna, wow.
,, Kod Julije, ali nemoj reći Chrisu, nikako! Par dana ćemo Juan i ja bit zajedno kod nje dok ne ode u New York, a uskoro će se opet vratit tu."-objasnila sam.
,, Stvarno? Pa dobro, tako ćete se naviknut na situaciju od početka. "-bilo joj je to normalno.
,, Pa da..." - otpuhnula sam.
,, Jel te strah?" - uvijek je sve znala o meni. Nevjerojatno.
,, Da... "-priznala sam.
,, Budi spremna na sve. "-blago je rekla.
,, Dobro. Čujemo se, pozdravi tatu." - rekla sam i poklopila.

,, Jesi?" - pitao je taman kad sam se okrenula prema njemu.
,, Da. Možemo ići. "-kimnula sam glavom.
Ušli smo u auto i krenuli prema Juliji.
,, Jesi ti njoj uopće rekao da se ja "selim" kod nje? "-sjetila sam se da mi to nije spomenuo.
,, Zašto bih kad znam da neće imat ništa protiv toga?" - bio je začuđen jer to pitam.
,, Misliš...? "-bila sam nesigurna.
Čak sam na trenutak pomislila na to da će me izbacit. Stvarno ne znam ni o čemu razmišljam u cijeloj ovoj strci.
,, Opusti se. "-živciralo ga je to što mislim na gluposti. Ovo je stvarno bila glupost. Nemoguće je da te najbolja prijateljica ne primi k sebi kad nemaš gdje.

Nakon nekog vremena sam shvatila da prolazimo ulicom koja nije trebala bit na putu do Julije. Ne razumijem...
Dalja ulica od njene. Okrenem se i shvatim da smo ju prošli. Prošli smo pored kuće?! Šta se događa?

,, Prošli smo pored kuće... "-okrenula sam se prema njemu očekujući objašnjenje.
,, Znam." - nakratko me pogledao s malim smiješkom na licu.
,, Zašto? "-sad me jako zbunio.
,, Vidjet ćeš." - odgovorio je uz onaj smiješak koji mu nije silazio s lica.
,, Juan, gdje me vodiš? "-uhvatio me neki strah.
,, Vjeruj mi, bit ćeš mi zahvalna kasnije." - ponovno mi je uputio jedan kratak pogled.
,, Gdje idemo? "-uporno sam ispitivala jer mu ne vjerujem dok mi ne odgovori.
,, Samo mi vjeruj." - uzeo je moj dlan u svoj i isprepleo nam prste.

.....

,, Jesmo stigli?" - nije prošlo ni 10 minuta, da, znam, ali svejedno želim vidjet što prije gdje idemo.
,, Jesmo. "-nakon par trenutaka je zaustavio auto.

Okrenula sam se prema njemu, ovo me sad još više zbunilo. Mislim, valjda me ne ni trebalo, ali je.
,, Tu izlazimo." - prekinuo me u gledanju tog prizora te smo izašli van.
,, Čekaj... "-pokušala sam povezati sve.
,, Bit ćemo na jahti koji dan. "-kimnuo je glavom i tako mi konačno više ništa nije bilo nepoznato.
,, Samo nas dvoje?" - provjeravala sam.

Da, želim bit samo s njim dok ne ode. Nitko mi drugi trenutno ne treba osim njega. Želim da sve ide na bolje i zato mi on treba. Otkako je uz mene, pa nema ni tjedan dana, ali svejedno, sve je postalo drugačije.
,, Ne treba nam nitko drugi. "-pružio mi je ruku koju sam prihvatila i vodio me.
Baš tako, nitko nam drugi ne treba.

Stigli smo do te jahte na kojoj ćemo biti neko vrijeme. Prvo je Juan prešao na nju te mi pružio ruku da i ja sigurno prijeđem.
,, Hoćeš ti vozit?" - zamislite njega da vozi jahtu, ajme. To je prizor!
,, Ako ja budem vozio, tko će pazit na tebe?" - dakle to znači ne. No, svejedno me i ovo osvojilo.
Zbog toga je dobio jednu pusu u obraz.
Dakle, imamo kapetana koji će se brinuti za jahtu, a nas dvoje ćemo uživat. Tako stvari stoje.

Juan je jako brižan i drag. Napravio je ovo za mene. Danas kad sam gotovo imala živčani slom, odmah je dojurio i pomogao mi. Voli me, nije htio odustati od mene, a opet me nije ni prisilio na ništa. Drago mi je što ga imam. Bar još neko vrijeme...

,, Opet si se zamislila. "-a on me opet prekinuo u mojim mislima.
,, Slučajno." - nasmiješila sam se.
,, Umorna si. "-gledao me u oči. Jel mi stvarno sve "piše" u očima?
,, Malo. "-rekla sam to samo da ne upropastim sve čim smo došli. Ne želim otići na spavanje jer onda će njemu bit dosadno i jednostavno ću sve uprskat.
,, Ajmo se dogovorit. Više mi nećeš lagat. Nebitno za šta, samo više nemoj." - mrzim jer me prebrzo shvaća, a bez da kažem i jednu jedinu riječ.
,, Dobro..." - kimnula sam glavom.
,, Za ovu laž je kazna spavanje. "- ovo je kao bila zapovijed. Pokazao je na stepenice koje su vodile dolje, odnosno do spavaonice.
Sišli smo dolje. Tamo je sve kao i u svakom stanu ili manjoj kući.
Pokazao mi je krevet gdje ćemo mi spavati. Ponovno, jej.
,, Trebam nešto odjeće." - sjetila sam se da nismo ponijeli ništa iz auta, a što se tiče spavanja, ne mislim spavat u donjem rublju kao on.
,, Sad će nam donijet." - i čim je rekao, kapetan ga je pozvao da su stvari na jahti.
,, Čekaj, pa ti nemaš ništa od odjeće. "- nikako nije mogao ponijeti, osim ako nije planirao. Nisam vidjela da ima išta od njegovih stvari u autu.
Došetao je do ormara te ga otvorio. Njegova odjeća. Pun ormar njegove odjeće.
,, Ajde, presvuci se i na spavanje. Idem na trenutak gore, vratit ću se. "-rekao je i popeo se uz stepenice.
Poslušala sam jer stvarno nisam mogla dočekat da legnem i zaspim. Nakon ovakvog dana mi to treba više nego ikad.

Nakon što sam se presvukla, u tom trenu se vratio.
Legli smo u krevet te sam ga zagrlila, a glavu naslonila na njegova prsa. Najljepši osjećaj ikad.

Hej! Oprostite što jučer nisam objavila! No, zato je sad novi nastavak tu!
Želim nešto podijelit s vama!

Vidite ovo!!! 😍😍😍Hvala vam puno na pregledima, komentarima i podršci!
Sljedeći nastavak uskoro!