SIMPLY COMPLICATED || Croatian

22. Arogantan si

,, Zašto ti toliko dugo spavaš? "-čujem Lizin glas.
Progledala sam i osjećam da mi je glava teža od mene same i da mi se spava.
,, A pusti me da spavam..." - protegnula sam se.
,, Opet najduže spavaš. "-nasmijala se.
,, Spavam jer mi se spava." - okrenula sam se na drugu stranu.
,, Nisi gladna? "-pitala me.
Hm... Za hranu sam uvijek raspoložena...
,, Koliko je sati? "-mislim da mogu jesti.
,, Dva popodne. "-odgovorila je.
,, Koliko?!" - skočila sam.
,, Kažem ti da najduže spavaš." - slegnula je ramenima.
Okej, istina je... Stvarno mogu produžit.
,, Jeste vi jeli? "-pitala sam i odlučila ustati.
,, Da. Ako me trebaš, ja sam kod Julije i Maddy. "-rekla je i izašla iz sobe.

Konačno sam ustala iz kreveta i pronašla odjeću koju ću obući umjesto pidžame. Najobičnije traperice i bijela široka majica.
Otišla sam u kupaonicu, umila se i obavila higijenu te obukla odjeću. Na izlazu iz sobe sam uzela ključ i mobitel.
Zatvorila sam vrata i krenula prema liftu. Samo čekam kad će izaći iz sobe i onda ćemo se ponovno sresti. No, to se nije dogodilo. Došla sam do lifta i njega i dalje nije bilo. Jel samo mene ovo začuđuje?
Ušla sam unutra i stisnula tipku za prizemlje. Spustila sam se dolje i čekala da se vrata otvore ponovno očekivajući da će se pojaviti preda mnom. No, ponovno ništa.

Uđem u restoran, nema ga ni tamo. Ma onda još spava. A šta me briga ustvari? Samo me živcira njegovo ponašanje, apsolutno mi ne treba tako početi dan.
Naručila sam doručak. Okej, da, znam da sam vjerojatno jedina koja naručuje doručak u pola dva popodne.

Uzela sam mobitel u ruku i listala po instagramu. Zatim sam čula zvuk izvlačenja stolice ispred mene. Podignula sam pogled i Juan je već sjedio ispred mene i gledao me.
Gledali smo se u tišini. Bio je pomalo namršten i ozbiljan. Imao je zastrašujuć izraz lica.

,,Da čujem, što mi imaš za reći ovo jutro?" - pitala sam prije negoli je on išta rekao.
,,Nadam se da si lijepo spavala." - lagano se nasmiješio.
,,Za tvoju informaciju, savršeno." - nasmiješila sam se, onako fejk.

Kad sam shvatila da nema ništa za reći, ponovno sam spustila pogled na svoj mobitel. No, krajičkom oka vidim kako me gleda cijelo vrijeme i to me čini nervoznom.
Podignula sam pogled prema njemu čekajući da nešto kaže, ali on se samo naslonio na stolicu i stavio jedan lakat na naslon te me nastavio gledati namršteno.

,,Jel planiraš progovorit još danas?" - živcirao me i to opasno.
,,Zašto te živcira to što te gledam? Sviđa ti se?" - o da, naravno da pokušava isprovocirati, ali ne, neće mu uspjeti, koliko god mu to dobro išlo.
,,Moja životna želja je da me ti pogledaš." - sarkastično sam rekla.
,,To je želja svake žene." - i dalje se smješkao.
,,Arogantan si." - složila sam ozbiljnu facu.
,,Bilo bi dosadno da nisam takav." - naslonio se s oba lakta na stol, gledajući me u oči bez prestanka.
,,Stvarno me živciraš." - ustala sam i krenula nazad u sobu. S njim se ne može izaći na kraj!

Išao je za mnom i pred liftom me uhvatio za nadlakticu. Okrenuo me lagano prema sebi. Prvo me samo gledao u oči, nekako zbunjeno, a onda nakon par trenutaka je progovorio.
,,Oprosti, ne želim da se ljutiš ili da me mrziš, što god... Želim da me saslušaš još jednom. Stvari nisu onakve kakvima se čine. Ne želim svađu među nama." - rekao je ozbiljno.
,,Imaš još toga za reći?" - nekako je ovo bilo podrugljivo, stvarno mi se ne da slušat opet jedno te isto.
,,Molim te." - tužno je rekao.

Popustila sam. Ušli smo u lift i dovezli  se na naš kat. Hodao je ispred mene, a ja sam ga pratila. Došli smo do njegove sobe te je otključao vrata. Ušli smo unutra i sjeli na kauč.
Prvo je vladala tišina dok ponovno nije progovorio.

,,Nije u redu to što sam napravio. Istina, podcijenio sam te, povrijedio te, a nisam bio tad svjestan koliku pogrešku radim. Shvaćam tek sad koliko mi značiš. Razumijem da me mrziš i da misliš sve najgore o meni. Kriv sam i priznajem ti to. Imaš pravo reći što god. Prihvatit ću sve što kažeš, ali želim ti reći da mi je žao i želim ti se ispričat." - govorio je polako.

Ne volim slušat kad se netko ispričava, osjećam se užasno, a i ja sam stvarno predobra osoba ponekad tako da je velika šansa da popustim.
Razmišljala sam već o ovome. On je velika zvijezda. Oko njega su druge ženske osobe, njegovim vezama upravlja njegova karijera. Njegov životni fokus je njegova karijera, a ja mu jedino mogu smetat na tom putu.
Odlučila sam jednostavno da se maknem. Ne želim mu smetati, a ne želim ni sebi davati lažnu nadu. Možda jednostavno nismo jedno za drugo.

,,I meni je žao." - progovorila sam.
,,Ne razumijem..." - bio je zbunjen.
,,Žao mi je jer sam bezveze potrošila i tvoje i svoje vrijeme." - pojasnila sam.
,,Bezveze? Tebi je ovo bilo bezveze?" - bome je ovo bila burna reakcija.
,,Juan, mi nismo jedno za drugo. Totalno smo različiti. Shvati to. Ne želim ti smetati u životu. Imaš jako puno obaveza, karijera ti je u usponu i na to se trebaš usredotočiti." - pokušala sam ga smiriti svojim riječima.
,,Nije me briga, radi što hoćeš. Mislio sam da nećeš odustat i mislio sam da ti je ovo nešto značilo." - nakon kojeg trenutka tišine dobila sam još jednu burnu reakciju.
,,Bi li ti radije mučio i sebe i mene ili jednostavno išao dalje sa svojim životom i pronašao nekoga tko je za tebe?" - pokušavam mu objasniti jer želim da i sam vidi zašto je ovo najbolje za oboje.
,,Želim bit s tobom. To je sve što mi trenutno treba u životu." - zvuči tako iskreno.

Zanijemila sam. Okrenula sam glavu od njega gledajući u pod. Ne mogu. Znam da mi fali i da imamo tu istu želju, ali stvarno mi se ne sviđa jer je provodio vrijeme s njom. Samo najednom su se počeli pojavljivati zajedno. Znam da ovo s nama nije bila baš prava i ozbiljna stvar, ali meni je bilo posebno i ozbiljno.

,,Trebam vremena." - samo je izašlo iz mene.
,,Pustit ću te, ali obećaj mi da nećeš pobjeći od mene." - gledao me u oči.
,,Obećajem." - nasmijala sam se.

Ustala sam i krenula van. Na pola puta prema vratima osjetila sam povlačenje prema nazad. Sudarila sam se s njegovim prsima. Nalazila sam se u njegovom čvrstom zagrljaju. Trajao je dugo.
Lagano me pustio i samo me gledao u oči.

,,Idem." - rekla sam nakon nekog vremena.
Kimnuo je glavom i pokazao mi rukom da krenem. Išao je za mnom te mi otvorio vrata. Izašla sam i još jednom se okrenula prema njemu. Mahnula sam mu na što se lagano nasmiješio. Okrenula sam se i otišla.

Oujeaaa! Evo me opet nakon dužeg vremena. Bome prošlo je dugo. Nadam se da vam se sviđa ovaj nastavak. Samo da vas obavijestim, uskoro ova priča ide do kraja, tako da još par nastavaka i gotovo.
Do tad uživajte! Novi nastavak čim stignem!