~mesec dana pre~ "Kažem vam ljudi, ona je nešto posebno..." "O Jimin nam se baš zaljubio??" dodao je Hobi na šta su ostali klimali glavom. Govorio je istinu... Stvrano sam bio zaljubljen, ta devojka me je obuzimala. Reiko, devojka duge tamne kose tamnih očiju čiji je osmeh bio gori od bilo kog opijata. Njen dodir je nešto najnežnije što sam ikada osetio. Njen glas bih opisao kao glas sirena koje su mitologiji mamile mornare, bio je zavodljiv... "Planiraš li da joj kažeš? " upitao me je Taehyung njegovim dubokim glasom i time presekao moje razmišljanje o Reiko. "Da Jimin, uzgred koliko se dugo poznajete? Jel misliš rano da joj kažeš?" dodao je Namjoon. "Odlučio sam da ću je pitati za ozbiljnu vezu." rekao sam odsečno i sigurno. Nismo se dugo poznavali, nisam siguran ni da ima mesec dana... Upoznali smo se jedne večeri, šetao sam sam blizu reke i video sam je kako šeta ivicom reke na koju je mesec bacao odsjaj. U jednom trenutku se okliznula, za tren sam se našao pored nje, a već u sledećem mi je bila u naručju... Tada smo počeli da se vidjamo i iako nije puno prošlo od tada verujem joj... "Onda srećno Hyung!" dodao je Jungkook potapšavši me po ramenu. "Hvala Kookoo..." tada mi je zazvonio telefon "Ona je, moram da se javim..." odmakao sam se. ... "Jimine~" ovaj glas bih prepoznao i u pola noći. "Kaži Reiko?" nastupila je tišina na tren. "Želiš li u šetnju?" "Samo kaži gde da te čekam." "Čekam te u našem parku do reke, važi?" "Stižem." istog trena sam prekinuo vezu. Mahnuo sam momcima i otišao. ... Stigao sam u park i video je kako sedi i čita knjigu, a kada me je videla uz smešak ju je počela zaklapati. "Nećeš da završiš stranu?" "Ti si zanimljiviji..." namignula mi je na šta mi je srce poskočilo. "Reiko, želim da ti kažem..." obgrlila me je oko vrata i gledala u oči. "Svidjaš mi se Jimin..." raširio sam oči "Dugo mi se neko nije ovako svideo..." njene oči su spustile pogled ka mojim usnama. Poljubio sam je a ona je uzvratila. Ljubili smo tako dugo sami do reke i mogao sam da osetim kako provlači njenu ruku kroz moju kosu. U jednom trenutku je stavila ruke na moja ramena i blago me odgurnula. "Jimin, znam da je kasno ali da ne znaš možda...." skrenula je pogled "Staju li vozovi sada?" "Pa da noćna smena, ali mislim samo teretni..." odgovorio sam ali bio sam zbunjen. "Trebala sam da preuzmem jedan paket... Ali sam zaboravila..." "Hajde, prošetaćemo da vidimo da li radi železnica." nasmejala se. Došli smo do železnice držeći se za ruke. Njen pogled je lutao duž cele železnice. "Izgleda da nema vozova, pogotovo ne tvog...." pogledala me je. "Idemo, dolazimo sutra." "Ne!"Njena ruka se otrgla. Otrčala je dalje od mene. "Reiko kasno je vrati se!" "Ne Jimine, tu je negde voz..." otrčala je na prugu. "ENO GA JIMINE ENO..."
Poslednje što sam čuo bila je truba noćnog voza i njen vrisak... Poslednje što sam video je voz koji je u sekundi prošao preko moje devojke i prizor odvajanja njenih nogu od ostatka tela... Prizor koji ću pamtiti, zauvek....
~sada~ Upalio sam tuš i okrenuo vrelu vodu. Osetio sam kako svaka kap prelazi preko mog tela. Osećao sam kako mi telo spolja gori, a untrašnjost nije bila ništa više no santa leda. Od te proklete noći. Prokletog voza. Taj prizor mi je bio u glavi svake sekunde kada bih bio sam sa mislima... Od tog dana nisam izlazio nigde... Krivim sebe za tu glupu nesreću... Zašto je moralo da se desi? Zašto ništa nisam uradio? A mogao sam da je vratim... I šta je bilo u tom paketu kog djavola!? Ugasio sam tuš, obmotao sam peškir oko struka i protresao glavu ispred ogledala... Tada sam je video u odrazu iza sebe... Još uvek tako lepa i zanosna, obgrlila mi je grudi i počela da mi ljubi vrat. "Kako si...?"podigla je ruku i stavila blago na moje usne. "Jimin, znaš da te volim... Došla sam samo da se pozdravimo..." provukla je ruku kroz moju mokru kosu. "Zanima te šta je bilo u paketu, šta sam tako željno čekala?" pogledala je u moj odraz u ogledalu. "Ako želiš da znaš moraš da mi odgovoriš na pitanje..." "Pitaj..." "Gde su mi noge Jimin?" raširio sam zenice nesmejući da se okrenem da vidim jesu li iza mene, tj. na njoj. "One su na stanici 532."nasmejala se. Tada sam video kako izvlači kosu i podiže je u vis.
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
[da ne pomislite kosa kao deo tela]
"Oprosti Jimin, vidimo se gore..." ..................... Okej ovo mi je prva priča, radjena je po urbanoj japanskoj legendi. Ja sam je naravno prilagodila malo pošto ovo ipak čita Army hahah... Ako vam se svidjaju ovakve priče ostavite vote ili kom da znam dal da pišem dalje. Sledeća je naravno sa drugim članom jer jelte Jimina insmo ubili?Šalim se ne daj Bože ,biće i njega... Možete da napišete u kom i kojeg člana želute da vidite u japanskoj urbanoj legendi. Pozdrav ♥♥♥
