~Strašne priče za plašljivi Army~

Namjoonov pakao [RM]

I opet sam gužvajući papir i bacajući ga na pod duboko uzdahnuo. I opet je nemam i opet mi ona fali. Inspiracija. Ovo je već ne znam ni sam koji dan da ne mogu smisliti ni stih, a album treba da izbacimo za mesec dana... Očajan sam.
Pisao sam iznova i iznova stihove koji nisu imali poentu... Iznova i iznova moja kanta se punila zgužvanim papirima.
Želeo sam da ova pesma bude nešto od čega će se ljudi ježiti, što će u njima buditi emociju, no izgleda da to nije moguće.
Osećam se prazno...
Ustao sam sa stolice da pritegnem noge, otišao sam u susednu sobu koja je više bila kao neka omanja biblioteka. Prstom sam prelazio preko svake knjige pažljivo čitajući naslove i ponekad bih izvukao knjigu i pročitao opis bez obzira što sam čitao.
Kada sam vraćao knjigu čuo sam da je nešto puklo. Nasmejao sam se i progovorio.
"Taehyung ako si stigao možeš da se javiš a ne da mi obaraš knjige po..." okrenuo sam se video da nema nikoga "biblioteci..."
Na podu sam video jednu knjigu. Bila je to zbirka pesama mog dede. Začudila me je pomisao da je knjigu skrivao od mene i da je ja još nisam pročitao ni sada kada je knjiga moja. Uzeo sam je i vratio se do radnog stola.
Sredeo sam i gledao u papir olovku i dedinu knjigu na stolu.
Šta ako je u njoj moja inspiracija?
Šta može biti u njoj?
Zašto mi je deda nije pokazao?
Ma otvoriću je.
Rekao sam sam sebi i razmakao korice. Na prvoj strani nije bilo ni posvete.
1.pesma
A sound of something breaking
I awake from sleep
A sound full of unfamiliarity
Try to cover my ears but can't go to sleep

The pain in my throat gets worse
Try to cover it
I don't have a voice
Today I hear that sound again

Ovo je sjajno pomislio sam...Prepisaću ovu pesmu i nazvaću je Singularity.

Okrenuo sam staranu

2.pesma
Now everything goes back to its place
My shadow's reflected on the sky
I'm standing on the darkness
Head down, to my heels

Dopisaću nešto i nazvaću pesmu Forever rain.

Listao sam i razgledao pesme a tada sam našao i treću. Nazvaću je Lie.

3.pesma
Caught in a lie
Find me when I was pure
I can't be free from this lie
Give me back my smile
Caught in a lie
Pull me from this hell
I can't be free from this pain
Save me, I am being punished

"To je to još jedna mi fali" rekao sam i okretao poslednje strane dedine sveske i naleteo na upozorenje.
"Ako pročitate ovu pesmu desiće se nešto uznemirujuće..."
Gledao sam blago preplašeno u tu stranu moram priznati.
Deda se šalio, kako pesma može biti opasna.
Počeo sam je čitati.
"Ovo je prelepo..."
Čitao sam dalje...
"Ovo je fascinantno!!"
"Ovo je..." odjednom mi je počelo odzvanjati u glavi ,čuo sam glasove koji su uporedno sa mnom čitali istu pesmu..."nepodnošljivo!!!"
Vrištao sam osećao sam kao da ludim, uprkos tome nastavljao sam da čitam.
Oči su mi sluzile i bile crvene ali sam još čitao...
Ustao sam i vrteo se kao pijan po sobi pokušavajući da legnem na krevet naravno još uvek čitajući knjigu.
U naletu sam je ispustio, a ispred mene je bio prozor.
I već je bilo kasno da stanem...

- Pucanj stakla i vriska mladog čoveka bilo je sve što su ti komšije mogle reći u izjavi kada si ispitivalo/la mrtvo telo na haubi auta ispod zgrade.
U stanu nije bilo tudjih otisaka. Sve si sa svojim ljudima detaljno provjerio/la.
Samo jedna... Sveska.
Uzimaš je u ruke okrećeš strane.
"Ako pročitate ovu pesmu desiće nešto uznemirujuće..."

Okej, sa ovom pričom završavam krug. Razmišljala sam o drugoj sezoni ako mi padne nešto na pamet.
Ovo je takodje adaptirana japanska urbana legenda,nadam se da su vam se svidele moje adaptacije!
Pozdrav!!