~Strašne priče za plašljivi Army~

Selo Inunaki [V]

    Kako opuštajuće, pomislio sam dok sam šetao šumama Japana gledajući u trešnjine cvetove koji su u ovom prolećnom periodu uveliko krasili Japan.
Posle novog albuma koji je na globalnoj muzičkoj listi doživeo veliki "BUM", ali i posle globalne krize i borbe sa virusima, dobili smo kratki odmor i pauzu.
BTS u skorije vreme neće imati nastupe.
Samim tim odlučio sam da se posvetim sebi i da odem kod svoje rodjake Arashi.
Arashi se davno odvojila od svojih roditelja i porodice i otišla da živi u jednom malom selu, kako ona kaže, i od nje smo od tada dobijali samo pisma. Poslednje pismo koje sam dobio bilo je upravo poziv za dolazak zbog kog sam se i uputio ovim stazama.
Davno sam prošao gradsko divno negovano drveće i zalazio dublje u šumu. Drveće je bilo sve više i više oronulo, mrak se polako spuštao, a grane su pucale pod mojim patikama.
Ahh, opet grana, pomislih dok sam klikom palio lampu telefona.
Uperio sam lampu ali nisam video granu. Spustio sam se i pomerio lišće.
Liči na kost? Ne, ne, vilica? Čovekova vilica!?
Prošla me je jeza i istog trena sam ustao.
Kada sam se okrenuo video sam tablu i ogradu, ulazak u selo Inunaki.
Pronašao sam ga, pomislio sam dok sam čitao oglasnu tablu na ulazu.
   "Ovde zakoni Japana ne važe."
Nisam to shvatio, a tada sam je video.
"Hej rodjače, stigao si." rekla je blagim nežnim glasom devojka tamne kose koja je bila zavezana u neurednu pundju, u beloj iscepkanoj oronuloj majici koja joj je bila barem 2 puta veća. To je bila moja rodjaka Arashi.
Zagrlili smo se a njena ruka je sa mog ramena za tren bila na mom obrazu.
"Dugo se nismo videli, baš si se promenio." Pomazila me je.
"I ti si. Kakvo je ovo mesto?"
"Videćeš idemo da se smestiš, obo je tvoje prvo veče"
Prolazili smo pored koliba gde su svi ljudi bili mladi poprilično, takodje oskudno odeveni kao i moja rodjaka, izgledalo je primitivno.
"Evo ovo će biti tvoja koliba, smesti se, večera će biti ispred logorske vatre u centru sela, lako ćeš nas pronaći, ostavljam te." Pomakla je zavesu koja je trebala predstavljati vrata i otišla.
Raspakova sam se i odlučio da se javim momcima i da vidim kako oni provode odmor.
*nema signala*
Ustao sam i izašao, video sam preko puta malu telefonsku govornicu.
Ušao sam i okrenuo broj, dok sam prislanjao telefon gledao sam ispisana stakla.
Neke šifre.Imaju svoj jezik ovde?
Moje razmišljanje prekinulo je šuštanje, nigde nema signala. Sada mi je jasno zašto su stizala samo pisma.
Izašao sam i čuo galamu.
Celo selo je bilo ispred vatre i rukama su jeli meso. Prišao sam i video Arashi. Ponudila me je parčetom. Seo sam kao i svi oni i jeo, imalo je čudan ukus.
"Arashi kakvo je ovo meso?"nasmejala se.
"To je tajni recept ovog sela, samo ovde postoji. To je tajna,psst." Stavila je prst prekk usana i počela da se kikoće.
Pošao sam uzeti još jedan komad kada  je dečak,pubertetlija,prišao i uzeo ga pre mene.
"Vrati gostu ti si jeo" rekla je njegova majka koja je bila mojih godina i moram priznati, veoma atraktivna.
Vratio sam ipak dečaku parče a ona se  okrenula i otišla.
Nakon što se smirila buka i galama posle večere otišao sam na spavanje, prolazio sam pored kolibe gde sam čuo jecaje i uzdahe i brzo prošao.
Nakon nekog vremena sam zaspao.
...
Drugo veče
...
Dan je prošao brzo, još se nisam javio nikome van sela, dan sam proveo sa Arashi. Uvek je uspela da mi privuče pažnju.
Vraćali smo se iz šetnje i na ulazi pored drveta sam čuo ženske uzdahe.
Ono što sam video bilo je šokantno, goli majka i sin koji ....
"Imaju seks." rekla je Arashi i nasmejla se "idemo da im ne smetamo." Stigla je do kapije.
"Zar to nije incest? Zabranjeno je."
Nasmejala se i kucnula na oglasnu tablu.
      "Ovde zakoni Japana ne važe."
"Hajde idemo" ušla je u selo a ja sam se osvrnuo na šokantni prizor.
Sedeo sam sa Arashi u kolibi u šoku. Pili smo alkohol i pričali.
Hvata me malo...
Osetio sam njenu ruku kako klizi po mom telu.
"Nemoj."rekao sam znajući u kom pravcu ide.
"Hajde Tae, ovde nema pravila, opusti se." sela mi je u krilo.
"Zato sam te i zvala, baš tebe." počeli smo strasno da se ljubimo.
I tada sam počinio...incest.
...
Treće veče
Sedeo u kolibi i Arashi mi je bila u krilu. Ljubili smo se dok se blago nije odmakla.
"Gladna sam idem da vidim kad će večera."
"Idem i ja da probam da se javim momcima"
Izašao sam napolje a mesec je bio pun.
Ušao sam u govornicu.
- Arashi POV -
"Kako misliš nema više starih ljudi?"upitala sam.
"Poslednjeg smo sinoć pojeli, tj. ti i tvoj prijatelj.Sada ti sredi stvar."
"Ne brini."
- V POV -
Otvarao sam vrata govornice koja su bila zaključana. Odjednom se pojavila Arashi i otvorila ih.
"Nema večere?" Počeo sam da se smejem.
"Ima, hoću da ti otkrijem recept."
Prišla je i počela da šapuće.
"Sve je stvar u metodi i tehnici, a ova ima poseban naziv. Dobro ga zapamti."
"Koji naziv?" Upitao sam je.
"K...kanibalizam." raširio sam oči.
JELI SMO LJUDE!?
Osetio sam neverovatan bol, tri noža su mi se zabila u ledja, potom su ih izvadili i opet ponovili.
Išla mi je krv na usta dok sam pokušavao da dozovem Arashi vrištajući od bola.
"ARASHI PO POM POMOZIII!?"
- Arashi POV -
To su bile poslednje reči koje je u bolovima izgovarao moj rodjak.
Iliii, bolje sada reći...
Moja večera.

OKEJ nisam dugo pisala pa evo jedan poduži deo, nije previše strašan, ali nadam se da vam je zanimljiv.
Tj. nadam se da vam je barem malo  ubio dosadu u ovom karantinu.
Perite ruke, ostanite kod kuće i čitajte fikcije!
Pozdtav!