~Strašne priče za plašljivi Army~

Kuchisake-onna [Suga]

"Koliko je prošlo?" upitao sam kroz uzdah.
"Godine i godine.... Trinaest godina čini mi se... Ali pokušavam da zaboravim... " dodao je Jimin i potapšao je grobni spomenik starog prijatelja.
"Znaš Tae, bio sam kukavica..." dodao je.
"Jimin, ti još kriviš sebe za to?" klimnuo sam glavom...
"A bili smo deca šta sam znao..."
"A kaži mi šta se tačno desilo tada?"
Uzdahnuo je...
Pogledao je Suginu grobnu sliku i njegov hladni pogled... Uzdahnuo i počeo...
     ~Deset godina pre~
"Suga juriš potrči maloo!!"
"Daj Jimin, prestani da smaraš..." hladnog pogleda je rekao na šta sam stao i sačekao ga.
"Baš si čudan...Hahah..." blago se nasmejao.
Suga i ja smo najbolji drugovi, iako se on nije često smejao ja sam znao i osećao njegovo raspoloženje.
Šetali smo ulicom i pričao sam mu viceve...I jedan i još jedan.... Ali nije pomoglo...
Tada sam udario u nekoga.
"O oprostite..." podigao sam glavu i video devojku sa maskom na licu. Izgledala mi je jako zanimljivo...
"Zdravo dečačići, kako ste mi??" bio sam očaran tim detinjastim glasom izgledala je kao da bi se igrala sa nama....
"Želite li da se igramo?"
"Jimin, idemo kući ne znamo je..."
"Ali vidi joj masku Suga, smeje se čak!!"
"A svidja ti se maska?" upitala me je pokazujući na masku na šta sam klimnuo glavom.
Okrenula se ka Sugi, a on ju je čudno gledao.
"A tebi?" upitala je...
"Meni nije zanimljiva, idemo Chim..." okrenuo se ali ga je ona povukla prema sebi i spustila se dole.
Polako je počela skidati masku...Tada sam osetio kako mi telo trne i ukočio sam se na mestu kada sam video izrezan osmeh na njenom licu koje je bilo tik uz Sugino...

"A sada jel lepše?" gledala ga je dok je skamenjen stajao...Nisam mogao da se pomerim...
"Aa....Čemu ozbiljnost mili? Hajde da vidimo..." iz dzepa je izvukla nožić "osmeh na tvom licu..."
Zenice su mi se raširile kada sam video kako ga je privukla njenom nožiću...
"Suga!Ostavi ga!"
"Idi Jimin!" ne znam zašto ali noge su me same odvukle na drugu stranu, preplašen sam trčao i došao do kraja te ulice kada sam čuo samo...
Vrisak....
Tada sam pomislio...
       ~Sada~
"I šta mi je bilo tada i da počnem pričati sa tom ženom, i još gore da pobegmem!?!?" govorio sam kroz suze...
Osetio sam kako me je Tae zagrlio...
"Hej pa ne možeš sebe da kriviš... Jimin imao si 10 godina..."
"IMAO JE I ON PA JE BIO ZRELIJI OD MENE...." tada je nastala neprijatna tišina, sedeli smo dok sunce nije počelo da zalazi...
"Pada mrak, moram da krenem, čekaju me..." rekao je Tae dok sam gledao u zemlju.
"Idi ti ostaću još malo..." naslonio sam glavu na dlan jedne ruke.

...

Mesec se već podigao visoko... Nisam ni gledao koliko je sati.
Ustao sam lagano i prošao rukom kroz kosu...
"Suga oprosti mi što sam bio tako glup..."
Polako sam odšetao...
Ulazio sam u kola kada sam čuo udarce u kapiju na ulazu... Otrčao sam do tamo odmah...
Jedino što sam video...
Bila je prokleta hirurška maska...
Nije moguće...
Spustio sam se i izeo je...
"Više nisi zanimljiva i smešna kao nekad..." gledao sam u masku.
Neko me je uhvatio od pozadi.
Okrenuo sam se i ....
Bio je to Suga sa izrezanim osmehom...
"Hajde da vidim osmeh na tvom licu!"
Izvadio je makaze.
"Ne sećaš se? Podsetiću te..."
Okej još jedna japanska legenda. Inače zbog ove legende su u Japanu čak i profesori u strahu pratili svoje učenike do škole.
Nadam se da je bilo bar malo zanimljivo...
Pozdrav!!