𝑃𝑜𝑟𝑢š𝑒𝑛𝑒 𝐵𝑎𝑟𝑖𝑗𝑒𝑟𝑒 ✅

•24•

"Dobro jutro", izgrlim se sa Linom, koja mi je otvorila vrata, pa krenemo ka dnevnoj gde se nalazi cela ekipa. I naravno i on je tu.

Polako pređem pogledom po njemu, uživajući u svakom detalju, pa se trgnem, trudeći se da iz glave izbacim slike koje naviru. Daleko smo od veze, ali više nismo ni samo prijatelji. Lutamo negde između ta dva.

"Al' si ti dobro raspoložena od jutros. Šta je razlog, ako sme da se zna?", Nikol me posmatra sumnjičavo, a ja slegnem ramenima, suzdržavajući se da joj ne odam tajnu. Nastao bi totalni haos.

"Nema razloga. Jednostavno sam dobro naspavana", i dok ona komentariše nešto s Iljom, moj pogled ponovo odluta do Feđe, samo što ovaj put i on posmatra mene. Po izrazu lica ne mogu da zaključim o čemu trenutno razmišlja.

"Izlazimo večeras", Nikol me samo tako obavesti, iako ni reč nismo progovorile o bilo kakvom izlasku.

"Zašto?", već počnem da negodujem, jer zaista nisam raspoložena za klub.

"Jer nismo dugo", odustanem od bilo kakve prepirke, jer će kao i obično na kraju biti po njenom. Volela bih da imam tu njenu moć ubeđivanja, pa da lepo ubedim samu sebe da je ovo s Feđom samo prolazna faza. Ovako znam da će užasno da boli, kad okončamo ovo što se događa među nama.

"Nećeš da uložiš nikakav protest?", Nikol me zapanjeno pogleda, jer je navikla da uvek mora da me ubeđuje.

"Zašto bih? Samo bezveze trošim glasne žice", slegnem ramenima, pa sednem pored Line.

"Kad i gde?", zainteresujem se dovoljno da se raspitam bar toliko.

"Vibe, večeras u deset", obavesti me, pa se vrati svojim obavezama. Prevrnem očima, na takvo njeno ponašanje, pa se okrenem, automatski tražeći Feđin pogled. Pogledom mi pokaže da izađem u dvorište, pa on ode prvi.

"Gde ćeš?", Lina me pogleda, kad nakon pola minute i ja ustanem.

"Moram da obavim neki telefonski poziv. Brzo se vraćam", kažem prvo što mi padne na pamet, pa krenem za njim.

"Hej", javim se uz osmeh, a on mi uzvrati isti takav.

"Zaista deluješ odmorno", pređe pogledom preko mog lica, tražeći podočnjake, koji su bili moj zaštitni znak. Nema ih više.

"To su tvoje zasluge", kažem kroz smeh, ali se on najednom uozbilji, još uvek me pomno posmatrajući. Polako mi se približi, pa prstima nežno pređe preko mog lica. Mislim da je sve i jedan nerv u mom telu naelektrisan.

"Nisi ni svesna koliko si zapravo lepa."

•••

"Kad ćemo više da promenimo klub?", samo što ne zakukam, kad ugledam istog onog barmena, od prošli put. Onda mi je dao svoj broj telefona, ali ga ja naravno nisam pozvala. Zašto bih?

"A šta fali ovom?", upita zbunjeno, a ja joj pogledom pokažem barmena.

"Ah da, tu je tvoj Romeo. Pa ništa, uzećemo neki sto, ne moramo biti za barom", slegne ramenima, pa sasvim promenimo pravac, u potrazi za nekim slobodnim stolom.

"Ja odoh po piće, a ti budi tu. Opet vodka?", ostavi me, nakon što nađemo sto, pa ode ka baru da nam donese piće.

"Opet se srećemo ovde", naježim se na poznat glas. Jednostavno mi nekako ne odgovara njegovo društvo.

"Kako je svet mali", ljubazno se nasmešim, dok pogledom već tražim Nikol. Koliko vremena je potrebno da se ode po piće?

"Ja bih rekao da je u pitanju sudbina", namigne mi, a meni se želudac preokrene. Do kad ću više da se osećam ovako čim mi neko muško priđe? Prosto nije normalno.

"Šta piješ?", ponudi se da mi ode po piće, ali ga ja odbijem.

"Nikol je već otišla", ponovo je potražim pogledom, ali me već polako hvata panika, jer je ponovo nisam našla.

"Neće ona skoro. Gužva za barom je užasna", kaže baš ono što nisam želela da čujem.

"Mogu da te zamolim za jedan ples, dok piće ne stigne?", ne dopusti mi ni da odgovorim, a već se nađemo u gužvi.

"Ne sećam se da sam pristala", primetim, na šta mi se on nevino osmehne.

"Zar je toliko teško pokloniti mi jedan ples?", upitno me pogleda, pa se i ja nekako nateram na osmeh.

"Stvar je u tome što ne volim da plešem", ponovo pokušam da se izvučem, ali ne uspeva.

"Samo jedan ples?", upita tako ljubazno, da pristanem, iako ne želim. Odmah iskoristi šansu da spusti svoje ruke na moj struk, što prelazi sve moje granice izdržljivosti. Drži se, Ksjuh, ne možeš da doživiš napad panike na sred krcatog kluba.

"Je l' istina što se priča?"

"Ne znam šta se priča", odgovorim zbunjeno, već polako strepeći šta glasine govore.

"Da ne želiš vezu", od svega što je mogao da kaže, ovo je još i najbezbolnije.

"Istina", potvrdim, davši mu tako do znanja da bezveze gubi vreme na mene.

"Zar to nikako ne možemo da promenimo?", približi mi se, a meni tek sad postane jasno da je pripit. Pokušam da sklonim njegove ruke sa sebe, ali se uporno opire tome.

"A tu si", začujem dobro poznat glas, pa mi lakne. Uvek tačno na vreme.

"Koji ti je, Feđa?", Dmitri ga besno pogleda, nakon što ga ovaj odgurne od mene.

"Zar ne vidiš da joj ne prija tvoja blizina?", stane ispred mene, tako me sklonivši od pogleda svog prijatelja.

"Sad je meni jasno. Okolo glumi sveticu, a zapravo spava s tobom."

"Dmitrij, pazi šta pričaš", Feđa procedi kroz zube, očito jako besan zbog ove situacije.

"Ne bi valjda prijatelja, zbog neke sponzoruše", progovori kroz smeh, ali se već u idućem trenutku više ne smeje. Feđina pesnica se spoji s njegovim nosem, takvom brzinom da sam jedva i shvatila šta se desilo.

"Biće sve u redu. Tu sam", obgrli me, pa me povede ka izlazu iz kluba.

"Hvala", tiho promrmljam, nakon što se nađemo na svežem vazduhu.

"I dalje se treseš", primeti, a ja spustim pogled, jer znam šta sledi. Poslednji put sam nekako uspela da izbegnem razgovor, ali po njegovom pogledu mi je jasno da to neće biti slučaj i ovaj put.

"Ksjuh, moraš da mi obajsniš šta se dešava. Svaki put kad ti neko priđe ili samo uputi kompliment, ti se sva treseš, kao da paničiš. Šta se dešava?", posmatra me upitno, a ja iako bih htela, znam da ne mogu da mu kažem.

Izgubiću ga kad sazna.

"Ne želim da pričam o tome", kažem kratko i jasno, ali ga to izgleda još više iznervira.

"Dokle ćemo ti i ja ovako? Ti znaš svaki detalj mog života, a ja o tebi ne znam ništa. Stalno kriješ stvari od mene. Kako misliš da ovo među nama funkcioniše, ako nisi iskrena sa mnom?", sad me već ljuto pita, a ja spustim glavu, izbegavajući njegov pogled.

"Zar još uvek ne kapiraš da ovo nikad ne bi ni moglo da funkcioniše? Ti i dalje patiš za Sonjom. Pa ponovo si je noćas dozivao. Ja pak imam svoje demone iz prošlosti, koji me nikad neće ostaviti na miru. Zar zaista ne vidiš da smo osuđeni na propast od starta?", posmatra me bledo, jer ne zna ni sam šta da kaže.

"Ne mogu ja ovo više ovako. Ne mogu da strahujem o tome kad će sve ovo između nas pući", skupim snage da ga pogledam, ali boli me to što vidim.

"Pa bi ti da budeš ta koja će sve da uništi, pre nego što samo pukne?", ne mogu da definišem šta oseća po njegovom glasu. Zvuči razočarano i povređeno, a ujedno i jakoljuto.

"Ovako će manje da boli."

larastronggirl Rekla sam ti da se prerano raduješ 😅