Posle njega

Daniel Stoun

„Dajana, znam za tvoju aferu sa mojim bratom. Ti si izuzetan radnik ... Da je neki drugi član kolektiva u pitanju, do sada biste oboje leteli iz firme... Doneo sam odluku da ostaneš." - reči joj nisu izlazile iz glave. Onda taj njegov sažaljiv pogled kada je izlazila iz kancelarije. Bila je svesna situacije, ali nije želela da je ljudi sažaljevaju.

Narednih dana nije bilo ni glasa o gospodinu Stounu. Onda je, nedelju dana nakon njihovog razgovora sazvao sastanak svih članova i rekao da je hitno.

Kada je ušla u salu, svi su već bili tu. Pored Majka je sedeo niko drugi no Sebastijan Markus. Nije mogla a da ne primeti osmeh na Markusovom licu kada ju je ugledao. A primetio ga je i Majk. Samo ju je prekorno pogledao.

Tokom celog sastanka se osećala kao na iglama. Muškarac izražajno zelenih očiju ju je svlačio pogledom. Ali taj pogled joj nije prijao.

Bila je iznenađena kada je Majk rekao da se vraća na neko vreme u Njujork i da će ga Markus menjati za to vreme. Ali nije bila iznenađena kada joj je rekao da dođe u njegovu kancelariju.

- Sebastijan Markus. – rekao je ne čekavši da sedne.

- Šta sa njim? – odlično je znala odgovor na to pitanje.

- Šta se dešava među vama?

- Ništa.

- Nije mi delovalo tako. Čini mi se da je moj brat imao poverenja u tebe, čim ti je ostavio sve. Nisam očekivao da ćeš tako brzo krenuti dalje.

- Daniel je uradio šta?! – bila je u šoku.

- Daj ne pravi se luda. Ovo je sve bio deo tvog plana? Da mu uzmeš sve i pobegneš, zar ne? – naravno da ne. Nikad ne bi pretpostavila da bi Daniel uradio to.

- Tvoj brat i ja smo se upoznali pre nego što sam uopšte i saznala ko je on. Radim za tebe i tvog brata pet godina, i sam si svestan svega. Gospodina Markusa sa upoznala na grobu tvog brata. – bila je besna. – Rekao mi je da ste saradnici. Pojma nisam znala ko je on do tad.

- Šta, Daniel ti nije pričao o poslu?

- Ne. Nikada me nije interesovalo sa kime radi. Naša veza je bila strogo seksualne prirode. – nije bila sigurna zašto ovo priča.

- Nisi znala da ti je ostavio sve? – činilo joj se da je smekšao.

- Kunem ti se da nisam. Nikad ne bih pristala na to. – krenula je da ustane.

- Nisam još završio. Sedi. – poslušala je. – Dajana, da li se ponašao čudno u poslednje vreme? – razmišljala je par sekundi pokušavajući da se seti.

- Pa i ne baš. Postao je brižniji prema meni. U poslednje vreme je bio nekako blaži, bolji. Nije bio ozbiljan poput onog muškarca kakav je inače. Zašto? – uzdahnuo je. Kao da se premišljao da li da joj kaže.

- Mogu li da ti verujem?

- Mislim da je na tebi to sam da odlučiš. Možeš. – nije znala šta da mu odgovori.

- On i ja smo imali dogovor. Kada smo došli na ovo mesto gde smo sad, dogovrili smo se da, u slučaju nečeg lošeg, sve ostavimo osobi koju najviše volimo.

- On meni ni u jednom trenutku nije dao do znanja da me voli. – te činjenica ju je bolela i više nego što je to u ovom trenutku bilo vidljivo.

- Ne bi on za džabe uradio ovo, veruj mi.

- Čula sam da je hteo da ženi neku devojku nedelju dana pre smrti. – uzdahnula je. Iako se nadala da je to ona, mislila je da je to nemoguće.