Posle njega

Snimak

- Dakle za sad je sve okej? – Majk je upitao Dajanu. Prošlo je nedelju dana od kako je otišao u Njujork.

- Da, ne brini. – taman je htela da pomene Markusa, kada se okrenula i videla ga kako stoji na vratima njene kancelarije. – Dobro mama, biću kući za vikend. – Markus je ušao i seo na njeno mesto.

- Šta? – Majk je sa druge strane linije bio zbunjen. – Mama?

- Dobro. – Dajana je nastavila svoju priču.

- Ušao je, zar ne? – Majk je nekako uspeo da poveže.

- Da. Čujemo se večeras.

- Važi. Čuvaj se. – Majk je uzahnuo duboko, a zatim prekinuo.

- Gospodine. – Dajana je odjednom promenila držanje. – Kako vam mogu pomoći?

- Došao sam samo da vidim kako napreduje posao. Ali pretpostavljam da si završila čim telefoniraš.

- Da, jesam. Poslala sam gospodinu Stounu da proveri.

- Brza si.

- Samo sam dobra u svom poslu.

- To je lepo, ali mislim da se ja ovde pitam nešto. – koji je njegov problem, mislila je u sebi.

- Možda za neke druge stvari. Što se tiče ovoga, gospodin Stoun je glavni. Kada budem videla papir ili bilo koji dokument na kome piše da ste vi glavni, moći ćemo da sarađujemo. – od trenutka kada joj je Majk rekao da mu ne veruje, postao joj je još jeziviji.

- Drska. Volim takve. – nasmejao se. – Plaćam te da radiš. – zašto se uporno ponašao kao da je sve ovo njegovo?

- Ne plaćaš me ti. – može ona ovo. – Plaćao me Daniel, sada me plaća Majk.

- Misliš da ne znam da si do ovog posla došla preko kreveta? Jedan brat je mrtav, sada pokušavaš da se uvučeš drugom.

- Ja sam ovaj posao dobila isključivo zbog svog znanja. Daniel je bio izuzetan šef, još bolji prijatelj, Majk takođe. Što se tiče posla, ja sam izuzetno dobra u njemu, Majk to zna. – pogledala je na sat. – A sad me izvini, moje radno vreme je gotovo. – uzela je svoje stvari i izašla napolje.

Voleo je drske devojke, a Dajana je bila upravo takva. Naravno da je još na grobu znao ko je ona. Daniel mu je ipak bio drug. A Dajana je bila njihova tajna. Od prvog trenutka je imao želju da je ima za sebe, oduvek je smatrao da Daniel ima previše toga u životu i da to ne zaslužuje. Mada je želeo sve za sebe, Sebastijan je voleo Daniela. Iako je uvek bio hladan, Daniel je pre svega bio čovek. Još jednom je pogledao sliku Dajane, koja se nalazila na njenom stolu i ustao. Želeo je da bude njegova i ostavriće to.

Nisu Majk i Dajana jedini koji su istraživali Danielovu smrt. Negde, u drugom gradu, čovek crne kose sedeo je za svojim stolom okružen papirima. Haosa je bilo na sve strane, a on se još uvek nalazio na početku. Želeo je da sazna. Želeo je da otkrije. Jer, on je bio jedina osoba koja je znala da Danielova nesreća zapravo nije nesreća. Nadao se da je snimak već našao put do Dajane i da je već pogledala.

S druge strane, dvoje ljudi, koji su toliko voleli Daniela, pokušavali su da shvate šta se dešava. Spisak neprijatelja se polako širio, ali nijedan razlog nije bio dovoljno dobar da bi neko ubio Daniela. Dajana je uzdahnula duboko i susrela se sa tim plavim očima koje su je gledale preko kamere. Bile su drugačije nego Danielove, ali opet tako lepe.

- Odmah se vraćam. – rekla je i otišla da dopuni šolju kafom.

- Jesi li siguran da je Daniel ubijen? – pitala je čim je sela.

- Da. Oni su rekli da je izvršio samoubistvo. Dajana, moj brat nikada to ne bi uradio. – udario je rukom o sto. Iako je bio daleko, štrecnula se na taj pokret.

- Da, znam. Posvađala sam se sa Markusom danas. – rekla je nakon kratke pauze.

- Šta se desilo?

- Rekao mi je da sam preko kreveta došla do posla. Kako on zna za mene i Daniela?

- Ne znam, ali moramo da ga držimo na oku. A to svađom ne možemo postići.

- Znam, samo nisam mogla da ćutim. Ne volim kad neko priča o njemu.

- Tako samo privlačiš pažnju. Izvini mu se sutra.

- Sutra je subota, ne radimo.

- Pozovi ga na kafu. Treba nam ovo.

- Zašto ja? – to joj nikako nije ulazilo u glavu.

- Jer ti je moj brat verovao. Razmisli o tome.

Dajanin i Majkov dalji tok razgovora prekinulo je zvono na vratima. Pozdavili su se i ona je krenula da otvori. Na vratima je stajao poštar držeći belu kovertu u ruci. Nakon što ga je ispratila, otvorila ju je i ugledala crnu flešku i poruku da je bitno i da pogleda ovo.

Bio je to snimak nesreće. U početku je bilo mirno, tek poneki auto je prošao. Onda se u jednom trenutku pojavio Daniel u autu i drugi auto koji mu je išao u susret. Daniel je želeo da izbegne sudar i skrenuo udarivši u banderu koja se nalazila pored puta. Vozač je samo nastavio dalje.

Dajana je ovaj prizor gledala sa suzama u očima. Ali opet ovo ništa nije dokazivalo. Prebacila je snimak na laptop i poslala mejl Majku koji ju je nakon par minuta nazvao.

- Odakle ti ovo? – pitao je čim se javila.

- Doneo je poštar pre deset minuta.

- Pogledaj da li piše od koga je.

- Ne piše, gledala sam.

- Dani, ovo ništa ne dokazuje.

- Znam. – počela je da plače.

- Hej, polako. Rešićemo ovo. – samo je klimnula glavom i prekinula vezu.

Nakon tople kupke koja ju je opustila i pomogla joj otišla je i legla. Cele noći joj se pred očima stvarala slika Daniela kako udara u banderu. Jutro je opet dočekala uplakana.

Osim snimka nisu imali ništa i još uvek su bili na početku. To ju je izluđivalo. Sve ih je to izluđivalo.