Posle njega

Kraj

Ema je zamišljeno ušla u stan u kome je živela sa njim. Mada ju je maltretirao kada god bi mu se ukazala prilika, nikada ne bi mogla da pomisli za njega da je ubica. Sve do danas. Koliko god nije želela da veruje Dajani, imala je osećaj da ona govori istinu.

- Srela sam jednu devojku danas. - tiho je izustila za vreme večere. - Dajana se zove. - Ronald je na te reči prestao sa jelom.

- Šta je htela? - hladno je rekao ne odavajući nikakvu reakciju.

- Samo je rekla da je nazoveš. - odlučila se da ga ipak slaže. - Radi se o nekom poslu. - nije znala zašto je ipak odlučila da prećuti njihov razgovor.

- Još nešto?

- Ne, samo to.

Ronaldu je bilo čudno kakvu igru igra Dajana. Želeo je da zna šta se zbiva u toj malenoj glavici. Znao je koliko je brzopleta, pametna i bez dlake na jeziku. Odavno je znao da će trenutak kada ona sazna sve, biti poguban za njega. Mada, oduvek se nadao da on nikada neće doći. Bar je Daniel mrtav.
Još uvek mu nije izlazila ona slika iz glave. Kada je mislio da ga je sreo. Ali on je mrtav. Mora da bude mrtav.

Narednih dana je živeo u nekom strahu. Sve je radio sa tolikim oprezom. Imao je osećaj kao da ga neko posmatra. Ema je konstantno bila zamišljena, što je njemu takođe bilo čudno. Izbegavala je sve intimne trenutke sa njim, što ga je nerviralo. Pored svih muka koje je imao, video je rešenje samo u jednom. A to je bio alkohol.

Ni sam ne zna koliko je popio tog dana. Došao je u stan, a tamo ga je čekala Ema koja je čitala knjigu. U tom trenutku ga je to nerviralo. Dok je tugu lečio u alkoholu, na pamet mu je padala jedna ideja vezana za Emu, a to je da ga vara. Zato je došao u stan i po ko zna koji put je prebio. Nakon toga, samo je izašao.

Nakon provedenih par sati plačući, Ema je želela da ode odavde i zato je nazvala Dajanu i pristala na sve.

Dajana je bila srećna i odmah se bacila na posao. Uspela je da provali u Ronov bezbednostni sistem i imala je pristup njegovim kamerama i pre nego što ju je Ema nazvala. Imala je snimak njegovog prebijanja Eme, ali je želela da nađe neki dokaz o Danielovom pokušaju ubistva. Za to joj je bila potrebna Ema.

Pola sata kasnije, nakon što je čula plan, Ema se nalazila u taksiju noseći plavu fasciklu sa sobom. Želela je da dođe kraj ovome. Želela je da ovo uspe.

Ronald je bio besan kada je video šta se desilo. Pokušavao je da dobije Emu, ali se ona nije javljala.
Ubrzo, imali su sve što im je bilo potrebno. Ali Dajana je želela više. Želela je njegovo priznanje. Zato je čekala njegov poziv.

- Halo? - javila se kada je sutradan njen telefon  zazvonio.

- Gotovo je. Pobedila si. - čula je dobro poznati glas sa druge strane poziva.

- Ja nikad ne gubim.

- Dajana, ne želim u zatvor.

- Dođi sutra u firmu, dogovorićemo se.

- Da li mi ti to nudiš izlaz? Uvek si bila tako mala i krhka devojčica koja se krila iza svog brata. Ko zna, možda on bude sledeći. - suzdržavala se da ne zaplače.

- Šta sam to uradila da me toliko mrziš?

- Vidimo se sutra Dajana. - bilo je sve što je rekao, ostavljajući je bez odgovora na njeno pitanje.

- Mogu li da uđem? - Daniel je provirio glavu u radnu sobu. - Dajana, jesi li okej? - nije znala koliko dugo je sedela tako zamišljena.

- Da. - pokušala je da se nasmeje.

- To možeš da ubeđuješ nekog drugog, mene ne. - kleknuo je ispred nje. - Moramo da razgovaramo. - uhvatio ju je za ruke.

- O čemu?