LJUBAV NEMA GRANICE

27. deo

Helena P.O.V
Ne znam odakle mi hrabrosti, ali jedino što sam želela, dok mi je bio toliko blizu, je da osetim njegove usne na mojima.
Koliko sam mu samo danas rekla da nikada neću pasti na njega i evo me, nahvatala ga kao neka ludača.
Stvarno ne znam šta me je toliko privuklo kod njega.
Ako izostavimo to da je natprirodno lep, ništa više.
Ne znam da li je prošao dan da me nije iznervirao otkako smo se upoznali i pored toga me je smotao.
D: Nisam ovo očekivao.
Rekao je nakon što smo se odvojili jedno od drugog.
J: Nisam ni ja.
D: I šta kažeš, nikada te neću smuvati?
J: Ja sam tebe poljubila tako da, ja sam tebe smuvala.
D: Ali ja sam tebe prvi put poljubio.
J: Da, ali to nije bio..ma nema veze. Kao da je bitno.
U tom trenutku čuo se glas Dimitrijeve mame, Gordane.
G: Jesu to ta važna posla?
Zatvorio je oči, duboko uzdahnuo, te se okrenuo prema njoj odnosno njima, jer su svi bili tu.
D: Zapravo, da.
Malo je reći da je pobesnela, samo što joj para iz ušiju nije izlazila.
Iz nekog razloga me nikada nije volela, a verujem da me posle ovoga ne podnosi.
G: Odmah kreni kući.
D: Prvo idem da odvedem Helenu.
G: Slušaš li ti mene? Rekla sam da odeš kući.
D: Kada odvezem Helenu.
J: Dimitrije..
D: Šta Dimitrije? Neću te pustiti samu ovako kasno.
Tada se oglasio njegov tata, Sergej.
S: U pravu je, ne može da je pusti samu. Odvezi je, pa se vrati kući. Nisi dugo.
Nasmeje se posle poslednje rečenice na šta ga je Gordana ošinula pogledom.
G: Kako možeš da se šališ u ovakvoj situaciji? Osramotio nas je pred prijateljima.
S: Šta da mu radim? Mlad je, valjda će se opametiti već jednom.
G: Njihov Vuk ovako nešto nikada ne bi uradio. Izašao je napolje da bi se ljubio sa devojkom. Pa gde mu je pamet?
D: Idemo.
Iznervirano je rekao, te smo ušli u auto i krenuli.
J: Nemoj da se nerviraš.
D: Lakše reći, nego uraditi. Očekuju od mene da budem savršen, baš kao što je moj brat bio. Oduvek su smatrali da sam tu samo da bih im upropašćavao ugled. Zapravo, moja mama, tata je i bio okej dok Igor nije umro. Posle se ponašao kao da sam i ja umro.
Stvarno nisam znala šta da mu kažem na ovo.
J: Ni ti im ne olakšavaš. Nisam na njihovoj strani, to nikako, ali neke stvari koje radiš su stvarno bespotrebne i pogoršavaju situaciju. Trebao si da me pustiš da odem sama, pozvala bih taksi i ništa od ovoga se ne bi desilo.
D: Ne shvataš, ja jednostavno ne pripadam toj porodici. Ponekad stvarno pomislim da sam usvojen.
J: To bi bila lepa vest za njih.
Našalila sam se, iako nisam bila sigurna da je trebalo. Barem ne na ovaj način.
Nasmejao se, te se zaustavio ispred moje kuće.
Kratko sam ga poljubila, te izašla iz kola.
Kada ga više nisam mogla videti, ušla sam u kuću.
Skinula sam haljinu, te otišla da se istuširam.
Po prvi put u životu, nisam se kupala po dva sata, već sam bila gotova za 20 minuta.
Obukla sam pidzamu, te sišla u kuhinju gde sam zapalila cigaru.
Šta mi se sve izdešavalo u poslednje vreme, ne sećam se kada sam ispušila jednu.