LJUBAV NEMA GRANICE

43. deo

Petar P.O.V
Vraćao sam se iz prodavnice kada sam ugledao Helenu ispred mojih vrata.
J: Hej, šta ćeš ti ovde?
Trgnula se kada mi je čula glas. Pretpostavljam da je očekivala da ću biti unutra, a ne iza nje.
H: Došla sam da pričamo.
Otključao sam vrata, te smo ušli. Ona je sela na kauč, a ja na fotelju ispred.
Znao sam da je donela odluku, a ono što sam još više znao je bilo to da sigurno nije izabrala mene.
Koliko god da je voleo, moram priznati da je ono što Dimitrije i ona imaju mnogo jače.
H: Ovaj, htela sam da ti kažem da ne želim da traćiš svoje vreme na mene. Treba ti neko ko će te voleti svim srcem, a to nisam ja. Imali smo nešto posebno, ali ta vatra se davno ugasila. Mnogo si mi drag i sve, ali jednostavno ne mogu da zamislim život sa tobom. Izvini.
J: Pomirićeš se sa Dimitrijem?
Slegnula je ramenima.
H: Nisam sigurna.
J: Ovo ti govorim kao drug. Moj savet ti je da se pomiriš. Oboje znamo da je ono što ste vi imali pre tri godine i dalje isto, možda čak i jače. Šta ćeš izgubiti ako mu oprostiš?
Iskreno sam joj rekao. Volim je i želim ono što je najbolje za nju. Ono što nju čini srećnom, a to je Dimitrije.
H: Videću.
Rekla je, te ustala sa kauča.
H: Mnogo ti hvala, ne mogu ni da ti opišem koliko si dobra osoba.
Zagrlila me je, te sam je ja ispratio do vrata.
J: Ako ništa barem ćemo ostati prijatelji, zar ne?
Ne znam zašto sam ovo rekao. Prijatelj sa njom sigurno ne mogu biti, a još više ne mogu bez nje.
Kada sam se odselio ona mi je bila na pameti sve dok se nisam vratio u Beograd.
H: Naravno.
Rekla je, te krenula, a ja sam zatvorio vrata.
Uključio sam omiljenu igricu, te se zavalio u kauč.
Tako je Petre, teraj tugu video igricama.