Prvi sneg

Borba za zivot

"Ko je Doris?" pitao je doktor,dok mi je namestao zavoj oko glave

"Jao boli! Ona je moja dru...ona mi je ve." rekla sam i briznula u plac.

"Dobro,dobro smireno. Nazvacemo je da dodje sto pre" uz blagi osmeh na licu,doktor je izasao posto sam mu rekla Dorisin broj. Napolju je bilo hladno,zatvorila sam oci. Odjednom je nesto sevnulo i sve mi je proslo kroz glavu moja porodica,zivot sa Doris i tama. Pojavila se Markova slika i dobila sam napad.

*Doktori su se dugo borili za moj zivot,rane su mnogo bolele a srce je tako snazno lupalo da sam mislila da ce iskociti iz grudi,odjednom je nastala tama. Cula sam samo neciji vrisak,a onda je neko rekao "Gotovo je". To je sve sto sam cula.

Dorisin P.O.V

Kada sam cula onesvestila sam se. Ali neka sila me je povukla gore i otrcala sam u urgentni. Sva radnja desavala se u jednoj prostoriji,vika, dranje doktora i sestara odjekivali su celim centrom. U toku operacije,i pokusaja prezivljavanja bila sam tu,pored Klare. Cvrsto sam joj drzala ruku,a moje suze kapljale su po gipsu na njenoj ruci. Proslo je nekoliko sati,nije se budila i mislila sam da je gotovo.

**Otvarala sam oci,polako. Svi bolovi su nestali. Pored mene je bila Doris. "Najdra...jao"
"Klara polako,ne smes da se naprezes,tu sam jos malo pa idemo kuci,tamo cemo lepo da se ispricamo"

*** Dosle smo kuci,nasoj kuci. Doris je sve vec namestila i imala sam osecaj kao da sam u raju. Stan je blistao,na svetlo plavim zidovima bile su okacene lepo uramljene slike mog zivota. Isla sam polako od jedne do druge i smesila se. Kad sam dosla do slike skorasnjeg dogadjaja,Dorisin odlazak i moju gresku,jedna nevina suza izasla je iz mog oka. Ali uprkos tome,nabacila sam ogroman smesak i dobivsi odobrenje od Doris,gipsom razbila uramljene slike,a zatim ih pocepala(te kojih nisam zelela da se secam).

"Da stavim vocnu salatu?"pitala je smireno Doris. Imala je onu meni odlicno poznatu iskru u oku koju sam toliko volela.

"Stavi draga,a posle bih volela da peosetam"

"Jel ti treba drustvo?"

"Tvoje drustvo se ne odbija ali moram da napravim izuzetak."

"Razumem,javi kad budes izlazila"

Osecala sam se uzbudjeno sto cu posle duzeg vremena videti te cari Beca i uzivati u toplom majskom vremenu(da toliko je proslo),ali sam bila i uplasena zbog svega sto se dogodilo. Krenula sam.

U gradu je sve cvetalo,ljudi su nasmejani setali i uzivali u carima prirode. U centru sam ugledala nesto interesantno. Marko i neka cura,drzajucu se za ruke kretali su se ka meni. Stisla sam vilicu koja se razvila u blagi zlocesti osmeh i u sebi rekla "O evo jos jedne kojoj ce upropastiti zivot,steta". Kada me je primetio,progovorio je nesto ali ja nisam stala jer me nije ni interesovalo ni njegova recenica,ni on. Ja sam tek tada shvatila,ja njega nisam volela zavaravala sam se lepim osmehom i zgidnim telom. Nije on vredan nicega! Nastavila sam da uzivam udisuci svez,bistar vazduh kada je neko poceo da doziva moje ime..

Ovaj deo i nije toliko zanimljiv cisto prelazni,ali ovaj glas koji doziva Klarino ime imace jaku ulogu u narednim desavanjima:) Hvala svima koji citaju,puno mi znacite:* Sutra nastavak i do tada svi VOTE i komentarisitee :)