Spavanje pored Vasila u istom krevetu nije tako lose. Uopšte ga ne primećujem. Leže uvek kasno, a ustaje rano, ponekad prozborimo par reči pred spavanje i to je sve. Trudim se da mu uzvratim poštovanje i ljubaznost.
Jedno veče smo razgovarali i provukli kroz razgovor naš prvi susret. Rekao je, da je zahvaljivao Bogu, jer smo sve rešili u miru i da mi je veoma zahvalan što sam bez opiranja došla kod njega.
Ponovo sam počela da idem na fakultet, sa mamom i sestrom se čujem svaki drugi dan. Milica je prezadovoljna novim društvom i školom, rekla je da želi tamo zauvek da ostane, ukoliko mi dodjemo.
-Ne razumem zašto misli da sam ja to uradio?- Vasil je pričao sa nekim u svojoj radnoj sobi.
-To su velike optužbe, ali razumi ih, ti si novo meso u njihovom poslu, koji rade decenijama.- ne shvatam o čemu pričaju i odlučujem da odem do kuhinje.
Nakon što sam jela, začula sam ulazna vrata, a nakon toga se pojavio Vasil.
-Jesi li ručao?- ljubazno sam ga pitala iako sam videla da je jeo.
-Jeo sam ,hvala.- seo je za sto i prošao rukom kroz kosu.
-Je l te muči nešto? Mogu li da ti pomognem?- zabrinuto sam ga gledala. Stvarno ga je nešto mučilo, verovatno je vezano za razgovor koji sam čula.
-Strahinja misli da sam ja krtica i da mi ti pomažeš u tome.- šta? Šta on hoće od mene? Definitivno ću otići danas kod njega, da razgovaramo. Objasniću mu da mi nemamo ništa sa tim, Vasil zaslužuje bar toliko od mene.
-Šta glumi on? To je sve naše, zašto bi uništavali to?- iznervirano sam krenula prema sobi, da uzmem torbu.
-Opusti se, nemoj da se nerviraš zbog toga. Ja ću to rešiti na lakši ili teži način.-uhvatio me je za ruku i zagrilio me.
-U redu, idem sada, vidimo se kasnije.- odmakla sam se od njega i uzela torbu.
Strahinji sam poslala poruku da uskoro stižem. Na putu je bila prevelika gužva, trebalo mi je duplo više vremena, nego inače. Krenula sam ka Strahinjinoj sobi, a ne ka podrumu.
-Napred!- bio je to odgovor na moje kucanje. Kada sam ušla ugledala sam ga na krevetu sa laptopom na sebi.
-Šta planiraš da uradiš?- pokušaćemo ovo na fin način, ali ova soba tako miriše na greh.
-Trenutno da izdrkam na naš pornić.
-Molim? Je l se ti zajebavaš?- ustala sam i otela mu računar. Moj dah je zastao kada sam videla da to jeste naš snimak seksa iz ove sobe.
-Odmah da si se otarasio ovog.ODMAH!- bacila sam laptop na njegove noge.
-Žao mi je, ja to neću obrisati. Ali ako ti to uradiš, neću se ljutiti, imam još par kopija.- O Bože. Šta sam to uradila? Šta ako Vasil sazna?
-A sada, skini se, inače šaljem ovaj video tvom mužu. Ne pravi takve face, znam da me želiš.- sto stvari mi je prolazilo kroz glavu, da li da pobegnem ili da se predam. Vasil će me ubiti ako sazna za ovo.
Jedna suza je skliznula niz moj obraz, dok sam skidala stvari sa sebe. Otarasiću te se gade, obećavam ti to. Gde su mi bile oči?
-Tako je ljubavi, a sad se nagni na sto.- uradila sam kako je tražio i presavila se preko stola. Uhvatila sam se za ivice i krenuo je ponovo žestoko da me jebe. Pomislila sam na trenutak da uživam, ali onda sam zamislila Vasila i krenula sam da plačem.
Strahinja me je držao za vrat i nabijao se u mene. Dobro znam da me ponovo čeka bol, nakon ovoga.
-Završio sam, ne zaboravi tablete.- namignuo mi je. Brzo sam se obukla i obrisala grubo suze sa mog lica. Uhvatila sam bravu i tada je progovorio.
-I da, hvala ti za još jedan pornić. Mahni kameri u desnom uglu.- nakezio se i prstom pokazao u kameru. Istrčala sam i uplakana sela u auto.
Satima sam plakala i mrak je padao. Sve vreme sam bila na parkingu, naslonjena glavom na volan, plačući. Zvonio mi je telefon i polako sam se vratila u realnost.
-Gde si ti?- Vasil.
-Je l treba nešto da uradim?- jedva sam rekla, a da ne prepozna da sa mojim glasom nešto nije u redu.
-Ne. Zabrinuo sam se samo, nikada se nisi ovako zadržala, sad će ponoć.- pogledala sam na sat i videla koliko je sati.
-Dolazim.- prekinula sam i ponovo počela da plačem. Kome da se obratim za pomoć? Strahinja ima dva snimka našeg seksa, ne mogu da kažem da me je naterao na to.
Skrhana sam nastavila do stana, jedva sam se dovukla. Čim sam ušla u stan uzela sam flašu viskija i nategla. Moje suze su se samo nizale. Spustila sam se niz zid u dnevnoj sobi i sela na pod. Da stvari uvek mogu biti gore bila mi je dokaz poruka koja je stigla od Strahinje.
Sutra želim slikane podatke o isporuci robe. Ljubim te xxx.
Flaša fiskija koja je bila u mojoj ruci, završila je na drugoj strani sobe.-Nataša?!- Vasil je dotrčao do mene.
-Šta se desilo, je l ti neko nešto uradio?- uhvatio je moju glavu u ruke i zabrinuto me gledao.
-Ja...ja..ja sam..- počela sam da plačem ponovo.-Govori šta se desilo?- povisio je ton. Shvatam da ne mogu da mu kažem, jer ću pasti u njegovim očima i zbog toga se odlučujem za laž.
-Nedostaje mi majka i sestra.- moj plač nije prestajao, a on me je zagrlio.
-Mislio sam da ti je neko nešto uradio, možeš uvek da odeš kod njih. Molim te ne plači, ružni su ti obrazi tada.- nasmejala sam se u svoj ovoj muci i zagrlila ga. Ne mogu da verujem da me je nasmejao. Snažno sam ga zagrlila, a on me je podigao u naručje.
-Ajde da spavamo.- spustio je moje telo na mekani krevet i izuo mi cipele. Legao je pored mene i zagrlio me. Osećala sam se zaštićeno i to je bilo dovoljno da se umirim i zaspim.
Glasaj⭐ i komentariši💬, nadam se da ti se svideo👍 ovaj nastavak.
Pozdrav👋❤️❤️
YOU ARE READING
Od pakla do raja|Drugi Deo|✅
RomanceDrugi deo priče "Od pakla do raja". Miona i Tadija su krunisali svoju ljubav venčanjem i decom, ali njihov život nije kao iz bajke iako su se nadali da će tako biti. Tadijin posao raste, a sa tim i njegove obaveze. Njegova naslednica se iznenada u...