Budi moja ruža / #1

8 "Došao sam po nešto."

Pobegao je sa časa. Ponovo. U svakom slučaju ima dobre ocene, što me nekad i čudi s obzirom na to koliko puta je bežao.
Sedela sam u zadnjoj klupi. Slušala sam muziku i gledala kroz prozor kao i obično. Nastavnici me u večini slučajeva nisu primećivali.

Ugledala sam ga kroz prozor kako ide prema tribinama sa Viktorom.

Pa da, zašto me to ne iznenadjuje?

Gde ode jedan tu je i drugi. Pretpostavljam da Naomi ne voli Viktora iz razloga što je navodno 'loš uticaj'.

Slike mi se polako vraćaju.

~~~

Čujem lupanje na vratima.
"Hajde otvori Naomi!"
I dalje čujem lupanje. Naomi se nije odazvala. Prolazivši pored njene sobe ugledala sam zakačenu ceduljicu. 'Otišla sam kod Poline, verovatno ću prespavati.'

Milina.

"Ko je?"
"Marina, otvaraj vrata!" Lupio je vrata još par puta, a onda se konačno smirio.
Otvorila sam vrata kroz koja je projurio i otišao u direktno u kupatilu a da me nije ni pogledao.

Sela sam u kuhinji i krenula da jedem tost koji sam prethodno spremila, a onda ostavila još jedan u njegovom tanjiru.
"Imaš na kuhinji tanjir sa tostom. Hajde izadji, moram da se istušiam." Zalupala sam na vrata i mogla sam čuti njegov uzdah.

"Tuširaj se gore."
"Ne mogu. Tuš je opet pokvaren, a majstor dolazi tek sledeće nedelje."
Nakon par trenutaka smilovao se da izadje, ali onog momenta kada je njegovo lice obasjalo prigušeno svetlo hodnika mogla sam ga konačno bolje osmotriti.

Deo čela i njegove obrve bili su rasečeni. I i dalje je krvario.

Primetila sam da i dalje drži maramicu blizu oka. Ko god da mu je ovo učinio obavio je dobar posao. Posle ovoga će mu sigurno ostati ožiljak.

"Ti nisi normalan! Idi u mojoj sobi i sačekaj me tamo. Doneću prvu pomoć."
"A-"
"Idi kad ti kažem." Prevrnuo je očima i krenuo prema gornjem spratu usput pokupivši tost sa kuhinje.

"Da li si ti uopšte svestan koliko ti je rana duboka? Da je samo malo dublja otišao bi na šivenje. Kako si uopšte uspeo tako da se unakaziš?!"
Stala sam i krenula da vadim sve što sam našla u maloj kutijici.

"Je l' ćeš ti da me ispituješ ili da mi pomogneš?"

Bio je to trenutak kada sam shvatila da Eleonu ne vredi postavljati tolika pitanja. Uvek bi izbegao odgovor.

Nepomično me je posmatrao dok sam nespretno brisala njegove rane.
"Što me gledaš tako?" Rekla sam ne sklanjajući pogled sa svojih prstiju.
"Kako?"
"Čudno..."
Mogla sam da osetim kako je malo smrdeo i na alkohol. Na neku čudnu kombinaciju.

"Šta si pio?"
"Nisam mnogo." Prstima je pokazao tu malu količinu, a onda je ustao sa mog kreveta i protegnuo se. Izbegao je moje pitanje i dao sasvim drugačiji odgovor.

"Daj meni to. Vratiću na donjem spratu."
Klimnula sam glavom i u kutiji za prvu pomoć spakovala sve što sam izvadila. Kada sam se ponovo okrenula prema njemu bio je naslonjen na zidu i gledao nemo ispred sebe. Samo ne znam da li je gledao u ili kroz mene, na kraju sam shvatila da me ni ne zanima.

To je bilo pitanje koje mi je slučajno palo na pamet, ali verovatno je gledao kroz mene. Tako je gledao kroz sve.
Pripremila sam stvari za tuširanje, a onda ga isterala iz sobe.

Leto je. Nakon vrelog dana, prijalo mi je tuširanje. Obukla sam crni šorc i crvenu majcu na bretele, a potom se uputila ponovo prema gornjem spratu. Svetla su bila ugašena, verovatno je već u svojoj sobi.

Otvorivši vrata jedina svetlost koju sam mogla videti bio je pun mesec kroz prozor. Ništa više. Bilo je tiho.
Čula sam ga.
Njegovo disanje.

A onda se okrenula prema uglu sobe i ugledala ga kako sedi u ćošku.
"Šta radiš ovde?"
Zakačila sam peškir na vratima, a onda stala na sred sobe.
Podigao se na nogama, a onda stao svega par centimetra dalje.

"Došao sam po nešto."
Pogledala sam okolo, nije bilo ničeg njegovog. Barem mi nije tako izgledalo.
"Šta to? Prvu pomoć si odneo i..."
Neočekivano je svojim prstima okrenuo moju glavu prusmerivši moj iznenadjen pogled na sebe.

Drugom rukom neprimetno se dočepao mog struka i blago ga stegnuo.
Poskočila sam od njegovog hladnog dodira,
od pogleda koji je nekako uspeo da me zamrzne. 'Ja sam sad njegova lutka, a i on će postati moja.'
Čvrsto sam odlučila pre nego što je svojim gladnim usnama zarobio moje.

~~~

I to je bila noć kada sam izgubila svoju nevinost. I dalje se nekad pitam šta je tada bilo sa mnom, zašto sam to učinila.
Ali bolje pitanje je bilo, zašto je on to učinio?