Ušao sam u kući i izuo se kao po običaju ne rekavši ništa, iako znam da me je barem Naomi čula ako je i ona uopšte kući.
Ali provirivši kroz vrata njene sobe shvatio sam da nije.
A onda sam ugledao i vrata Marinine sobe.
Dvoumio sam se da li da samo prodjem pored njene sobe...
Ali na kraju, sa leve strane od ulaza ugledao sam beo, mali radni sto.
Na njemu nalazilo se ogledalce i nešto poput malog blokčeta belih korica. Blokče je bilo otvoreno na zadnju ispisanu stranu. Izgleda da nije stigla ni na pola blokčeta.
A na stranici sam primetio da je ispisano moje ime...
Ovo je...ovo je njen dnevnik?
Preklopio sam jednu stranu sa drugom kada sam sklonio pogled.
Ni ona nije čitala moj, neću ni ja njen.
Sa desne strane od ulaza nalazio se njen orman, odmah pored vrata kupatila kog su ona i Naomi delile.
Ogledalo belih ivica nalazilo se u čošku njene sobe odmah pored polica punih knjiga. Naučna fantastika, astronomija, trileri i po koji ljubavni roman.
Pored njenog kreveta nalazila se mala komoda, takodje bele boje. U prvoj fioci nalazilo se jedno blokče, sličnog izgleda kao njen dnevnik, samo ljubičastih korica. A na pravoj stranici je naslov bio 'astronomija'.
Blokče je bilo ispunjeno sa raznim slikama i činjenicama. Mali deo bio je ispunjen samo o planeti Mars. Ovo je poput njene knjige koju je sama napravila pažljivo prikupljajući informacije iz knjiga i sa interneta, shvatio sam.
Bacio sam se na njen krevet. I dalje miriše na nju.
Na ruže.
Sve još miriše na nju.
A pogledavši u plafon, shvatio sam da je ispunjen sličicama raznih planeta i zvezda.
Iznad njenog kreveta nalazio se veliki prozor kroz koj bi gledala noću zvezde.
Levo od njenog kreveta nalazila se vitrina, a na njoj skoro uvenule ruže u jednoj vazi. Jedna je bila crna, a druga crvena. A tu crvenu dobila je od Ivana...
Jebeni gad.
Planirao je da je iskoristi u početku, a sad su mu kao povredjena osećanja.
Pa, karma je kurva.
Cela soba mirisala je na ruže, na svežinu.
Cela soba i dalje je mirisala na Marinu.
Otvorivši drugu fioku njene komode ugledao sam sliku.
Na njoj nalazila se devojčica, a pored nje malo viši dečak. Ali devojčicu je bilo dovoljno da pogledam u oči i shvatio sam da je to bila Marina.
Prišao sam vitrini.
U prvoj fioci nalazili su se razni neseseri puni šminke koju nikad nije koristila, kupke, kreme, maske za lice, nakit. Nalazio se čak i mali album sa slikama.
A na samom početku nalazili su se ona i Roman na njenom petnaestom rodjendanu.
Imala je puno slika s njim.
Nisam našao ni jednu porodičnu sliku, osim po neku koju imaju sa Irinom. Imala je puno slika sa Naomi,
Polinom,
pa čak i Verom koju kratko poznaje.
Imala je slike i sa Viktorom. Izgleda
da su se baš sprijateljili. Izgledaju kao da joj je Viktor ono što je i meni.
Najbolji prijatelj.
Imala je i par slika sa mnom.
Par njih bilo je sa njenog osamnaestog rodjendana, ali jedna mi je baš zapala za oko. Jedna za koju nisam znao ni da je postojala.
Ona i ja kako se njišemo u ritmu muzike na trenerovom venčanju. Na slici smo se smejali.
Vraća mi se film u glavi...
Moja ruka ju je privukla u zagrljaj. Njena ruka nežno je padala u mojoj.
Tamna kosa boje opsidijana padala je preko preko njenih ramena, a na licu razvukla je najlepši osmeh. To je bilo par trenutaka nakon što sam joj izimitirao Ivana sa čašama vina u rukama.
Njene krupne, zelene oči posmatrale su me nežno, ali opet i previše radoznalo.
Da mi je neko rekao da bi mi život bio toliko dosadan bez njenog zabadanja nosa, ne bih mu verovao.
Žuta haljina, koja je više vukla na narandžastu boju pripijala se uz njeno zgodno telo istakavši njene divne obline.
Iako je obukla štikle i dalje mi nije bila ni do ramena.
Izvadio sam sliku iz albuma ne bih li je bolje pogledao.
Tako je jebeno prelepa kad se smeje.
Nije nosila crne, mat naočare kao i obično.
A njene oči bile su zelene i svetle poput...marihuane?
To je bila jedina stvar sa kojom sam mogao da uporedim boju njenih očiju.
Drugu i treću fioku nije bilo potrebno otvarati. Već znam šta se nalazilo tamo, a kao dokaz imam njene gaćice koje sam maznuo jedne večeri.
I dalje ne mogu da verujem da sam to učinio samo kako bih je izživcirao.
Pogledavši u vrata kupatila shvatio sam da sam je baš tu pored njih poljubio. Obožavao sam da je postidim i gledam kako crveni. Da je živciram, sateram u ćošak i pridjem joj bliže dok ona drhti kao prut zbog moje blizine.
Da njene usne trepere zbog mojih.
Da osetim vrelinu njenog tela kao i ukus koj trenutno osećam na svojim nepcima.
Nesigurno stežem kvaku vrata od kupatila, a zatim ih otvaram. Podelile su kupatilo na pola. Sa leve strane nalazila se velika kada, a sa desne njihove bočice, kremice, šamponi...
Otvorio sam jednu bočicu, mleko za telo. Miris njene kremaste kože zavodljivo je projurio kroz moje nozdrve.
Njeno milo lice proletelo je ponovo kroz moju glavu zbog mirisa njene kože kog sam samo ja osetio.
Seo sam na ivici kade, posmatrajući bocu koju sam na kraju vratio kod lavaboa, a onda sam dohvatio neki šampon.
Njen šampon za kosu.
Nekim čudom, šampon njene kose nije mirisao na ruže već lavandu. Biljku ljubičastu kao zidovi njene sobe. U njenom okruženju sve se nekako savršeno uklapalo, sve je izgledalo sinhronizovano.
A ona je bila pravi nemir. Kakva ironija.
Viktorovo pitanje mi je ponovo proletelo kroz glavu.
'Otkad ti pušiš?'
Pušim od onda kada sam shvatio da me izludjuje.
Izludjuje me njena pojava, njen pogled, njene zelene oči.
Izludjuje me svaki njen pokret, njene usne, njen glas, njena tišina, reakcija njenog tela na moje dodire.
Njen osmeh koj mi se smeška u glavi iako trenutno ne mogu da ga vidim.
Jebeno me izludjuje, jebeno sam počeo da pušim samo kako bih smirio sebe zbog nje.
Izašao sam na njenom balkonu. Bio je pun ruža. Ugledao sam kanticu sa vodom pored vrata.
Nije odavno zalivala.
Uzeo sam kantu u ruke, a onda krenuo da zalivam ruže.
Nju bi to sigurno obradovalo.
Seo sam na stolici pored crnog, staklenog stočića i namestio cigaru medju svojim usnama.
Ponovo moram da se smirim.
Pre nije bilo ruža na balkonu. Izgleda da ih je skoro uvela.
Možda zbog poruka koje joj je Roman ostavljao.
Osećala se uznemireno, pomalo prestravljeno. Mogao sam to videti u njenim očima, a opet da sam nešto rekao Roman bi me ubio.
Osećao sam se mirno kada sam bio okružen njenim stvarima.
Čujem vrata od kuće kako se otvaraju.
To mora da su Irina i otac.
Vreme je da odem.
YOU ARE READING
Budi moja ruža / #1
RomanceMarina se nakon smrti svog brata useljava u kući njenog očuha gde upoznaje malu Belu, osamnaestogodišnju Naomi i njenog brata blizanca - Eleona. Neki bi rekli da je nedodirljiva, devojka koja ne mari za glasine, koja se ne interesuje za tračeve, ali...
