Budi moja ruža / #1

29 "Volim kad si lud."

"Prelepo izgledaš." Prišao mi je, a onda otisnuo nežan poljubac na mom obrazu.
"Hvala Ivane."
Uz moje telo se pripijala žuta haljina sve do polovine mojih butina, imala je malo duže rukave i otkrivala je ramena. Naomi mi je ovaj put dopustila da ispravim kosu.
Ona je naravno otišla sa Aleksejem.

Čoveče, Viktor će poludeti.

Ulazeći u velikoj sali, osetila sam kako me Ivan polaku vuče k sebi i hvata oko struka.
"Šta ti je?"
"Svi te gledaju."
Pogledala sam u pravcu našeg stola i uhvatila Eleonov pogled na sebi.

Ponovo.

Ponovo osećam kako me njegov pogled prži.
Skoro da mogu osetiti njegove ruke oko svog struka, ali okrenuvši se setila sam se da to nisu bile njegove.

Svoju ruku prebacio je preko ramena jedne plavuše, a onda pogledao u nju.
Sela sam tačno preko puta njega, izmedju Ivana i Viktora koji me je zgazio ispod stola.

"Ako neko pita, ovo mi je devojka."
Viktor je očima pokazao na devojku pored sebe.
"Ko je to?"
"Nemam pojma, juče smo se upoznali."
Nisam mogla da se ne nasmejem na njegove reči. On je totalno odlepio.
"Želiš da je napraviš ljubomornom?"
"Da. Drži mi palčeve."
Ruke sam skupila u pesnicama, uhvativši palčeve, a onda se okrenula prema Ivanu.
"Želiš li šampanjac?"
Pružao mi je čašu, a ja sam odmahnula glavom.
Prebacila sam jednu nogu preko druge i tako zakačila Eleona.

Trznuo se.

Blago sam podigla ruku u znak izvinjenja, na šta je samo klimnuo glavom i svoj pogled vratio k plavuši koja mu je šaputala nešto u uhu.
Iako sam Ivanu rekla 'ne' za šampanjac, ipak je ostavio čašu pred mnom.

Dosadno mi je.
Mnogo.

Ivan razgovara sa momcima iz tima, a Viktor se pogubio negde sa devojkom koju je poveo.
Pretpostavljam da je u jednoj od mnogih soba hotela.
Prebacivši nogu opet preko druge ponovo sam ga zakačila.

Ponovo se štrecnuo.

Šta li je s njim?

Prošla sam nogom duž njegovu dok se on nameštao u stolici.
"Marina..." prošaputao je preko stola popreko me gledajući.
Ja sam se naslonila na ruci i posmatrala ga preko moje čaše koju sam držala u drugoj. Ispila sam tečnost iz čaše, a onda ponovo prešla nogom uz njegovu.

"Eleone dušo, hajde da nabavimo ključeve." Začuvši reči te plavuše pogledala sam ga ponovo preko vrha čaše, a onda se sitno osmehnula.
"Eleone?" Ponovo ga je dozvala.
"Molim?"
Rukom je prošla preko njegovih ramena, a on je odmahnuo glavom.

"Ali..."
"Ne idem, ti idi slobodno ako želiš. Nije kao da sam zainteresovan za tebe." Hladno joj je odgovorio, a ona je pokušala da ga ošamari.

Pokušala.

Ali nije uspela, njegova ruka je uhvatila njenu, a onda ju je blago odgurnuo od sebe.
Nije je skoro ni pogledao.

"Hajde da igramo."
Ivan je klimnuo glavom prema podijumu kada je krenula spora muzika, a ja sam klimnula svojom ispivši svoju čašu do kraja u znak pristanka.

Svojom rukom obuhvatio me je oko struka i spojio nam ruke, a onda krenuo da se njiše u ritmu muzike.
Osećam vibraciju. Izvadio je telefon iz svog odela, a onda se javio.

"Važi. Dolazim odmah." Klimnuo je glavom još jedan, zadnji put, a zatim se okrenuo prema vratima, a onda meni.
"U redu je." Shvatila sam. Mora da ide. Verovatno je Leonid u pitanju.

"Sigurna si?"
"Da." Klimnula sam glavom, a onda je brzinski svoje usne prislonio na moje i potrčao u suprotnom smeru.
Okrenuvši se odmah sam udarila u nekog. I odmah sam znala ko je taj neko.
U rukama držao je dve čaše vina a onda mi pružao jednu.
"Želiš li šampanjac?" Otmeno ga je izimitirao, na šta nisam mogla da se ne nasmejem.

"Ali ovo je vino."
"Zar baš sve moraš da upropastiš?" Blago se namrštio, a onda mi pružao čašu koju sam uzela iz njegove ruke.
Ispijajući vino pogledao me je preko čaše, a onda ponovo uzeo čaše i ostavio ih na stolu pored nas.

Začudjeno sam ga posmatrala, a onda mi je prišao bliže. Par trenutka me je posmatrao pre nego što je svoju ruku zavukao ispod moje i zagrlio me. Drugom rukom podigao je moju, a onda me zavrteo na podijumu u masi koja je već plesala.
On šapuće nešto, svojim mekim usnama namerno kači moje uho. Osećam jezu, osećam trnce pri svakom njegovom dodiru.
"Rekao sam ti da ne igraš s njim."
"Nisi."
"Odmahnuo sam glavom kada te je pitao."
"Nisam te videla, a i da jesam sigurno te ne bih poslušala. Uostalom, ja volim kad si lud."

Došapnula sam mu, noktima klizeći duž njegov vrat.
Duž onu venu koja mu iskoči svaki put kad se razbesni.
Stresao se. Trenutno me posmatra ubilačkim pogledom.
Posmatra me nekako...
grubo, ali na neodoljiv način.

"Lagala si me."
"Naravno da jesam, Eleone. Nemoj biti naivan."
Nesvesno sam razvukla usne u mali, pokvareni osmeh dok me je on posmatrao tim svojim ubilačkim pogledom.
"Napalio si se, priznaj."
"Nisam." -a znala sam da poriče. Mogu osetiti napetost njegovih mišića pod svojim prstima. Osetiti njegovo neuravnoteženo disanje. Ne mogu više da poričem, a ne može ni on. Privlačimo jedno drugo.

"Ti si svesna da smo u sali punoj ljudi?"
Svesna sam toga. Ali u ovom trenutku je buka oko nas postala toliko prigušena da je delovalo kao da smo se u prostoriji nalazili samo on i ja.

"Ti si svestan da me zabole, zar ne?" Na moje reči samo se ležerno nasmejao, a onda me odvukao prema stolu.
Uzeo je svoj sako u rukama.

Izgleda da želi da izadje.

"Gde ćeš?"
"Idem da zapalim jednu."
"Nisam znala da pušiš."
"Idem da se smirim. Nemoj slučajno da ti je palo napamet da dovučeš tu tvoju slatku guzicu napolje inače će da bude svačega."
Došapnuo mi je, a onda ogrnuo svoj sako i uputio se prema izlazu.

'...tvoju slatku guzicu...' njegove reči prouzrokovale su da krv u mojim obrazima zaključa.
Osećam ogromnu knedlu u grlu za koju mi je trebalo sigurno pola minute da je progutam. Trebalo mi je pola minute da progutam vazduh samo zbog njegovih reči.
Izbezumljeno sam došetala do stola i sela na svom mestu.

Ugledala sam Viktora kako juri iz sale, a Naomi je bežala ispred njega.
Aleksej je sedeo na Ivanovom praznom mestu i držao nešto u rukama. Držao je...led?
"Šta ti se desilo?"
"Viktor se desio." Prosiktao je kroz zube.
Tek tada primetila sam nešto na stolu. Jednu ružu. Crnu ružu.

Pažljivo sam je uzela u rukama, a onda okrenula poruku koja je bila okrenuta prema stolu.
'Marina' pročitala sam svoje ime. Bilo je odštampano, što znači da nije bilo rukopisa kojeg sam mogla da prepoznam.

Nežno sam prstima prešla preko latica, a onda zadrhtala.

Oduvek sam želela da vidim jednu crnu ružu. Mogu se naći samo u Tursku.

Sećam se da mi je otac jednom ispričao kakva značenja imaju crne ruže, ali zapamtila sam samo jedno.
"Jesi li video ko je ostavio ovo?"
Mučno je podigao svoj pogled, a onda klimnuo glavom.
"Konobar."
Pojurila sam prema vratima kao nikad pre, iako se osećam kao da su mi se kolena odsekla.

Sa vrata sam ugledala Viktora i Naomi kako se svadjaju. Mogu čuti njihovu buku sa velike razdaljine, a bili su i previše daleko.
Odugurnula ga je, gurala ga je i gurala...sve dok svoje usne nije prislonio na njene.
Ovo definitivno nisam trebala da vidim.

Pojurila sam prema terasi. Znala sam da je tamo.
"Jesam li ti rekao-"
"Neko je ostavio ovo." Prekinula sam ga. Nemam vremena da odugovlačim toliko.
On bi mogao biti bilo gde, a najgore od svega je to što i dalje ne znam ko je 'on'.
Podigla sam crnu ružu u vazduhu, a on ju je ugasivši pikavac uzeo u ruke.

"Crne ruže imaju puno značenja, a ja znam samo jedno od njih."
"I ja znam. Crne ruže označavaju hladnu, hrabru i elegantnu osobu. Ova osoba te poznaje Marina."
Odmahnula sam glavom. To nije to. Osećam da nije.

"To nije značenje koje ja poznajem."
"A koje ti poznaješ?"
Osećam kako se tresem, ali ne osećam sebe. Da li mi to neko preti?
"Smrt. Označavaju smrt."